Sjedinjene Države bi mogle krenuti u vojnu operaciju, ali ne tamo gde su potrebne, ne u Ukrajini protiv Rusije.
Amerika gotovo otvoreno preti vojnom invazijom na jednu od najmanjih država na svetu – Solomonova ostrva. Iako je ova država u Okeaniji mala (samo 700 hiljada ljudi i hiljadu ostrva), a mlada (44 godine nezavisnosti), ona zauzima veoma važno mesto kako na mapi pacifičkog regiona, tako i u američkoj istoriji.
Uostalom, ovde je izvojevana prva velika pobeda nad Japancima tokom Drugog svetskog rata – tokom bitke za Gvadalkanal.
U februaru 1943. evakuacija Japanaca (koji su u proleće 1942. zauzeli ovo ostrvo koje su kontrolisali Britanci) vratila je inicijativu Amerikancima i smatrala se prekretnicom u ratu na Pacifiku. Pretnja japanske invazije na Australiju, poslednju veliku državu u regionu koju nije okupirala imperija, time je uklonjena.
I šta, sada su Solomonova ostrva ponovo ugrožena?
Da, i ta se priča upoređuje sa nacistima: australijski ministar odbrane Piter Daton rekao je pre neki dan da su rastuće ambicije današnje Kine slične ambicijama nacističke Nemačke 1930-ih. Dakle, evo ga…
Da li ste mislili da Anglosaksonci sada viču samo na Rusiju: „Hitler, Hitler“? Ne, po zakonima žanra, evropski Hitler mora imati azijskog partnera. I nije čudno što je to Kina.
I dok je Peking Datonove „odvratne“ i „bezumne izjave“ već nazvao ratnom propagandom i klevetom protiv Kine, napravljene u sebične političke svrhe (nagoveštaj predstojećih australijskih parlamentarnih izbora u maju), sve je mnogo ozbiljnije: demonizacija Kine, kao i Rusije, svesna je politika Anglosaksonaca.
Kina je odavno optužena ne samo za autoritarizam, već i za genocid (Ujguri u Sinđangu – i nije važno što se borba protiv terorista predstavlja kao etničko čišćenje), i za planove za ekspanziju, odnosno da je pretnja susedima i miru uopšte.
Nema dokaza? Nema veze, glavno je stalno ponavljati tvrdnju o „pretnji“ – kineskoj (baš kao i ruskoj).
U tom smislu, priča o Solomonovim ostrvima je veoma znakovita.
Anglosaksonci su podigli galamu oko kineskih planova da stvore pomorsku bazu na ostrvima, ali šta se zapravo dešava?
Još u martu se pojavio nacrt bezbednosnog sporazuma između dve države. I to ne na najvišem nivou, već na nivou policijskih uprava. Ovde je važno podsetiti da nedavno nije bilo nikakvih odnosa između NR Kine i Solomonovih ostrva: ostrvska država je bila jedna od poslednjih ne-patuljastih zemalja na svetu koja je priznavala Tajvan.
Pre dve i po godine, u jesen 2019. godine, Solomonova vlada je konačno priznala NR Kinu, što nije iznenađujuće, pošto normalne veze sa najvećom svetskom ekonomijom mogu biti toliko korisne za siromašnu zemlju. Ali, i tada je ovaj korak izazvao nezadovoljstvo Anglosaksonaca: Sjedinjenih Država i Australije.
Jasno je da oni jednostavno ne žele da puste Kinu u Okeaniju, koju smatraju svojom sferom uticaja i poljem za obuzdavanje Pekinga. Bez finansijske i komercijalne poluge za takvo obuzdavanje, oni jednostavno počinju da tresu situaciju na terenu: ista Solomonova Ostrva su pokušala da je jednostavno upropaste.
SAD su se oslanjale na vlasti najmnogoljudnijeg ostrva – Malaite. Tamo su izjavili da se ne slažu sa priznanjem NR Kine i čak održali referendum o nezavisnosti.
Šta je razlog zaoštravanja separatizma (osim međuostrvskih protivrečnosti koje su za Solomonska ostrva večne)? Mahinacije Anglosaksonaca, koji su davali pare (doduše tajvanske) i objašnjavali kako će loše biti pod Kinezima.
Prošle jeseni čak su se u prestonici, Honijari, desili antivladini nemiri (uz učešće gostujućih Malaitana), koji su se završili nemirima, pokušajem upada u parlament i pogromima u Kineskoj četvrti. I da li je zbog toga Kina poslala trupe?
Ne, uvela ih je Australija (i to ne prvi put), jer ona ima odbrambeno-bezbednosni ugovor sa Solomonovim ostrvima.
Sviđa li se vlastima ostrva ovakva zavisnost od Anglosaksonaca (ne samo Australije, već i Britanije i SAD)? Naravno da ne – shvataju da lako mogu da upropaste svoju državu. Stoga je odluka o sklapanju sporazuma sa NR Kinom sasvim opravdana sa stanovišta brige za jačanje prilično klimavog nacionalnog suvereniteta.
Možda Peking želi da iskoristi slabost Solomonovih ostrva i da ih se dočepa, da tamo napravi pomorsku bazu – uostalom, to je upravo ono čime Australijanci plaše sebe i druge?
Kinezi su 19. aprila objavili da je sporazum sa ostrvima već potpisan.
Međutim, odnosi se na saradnju u oblasti zaštite života i imovine građana, po kojem NR Kina ima pravo da pošalje policijske snage i vojna lica „da pomažu u održavanju javnog reda“. Postoji i klauzula o mogućnosti primanja kineskih brodova u luke zemlje „u skladu sa njihovim potrebama i uz saglasnost Solomonovih Ostrva“, a to Anglosaksonci pokušavaju da predstave kao prvi korak ka stvaranju pomorske baze.
U Australiji je počela histerija – Kinezi su 2000 kilometara od nas! – a Amerikanci su poslali međuresornu delegaciju u Honijaru (12 hiljada kilometara od obale SAD). I, iako je premijer Sogaver uveravao Jenkije da neće biti kineske vojne baze, SAD se nisu smirile.
Pomoćnik američkog državnog sekretara za pitanja istočne Azije i Pacifika Danijel Kritenbrink, koji se sastao sa Sogaverom, rekao je da „sporazum ima potencijalne regionalne bezbednosne implikacije ne samo za nas, već i za saveznike i partnere širom regiona“:
„Naravno, mi poštujemo suverenitet Solomonovih ostrva, ali takođe želimo da jasno stavimo do znanja da ako se preduzmu koraci za uspostavljanje de fakto stalnog kineskog vojnog prisustva, onda ćemo imati ozbiljne zabrinutosti i adekvatno ćemo odgovoriti na njih.”
Kada je Kritenbrik upitan da li odbacuje mogućnost vojnih operacija Sjedinjenih Država u slučaju uspostavljanja kineske pomorske baze, on je otvoreno rekao da ne isključuje – „da će Sjedinjene Države preduzeti vojnu akciju protiv Solomonovih ostrva“.
Odnosno, šta se dešava?
SAD imaju desetine baza duž kineske obale – od Južne Koreje i Japana do Singapura – ali poslednjih godina povećavaju pritisak na Kinu u Pacifiku.
AUKUS, blok stvoren zajedno sa UK i Australijom je, zapravo, vojni blok. Kina nema nijednu bazu u ovom regionu, ali, naravno, želi da pruži bar mogućnost svojoj mornarici da uđe u strane luke. Ali, i to Anglosaksonci proglašavaju za agresiju i pretnju sebi i svojim saveznicima – sa svim posledicama koje iz toga proizilaze. Uključujući i nezavisne države koje imaju drskosti da brane svoje pravo da samostalno donose odluke.
Dakle, ova priča nije o dalekim Solomonovim ostrvima (ona su inače među pet zemalja sveta koje nemaju diplomatske odnose sa Rusijom). Ovo je priča o stvarnom odnosu Anglosaksonaca prema tuđem suverenitetu.
Istovremeno, oni će nastaviti da prikazuju Kinu i Rusiju kao „pretnju miru i demokratiji“.
Mi se ne moramo navikavati, savršeno razumemo sa kim imamo posla.
Izvor: Fakti
Foto: Military Archive/YouTube
BONUS VIDEO:
