Hrvatski predsednik i premijer odvojeno odali počast jasenovačkim žrtvama

Ni ove godine nije bilo zajedničke državne komemoracije zbog narušenih odnosa predsednika Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića

Najviši državni predstavnici odali su danas u Jasenovcu počast žrtvama tamošnjeg ustaškog logora iz Drugog svetskog rata, ali ni ove godine nije bilo zajedničke državne komemoracije zbog narušenih odnosa predsednika Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića. Takođe, Koordinacija jevrejskih opština odbila je da dođe na državnu komemoraciju zato što vlada Andreja Plenkovića nije izričito zabranila ustaške simbole i pozdrav „Za dom spremni”, pa su najavili odvojenu komemoraciju iduće sedmice.

Pod pokroviteljstvom Sabora, kolonom sećanja i polaganjem venaca kod spomen obeležja Kameni cvet počast su zajedno odali premijer Andrej Plenković, predsednik Sabora Gordan Jandroković, predstavnici srpske i romske nacionalne manjine, Milorad Pupovac i Veljko Kajtazi.

Na komemoraciji su bili i predsatvnici udruženja antifašista Franjo Habulin i predsednik Hrvatske u dva mandata Stjepan Mesić. U sklopu prigodnog programa, čitana su i svedočanstva preživelih logoraša. Prethodno je počast odvojeno odao predsednik Hrvatske Zoran Milanović koji je rekao da ne želi da bude na komemoracii s onima koji „u jednom trenutku ohrabruju ustašluk, a onda se prave liberalima”. On je najavio da će u Jasenovac ponovo doći iduće sedmice kada će počast jasenovačkim žrtavama odati predstavnici jevrejske zajednice.

I bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović odbio je juče poziv Saveza antifašistikih boraca i antifašista da učestvuje na državnoj komemoraciji za žrtve tamošnjeg ustaškog logora iz Drugog svetskog rata, jer smatra da iza nje stoji vlada koja toleriše „rastuću ustašofiliju”, prenela je Beta.U prvoj godini predsedničkog mandata Zorana Milanovića, posle višegodišnjeg prekida, održana je bila jedinstvena komemoracija na kojoj je učestvovao kompletan državni vrh. Uz njih su bili i predstavnici svih naroda žrtava i antifašista.

Pre toga su od 2014. predstavnici Srpskog narodnog veća, Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj i Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske bojkotovali državne komemoracije i održavali svoje, zbog, kako su isticali, revitalizacije ustaštva i revidiranju istorije Drugog svetskog rata.

Komemoracija u Jasenovcu posvećena je obeležavanju 22. aprila 1945. i proboju 600 logoraša, od kojih je preživelo njih oko 100.

Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.

U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.

Javna ustanova spomen područje Jasenovac prikupila je imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.

 

Izvor Politika, 22. april 2022.

 

Foto: Radomir Jovanović/Novi Standard

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u