Karen Donfrid, najviša zvaničnica Stejt departmenta za Evropu i Evroaziju, prekjuče se u okviru zapadnobalkanske turneje u Beogradu susrela sa predstavnicima srpske vlade. U ekskluzivnom intervjuu za Politiku, dan posle sastanaka s predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, pomoćnica američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju otkriva o čemu je razgovarala sa srpskim vlastima, šta Bajdenova administracija poručuje Beogradu i kolika je opasnost da zbog Ukrajine izbije nuklearni rat.
Koja je bila vaša poruka srpskim vlastima?
– Prvo želim da kažem da je divno što sam ponovo u Beogradu, ovog puta u ulozi pomoćnice američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju. Moja poruka je bila da administracija predsednika Džozefa Bajdena želi da ojača veze između SAD i Srbije, i to tako što ćemo produbiti ekonomske odnose i sigurnosnu saradnju. Divno je biti ovde i zbog našeg novog ambasadora u Srbiji Krisa Hila. Njegov dolazak će značiti novi zamah u odnosima između naših zemalja. Ne znam nikog ko je više posvećen tome od ambasadora Hila.
Šta očekujete da Srbija preduzme povodom rata u Ukrajini? Očekujete li da Rusiji uvede sankcije?
– Ruski rat protiv Ukrajine je šokantan za sve nas. Dok gledamo neisprovociranu rusku invaziju, svi smo pokrenuti na akciju da se odupremo i izrazimo koliko ruske postupke smatramo pogrešnim. Mislim da je bilo veoma važno što je Srbija glasala da se suspenduje rusko članstvo u Savetu UN za ljudska prava. Srbija se na glasanju Generalne skupštine UN svrstala uz 141 državu koja je glasala da osudi rusku invaziju i zatraži povlačenje Rusije, a samo pet država je glasalo protiv. To su bile odluke Srbije, ali kad smo videli da se Srbija svrstala uz SAD i Evropu, to je bilo važno, posebno u kontekstu srpskog zvaničnog strateškog cilja – članstva u Evropskoj uniji. Zbog toga mislim da je to veoma važno.
Mislite li i na sankcije kad kažete da je „to važno”?
– Mislim na to da se Srbija pridruži članicama EU i SAD u osuđivanju ruskih akcija. Pitanje sankcija je sad nesumnjivo na stolu pred Srbijom. Podržavamo Srbiju u daljem svrstavanju uz SAD i EU. Za SAD je važno da se podrži Ukrajina u ratu, ali i da se Rusiji stavi do znanja da mora da plati cenu za ono što radi. To je naš stav, a Srbija mora sama da odluči kako će da se postavi kad je reč o sankcijama.
S obzirom na to da srpska ekonomija u svetskim razmerama ima mali obim i da sankcije ne bi napravile nikakvu štetu Rusiji, da li bi takva odluka bila važna zbog simboličkog značaja?
– Kad je reč o srpskoj ekonomiji, ako pogledate njen rast i odakle dolaze nove investicije, videćete da je to pretežno iz zemalja EU. Tako se vraćamo na pitanje gde je srpska budućnost. Srbija je kazala da je njen strateški spoljnopolitički cilj članstvo u EU. Mi to veoma podržavamo. Ako pogledate američke programe u Srbiji, bez obzira na to da li je reč o borbi protiv korupcije, slobodi medija ili vladavini prava, sve to pomaže Srbiji da uđe u EU. Na Srbiji je da odluči gde joj leži spoljnopolitički interes i da teži tom cilju.
Jeste li zadovoljni onim što ste čuli od predsednika Vučića?
– Imala sam fascinantan razgovor s predsednikom Vučićem i premijerkom. Vučić je veoma jasan u vezi s tim gde vidi budućnost Srbije, a to je EU. Mnogi su se iznenadili zbog ruske neisprovocirane i agresivne akcije u Ukrajini, a regionalna nestabilnost svakako nije cilj kojem bilo ko teži. Kako povećavamo stabilnost i ekonomski prosperitet u Srbiji i regionu? Mislim da treba da udvostručimo napore da Srbija brže postigne te ciljeve.
Ambasador Hil je pre dolaska u Beograd izjavio da SAD žele da suzbiju ruski i kineski interes u Srbiji. Kako američka vlada namerava to da uradi?
– Učimo i na primeru Ukrajine. Vladimir Putin je kazao da je Ukrajina težila članstvu u NATO-u i da je bilo isuviše trupa NATO-a na ruskim granicama. SAD veruju u princip da zemlje imaju suvereno pravo da odlučuju o spoljnoj i bezbednosnoj politici, bilo da je to EU ili NATO, kao i u principe teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Rusija se s mnogima od tih principa složila, kao u dokumentima OEBS-a, ali vidimo da ih sad ne poštuje. Vidimo i strateško partnerstvo Rusije i Kine. To je nesumnjivo kontekst u kojem je ambasador Hil govorio o Srbiji koja treba da odluči kakva će njena spoljna i sigurnosna politika biti. Srbija mora da razmišlja o tome ko je podržava, a ko ne bi voleo da uspe. Mislim da će Srbija morati da donese važne odluke kako da se pozicionira.
Da li je rat u Ukrajini argument za ubrzano članstvo Srbije u EU?
– Verujem da je rat u Ukrajini pokazao koliko je srpska težnja članstvu urgentna. Postoji mnogo procedura i reformi koje zemlja koja želi da se učlani mora da ispuni. SAD u potpunosti podržavaju Srbiju da se priključi EU i da se reformiše. O brzini odlučuje Srbija, zavisi od toga koliko brzo prolazi kroz poglavlja, ali sigurna sam da će jednog dana postati članica EU. Verujem da je tamo budućnost Srbije.
Na sastanku s predstavnicima kosovske vlade istakli ste da je status kvo neodrživ i da Srbija i Kosovo moraju da reše svoje odnose. Da li je to bila poruka i za srpsku vladu?
– Verujem da je veoma važno za Kosovo i Srbiju da sarađuju i reše odnos. SAD podržavaju dijalog kojem posreduje EU i sveobuhvatan sporazum koji će rezultirati normalizovanjem odnosa s fokusom na međusobno priznanje. Dijalog u kojem posreduje EU je mehanizam da se to postigne. O tome sam govorila na Kosovu i tamo sam čula da postoji spremnost da se uključe u taj dijalog. O tome sam razgovarala i s Vučićem i premijerkom. Nadamo se da ćemo napredovati.
Da li je to napredak ka međusobnom priznanju?
– To upravo jeste napredak ka sveobuhvatnom sporazumu koji će normalizovati odnose, s fokusom na međusobno priznanje.
Šta su vam sagovornici u Beogradu odgovorili na to?
– Čula sam i od predsednika i od premijerke da su spremni da se uključe u taj dijalog.
Predsednik Bajden je istakao da ne želi zonu zabrane letova ni direktnu konfrontaciju s Rusijom zbog Ukrajine. Ipak, Sergej Lavrov je u ponedeljak izjavio da su Rusija i SAD u ratu putem posrednika. Jeste li?
– SAD su Ukrajini pružile sigurnosnu, ekonomsku i humanitarnu pomoć. Mi smatramo da je ruski rat neisprovociran i nepravedan. Brutalnost onoga što smo videli u poslednja dva meseca je potresna. Ukrajina je nevina strana i posvećeni smo tome da se Ukrajina brani. Bajden je eksplicitno rekao da je cilj da se zaustavi rat, a ne da se pokrene širi sukob i direktni rat s Rusijom.
Kako vidite Lavrovljeve reči da ne isključuje mogućnost trećeg svetskog rata i nuklearnog rata?
– Važno je setiti se da su i SAD i Rusija rekle da je nuklearni rat nezamisliv. Kao nuklearne sile, snosimo odgovornost za to da se postaramo da nikad ne upotrebimo ovo oružje. Nadam se da i Rusija i dalje želi da se uzdržava od upotrebe tog oružja.
Na čemu bazirate optimizam da će Ukrajina pobediti ako znamo da je Rusija druga najveća vojna sila na svetu?
– Svaki dan rata je loš dan za Ukrajinu, Evropu i globalnu stabilnost. Moramo da zaustavimo rat. Postoji jedna osoba koja to može da uradi. To je Putin i ja ga pozivam da to uradi. Kad je započeo ovaj rat, Putin je mislio da će to biti rat ruske vojske protiv ukrajinske vojske, a suočio se sa 44 miliona Ukrajinaca koji brane svoju zemlju pod nezamislivim uslovima. To mi daje nadu – hrabrost Ukrajinaca da brane svoju zemlju.
Kako odgovarate na kritike iz Moskve da je Amerika kriva za produžavanje rata jer šalje oružje Ukrajini?
– Mislimo da Ukrajina ima pravo da se brani. Mi joj dajemo bezbednosne sisteme, pomažemo Ukrajini da se sama brani od brutalne ruske agresije.
Autor Jelena Stevanović
Izvor Politika, 28. april 2022.
Naslovna fotografija: Instagram/@buducnostsrbijeav
BONUS VIDEO:
