MOSCOW, RUSSIA - NOVEMBER 1, 2018: Russia's President Vladimir Putin during a meeting with members of the German Eastern Business Association at the Moscow Kremlin. Mikhail Metzel/TASS (Photo by Mikhail Metzel\TASS via Getty Images) | Mikhail Metzel/Getty

Je li Putin „priznao Kosovo” ili ukazao na zapadno licemerje?

Poređenjem priznanja nezavisnosti donbaskih republika i priznanja nezavisnosti tzv. Kosova, Vladimir Putin je poslao poruku da je Zapad politikom dvostrukih standarda srušio skoro sve principe međunarodnog prava, ocenjuju sagovornici Sputnjika

Putinovo izlaganje pred generalnim sekretarom UN u kojem je naveo da su DNR i LNR postale nezavisne po analogiji sa odlukom Međunarodnog suda o Kosovu okuražilo je „politički dalekovide” analitičare da konstatuju kako je Rusija digla ruke od Srbije.

Treba primetiti da je redom reč o najglasnijim zagovornicima uvođenja sankcija koji se ujedno ne ustežu da Kosovo nazovu teretom koga se moramo osloboditi.

Njih demantuju činjenice, a sagovornici Sputnjika upućuju na dve – nedavno glasanje Rusije u UN, i Rezolucija 1244 koja na četiri mesta jemči da će se konačno rešenje kosovskog pitanja naći u okviru granica Republike Srbije.

Nepremostive razlike

Profesor prava Zoran Čvorović primećuje da izlaganje ruskog predsednika jasno pokazuje da su on i njegov kabinet odlično proučili odnos SAD i većine članica EU prema kosovskom presedanu i da je ruska država detaljno analizirala presudu Međunarodnog suda pravde koji je, po tužbi Srbije, ocenjivao pravovaljanost tzv. kosovske nezavinost.

Putin je Guterešu, kada je u pitanju nezavisnost donbaskih republika, smatra Čvorović, samo ponovio stav koji je MSP zauzeo po pitanju tzv. kosovske nezavisnosti.

„Putin traži od političkog Zapada da na nezavisnost donbaskih republika primeni stav iz presude MSP da međunarodno pravo ne zabranjuje proglašenje nezavisnosti novih država. To istovremeno ne znači da su Rusija i njen predsednik promenili svoj stav kada je u pitanju status KiM jer teritorijalni integritet Srbije na KiM ne štite apstraktna načela međunarodnog prava kao što Srbijin integritet ne štiti odbrana integriteta Ukrajine već Srbijin integritet štiti jedan konkretni obavezujući međunarodno pravni akt – Rezolucija 1244 SB. Kada je u pitanju status donbaskih republika i teritorijalnog integriteta Ukrajine ne postoji nikakav takav međunarodno pravno obavezujući akt.”

Ustanovljeni presedani

Ovaj akt, objašnjava Čvorović, ne može biti promenjen bez saglasnosti Rusije, koja u SB ima pravo veta.

„Pri obrazlaganju prava Rusije da prizna nezavisnost donbaskih republika, Vladimir Putin polazi od već ustanovljenih presedana od strane političkog Zapada tokom devedesetih godina i u prvoj deceniji 2000, i nacionalnih interesa ruske države i ruskog naroda. Istovremeno nijednom rečju ne dovodi u pitanje važenje Rezolucije 1244.”

Nezavisnost kao odbrambena mera

Politikolog Aleksandar Pavić ukazuje da iza izlaganja predsednika Putina stoji poruka da je po pitanju Kosova napravljen presedan koji sigurno nije Rusija pokrenula i da niko od onih koji su spočitavali i pozdravljali jednostrano proglašenu nezavisnost kosovskih secionista i presudu Međunarodnog suda pravde, nemaju pravo da osuđuju Rusiju zato što je priznala nezavisnost DNR i LNR kao što je priznala i nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.

„Rusijina priznanja su došla nakon čina agresije gde je ona praktično priznala entitete koji su proglasili nezavisnost u samoodbrani. Još ranije su ruski zvaničnici isticali bitnu razliku između kosovskog presedana i drugih jer Kosovo je nasilo otcepljeno od Srbije putem spoljne agresije dok su Krim, Donjeck, Lugansk, Južna Osetija i Abhazija proglasili nezavisnost kao odbrambenu meru protiv agresije”.

Opravdana paralela

Paralele je, smatra, nemoguće, povući, posebno kada se u obzir uzme činjenica da je NATO 1999. ubio međunarodno pravo i da je jedan presedan poslužio kao uvod u nove presedane. Međutim jedna druga paralela, čini se, smatra, opravdanom.

„Postoji velika sličnost između 1999. i NATO agresije i 1936. kada je nemačka vojska umarširala u demilitarizovanu rajnsku oblast i time, napravivši presedan, započela proces kršenja međunarodnih mirovnih sporazuma što je dovelo do Drugog svetskog rata.Sve što je kasnije preduzimano u odbranu od nacizma ne može se smatrati kršenjem međunarodnog prava. Isto tako, i sve ono što je rađeno posle 1999. kao odbrambena mera protiv agresivnog širenja NATO pakta ne može se smatrati za kršenje međunarodnog prava jer se zna ko je napravio prvi presedan, čak bi se moglo reći zločin protiv mira”.

Kosovo su skinuli sa dnevnog reda

Za razliku od Rusije, kolektivni Zapad, upozorava Čvorović, traži od Srbije da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, a da ne poštuje sopstveni teritorijalni integritet. Istovremeno, kaže, politički Zapad potpuno negira značaj Rezolucije 1244, jer pitanje valjanosti nezavisnosti tzv. Kosova smatra skinutim sa dnevnog reda.

„U novim okolnostima realističan pristup međunarodnom pravu i međunarodnim odnosima nalaže da je u našem interesu da zauzmemo upravo onakvu poziciju kakvu je zauzela zvanična Moskva. S jedne strane međunarodno pravo ne zabranjuje nastanak novih država, a valjanost nastanka pojedinih državnih tvorevina u uslovima skoro potpunog sloma posleratnog međunarodnog poretka procenjuje svaka država shodno svojim nacionalnim interesima”.

Od procene nacionalnih interesa, nameće se zaključak, zavisi i to da li će Srbija priznati ili ne neku novoformiranu državu što nimalo ne umanjuje važnost Rezolucije 1244 koja štiti Kosovo u sastavu Srbije.

 

Autor Nataša Jovanović

 

Izvor Sputnjik, 27. april 2022.

 

Naslovna fotografija: Mikhail Metzel/TASS via Getty Images

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u