Miloš Ković: Srpska je predstraža Srbije

„Srbija ne sme izgubiti iz vida da je postojanje Srpske njen glavni nacionalni interes. Republika Srpska je predstraža Srbije, i to je njena pravna obaveza gledajući Dejton”

Na stvari treba gledati kroz dugu istorijsku perspektivu. Ono što se sada dešava u Ukrajini je samo deo pohoda na Rusiju koji je počeo odavno i koji se ponavlja u istoriji Evrope bar od 13. veka, prvih krstaških pohoda, preko Hitlera i dalje. I to ne može da razume neko ko samo i isključivo gleda današnje vesti bez prethodnog istorijskog znanja.

Poručuje to za „Glas Srpske” istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Miloš Ković, upozoravajući da je položaj srpskog naroda, ako se kratkoročno gleda, dosta kritičan, ali ne i na duže staze.

– Ima izgleda da bude sve bolji. Sada se nalazimo u pozadini ratnog sukoba na istoku Evrope. NATO zemlje imaju interes da, u pozadini tog sukoba gde smo mi, uguše sve tačke koje im se čine kao tačke otpora. Zahtevaju apsolutnu poslušnost i mnogi misle u našem okruženju da je došao njihov trenutak. Međutim, dugoročno ovo što se događa na istoku Evrope je još jedan jasan dokaz da živimo u multipolarnom svetu. Da unipolaran više ne postoji – rekao je Ković.

Kriza na istoku će se, kaže, kad-tad završiti.

– Rusija je krenula. Svi znamo kako izgleda kad krene, a naročito kako se to završava. Ne znam koliko će trajati. To znaju oni koji donose odluke, pre svega u Kremlju. Kažu da operacije teku u skladu sa planovima i nema razloga da im ne verujemo. Naše je da pratimo. Bez obzira na pritiske, da isključivo gledamo naše nacionalne interese – kazao je Ković.

Šta želite time da kažete?
– Moramo izbeći paniku i strah. Kada je vreme kritično, mora se popuštati, ali u suštini, a to su osnovni nacionalni interesi, ne sme se popuštati. Naši osnovni nacionalni interesi su opstanak Srpske u dejtonskom kapacitetu, zasad, i opstanak Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Tu je i opstanak srpskog naroda u Crnoj Gori, a namerno koristim reč opstanak jer se srpskom narodu osporava pravo na osnovno državno postojanje. Ako bi se desilo da ostanemo bez država ili budu rasparčane, a to je suština kosovskog konflikta, postavlja se pitanje golog opstanka i građana Srpske i Srbije.

Možemo li u tom slučaju reći da je, globalno gledajući, osim na Rusiju, najveći pritisak na Srbe?
– Nema nikakve sumnje da je tako. I tako je i istorijski uvek bilo. Napadi i agresije na srpski narod najčešće su bili samo početak invazije na Rusiju. Tako je bilo 1941, 1914, pa i u Karađorđevo vreme. Nas na Zapadu vide kao male Ruse i misle da srpskom narodu mogu da urade sve ono što ne mogu i ne smeju velikoj Rusiji. U tome je specifičnost naše pozicije. Ne zaboravimo da je Srpska najzapadnija pravoslavna zemlja, najzapadniji deo velikog pravoslavnog sveta, koji se proteže na predelu od Prijedora do Vladivostoka. I na taj prostor geostratezi gledaju kao na jedan prostor, sa svim lokalnim specifičnostima.

Ako je tako kao što kažete, neminovan je zaključak da su neke stvari, kao poslednje sankcije rukovodstvu Srpske ili raniji „Inckov zakon”, pa i problemi u vezi sa imovinom u Srpskoj, pokušaj da se u ovo turbulentno vrijeme finalizuju neke druge ideje.
– Tačno tako. Neki misle da će u senci ukrajinskog sukoba moći da završe sve ono što nisu mogli, odnosno uspevali u proteklim godinama. To se jasno vidi po najnovijim potezima koji se vuku. Ne samo prema Srpskoj, nego i Srbiji, u Crnoj Gori. Mi bi trebalo da, u ovoj situaciji, znamo ko su naši neprijatelji, a ko prijatelji. Šta dobijamo od zapadnog sveta, a šta od Rusije. Moramo biti svesni opasnosti i iskušenja. Vreme je ratno. I zapadne sile se ponašaju kao da su i same u ratu. Uostalom, činjenica da snabdevaju, i to izdašno, oružjem jednu od zaraćenih strana, pokazuje da su u ratu. Rusija ih nije slučajno upozorila da zadržava slobodu delovanja po onima koji snabdevaju ukrajinsku stranu naoružanjem. Velike sile zapada ili NATO zemlje, pre svih SAD, Velika Britanija i Nemačka, ponašaju se kao da su zaista u ratu i tako nas i tretiraju. Ovo je vreme velikih iskušenja, ali nije nam prvi put.

Koji je najbolji odgovor na to? I Srpske i Srbije.
– Puno jedinstvo srpskog naroda. Srbija ne sme izgubiti iz vida da je postojanje Srpske njen glavni nacionalni interes. Republika Srpska je predstraža Srbije, i to je njena pravna obaveza gledajući Dejton. Ključno je da Srbija svim raspoloživim sredstvima, diplomatskim, ekonomskim i kulturnim podržava Srpsku. U Srbiji, nažalost, ima onih koji pokušavaju da predstave Srpsku kao neku vrstu tereta. Kamen oko vrata. Isti ti tako predstavljaju i Kosovo i Metohiju. Sve naše građane koji tamo žive. Nažalost, takvima se i daje reč u našim medijima, ali je jasno da ubedljiva većina srpskog naroda ne misli tako. Ni sa jedne strane Drine. Prirodno je da postoje političke razlike unutar i Srpske i Srbije, ali u stvarima koje su nacionalni interes razlika ne sme biti. Ako se stalno dovodi u pitanje imovina Srpske, Dejton, krši Rezolucija 1244, kakvim uveravanjima možemo da verujemo? Ništa nije ispoštovano. Kako možete da verujete toj strani i takvom pregovaraču? Ali, to ne znači da bi Srpska i Srbija trebalo da idu u frontalni sukob sa zemljama NATO-a. Treba taktizirati, biti pametan, čekati. Znati gde se može popuštati, a gde ne.

Rekli ste da u Srbiji ima nekih koji iskaču iz okvira borbe za nacionalne interese. Koliku opasnost to donosi?
– Pričamo o opstanku države i naroda, ali takvih koji iskaču ima. Nažalost, i u Srpskoj i Srbiji. Mora se znati šta su glavne teme, a šta je manje važno, onda će stvari biti daleko jasnije. Ključne su pravo na život i opstanak našeg naroda i naših država. Dozvoljena su i drugačija mišljenja, ali ne mogu biti najviše zastupljena, a nekada mi se čini da jesu u državnim medijima Srbije. Ovde i sada je reč o goloj samoodbrani i na to srpski narod ima pravo. Ne treba slediti iluzije o političkom zapadu kojih su naše političke elite prepune. Ključna reč je realizam, i realno procenjivati odnose u sadašnjem svetu. Moramo videti budućnost.

Koja je cijena sadašnjeg stava Srpske i Srbije da budu neutralne i kontra stava Zapada o sankcijama Rusiji?
– Cena postoji i, ako se ostvare pretnje, mogla bi da bude ekonomska, pre svega, te politička. Ali, kada to uporedite sa cenom otimanja imovine Srpskoj, gašenja jednog po jednog njenog ovlašćenja, sa čim se odavno počelo, ili sa cenom rasparčavanja Srbije jer ako dozvoli secesiju Kosova i Metohije, onda je pitanje šta je sledeće. Naši neprijatelji su to već imenovali. To je previsoka cena. Narod koji izgubi državu osuđen je na status kao savremeni Kurdi. Baš nema nikakvu zaštitu. Srpska je naš garant da se ne dogodi ono iz 1941, što je pokušano 1992. ili što je srpskom narodu urađeno 1914. Ne mogu se porediti ekonomski gubici sa gubitkom države.

Da li se svjesno, a pod velikim uticajem i medija, zaboravlja da je veliki dio svijeta u ovom momentu neutralan ili na strani Rusije?
– Tako je. Zadatak medija, nažalost, pre svega u zapadnom svetu je da nas ubede, a ne da nas informišu. Zasuti lažnim vestima, potrebno nam je da zaista naučimo iznova da saberemo dva i dva, a to možemo samo tako ako mislimo i promišljamo glavom ono što već znamo. Ovo je deo dugoročnog kretanja s ciljem osvajanja ruskog prostora i poništavanja prava ruskog pravoslavnog naroda na postojanje. Počelo je širenjem NATO-a, ključna je 2004. i širenje na baltičke republike Estoniju, Letoniju i Litvaniju, pa na Rumuniju, Bugarsku, Slovačku, Sloveniju. NATO je došao u susedstvo Sankt Peterburga. To nijedna velika sila ne može da dozvoli. Ulaskom Ukrajine rakete NATO-a stižu na četiri i po minuta do Moskve, a to znači poništavanje celog antibalističkog sistema Ruske Federacije. Dakle, u ovom ratu Rusija se brani. Tako je i sa Srbima. Koliko je bilo pohoda na Srbe samo u 20. veku i to su u pravilu bile prethodnice pohoda na Rusiju. Tek sada veoma dobro razumevamo šta su bili ratovi u bivšoj Jugoslaviji. Sve je to bila priprema. Vidimo sada da na Rusima primenjuju iste propagandne modele koji su primenjivani na Srbima, ali je potpuno neverovatno da iko na Zapadu misli da može da tretira veliku Rusiju kao Srbiju i srpski narod. Znamo istoriju pohoda na Srbe koji su se veoma često završavali genocidom, odnosno dovodili su do toga, ali su se završavali pobedama srpskog naroda. Sasvim je jasno šta je predistorija ovoga i šta se u stvari danas dešava.

Ne mogu preko Drine, ali moje knjige mogu

Nedavno Vam je zabranjen ulazak u BiH. Da li ste šta radili na tom pitanju?
– Pokrenuo sam postupak. Moj advokat radi na tome i to je ono što, kao građanin, mogu da uradim. Za sada se ništa nije promenilo, sem što se pokazalo da je to deo mnogo, mnogo šire priče. Kada je pomenut taj spisak od nekih 1.000 ljudi kojima je zabranjen ulazak u Srpsku, to je jasan pokušaj da se ljudi zaplaše, a ona odvoji od Srbije. Ali, da li je moguće da neko, na taj način, misli da može da prekine naše veze? Ne mogu da pređem Drinu ili Savu, ali moje knjige i članci se, od tada, još više čitaju.

 

Autor Vedrana Kulaga Simić

 

Izvor Glas Srpske, 23. april 2022.

 

Naslovna fotografija: UNS pres centar

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u