Vučić i Dodik u Donjoj Gradini: Sačuvati narod od budućih stradanja

U Jasenovcu i Donjoj Gradini ubijeno je više od 700.000 Srba, 80.000 Roma i 23.000 Jevreja, prema podacima Međunarodne komisije za istinu o tim logorima

Dan sećanja na žrtve koncentracionog logora Jasenovac obeležava se na mestu gde je bilo njegovo najveće stratište, u Donjoj Gradini. Moramo da sačuvamo naš narod od daljih sukoba, poručuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ističe da pričanje o sopstvenom stradanju nije pitanje marketinga, već života jedne nacije i njene budućnosti. Borićemo se za jedinstvo srpskog naroda, ne smemo dozvoliti da nam unište entitet, istakao je Milorad Dodik.

U spomen-području „Donja Gradina“ obeležen je Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina koncentracionog logora Jasenovac i Donje Gradine, odakle je poručeno da se srpske žrtve ne smeju zaboraviti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, tokom obraćanja na državnoj ceremoniji, poručio da moramo da sačuvamo naš narod od daljih sukoba i da moramo sačuvati mir.

„Naše je da ne ugrožavajući bilo čije teritorijalne integritete čuvamo sebe, da čuvamo srpski rod, da se ponosimo srpskim rodom i da nam više niko nikada, da ne dozvolimo da nam zabrane da se dičimo srpskim prezimenima – od ličkih i hercegovačkih do onih iz istočne Srbije, različitim a istim, iz srpskog roda“, rekao je Vučić.

 Istakao je da moramo sačuvati srpski jezik, ćiriličko pismo, kao i Srpsku pravoslavnu crkvu, koju bi, kako kaže, svuda da dele.

 „Da nam se nikad više ne ponovi da u Dubici od 1945. do 1952. nemamo vojnika, jer su nam seme zatrli na Kozari. Moramo da sačuvamo život Srbije i RS, naš najveći interes, i pored sve nepravde koju nam nanose svaki dan jeste da sačuvamo mir i da imamo dece, koja će znati da nemamo nikog drugog, ali imamo jedni druge“, rekao je Vučić.

Poručio je svima u RS da imaju Srbiju i srpski narod, a mi u Srbiji imamo naš narod u Srpskoj, u drugim državama.

Govoreći o zločinima u logoru Jasenovac, naveo je da se svaki put zapita zašto bi neko uradio nešto tako strašno, ali da nikada ne uspe da pronađe objašenje.

„Ubijati maljevima i noževima i istrebljivati čitav jedan narod zbog imena, vere, nacije – ništa taj cilj ne može racionalno da objasni… Kad god smo ovde, setimo se najstrašnijih stvari koje su pogodile naš narod, a ostalo vreme kao da ne mislimo o tome“, rekao je Vučić.

Istakao je da je pred nas istorija uvek postavljala ključno pitanje – zašto.

„Ako je to bio pokušaj da se uništi čitav jedan narod, onda je taj projekat ipak propao jer smo svi mi deca tih nevinih žrtava, ili njihovi rođaci, njihova braća i sestre“, rekao je Vučić ističući da niko od nas nema celo porodično stablo, te da smo po tome, uz Jevreje, jedinstveni.

Predsednik je istakao da se o Jasenovcu i danas ćuti.

„U Jasenovcu je stradalo više Srba, Jevreja, Roma nego svih nas zajedno – i Srba, i Hrvata, i Bošnjaka, i svih ostalih, nego što je stradalo na ostalim stratištima širom Jugoslavije: od 1941. naovamo, o Balkanskom ratu i da ne govorimo. A ko danas o tome govori, ko je spreman da o tome govori? Govori li se o tome na Zapadu, govori li se o tome tamo gde nije naročito popularno pričati o zločinima nad srpskim narodom?“, upitao je Vučić. 

„Budućnost teža od sadašnjice“

Ističe da pričanje o sopstvenom stradanju nije pitanje marketinga, već života jedne nacije i njene budućnosti.

 „Budućnost našeg naroda biće mnogo teža od sadašnjice… Mi sada živimo u miru, osim što nam ne daju da budemo slobodni, da budemo svoj na svome, što nam ne dozvoljavaju da sami donosimo odluke već pokušavaju da se svakodnevno mešaju. Da nas teraju da se izvinimo i za šta nismo krivi, a oni se izviniti nikada neće“, rekao je Vučić.

Podsetio je da je pre nekoliko dana, na vencu koji je jedan od zapadnih izaslanika postavio na spomenik Srbima, Jevrejima i Romima, pisalo kako će uvek biti posvećeni i davati pijetet hrvatskim žrtvama.

 „Zamislite da je neko drugi to uradio, pa u Aušvicu odavao počast nemačkim žrtvama, ili na nekom drugom mestu onima koji su bili dželati. On čovek ne zna, a na kraju, šta ga se i tiče, to je protokolarna dužnost, ali da li ste čuli posle toga malo ‘izvini’?“, ukazao je predsednik Srbije.

„Nijedno malo ‘izvini’ nismo dobili, kao ni u Banjaluci, zbog stotina hiljada ubijenih ljudi koji nisu bili Hrvati, koji su bili dželati“, naglasio je Vučić i dodao da kada se govori o Srbima, onda se može sve.

Predsednik je naglasio i da nas ne čeka laka budućnost jer je, kako kaže, sve što je drugima dozvoljeno, Srbima zabranjeno, dok je sve što je Srbima zabranjeno – drugima dozvoljeno. 

„Pogledajte kako poslednjih dana i nedelja, kada pričaju o poštovanju međunarodnog prava, kako mora da se čuva teritorijalni integritet država… Ako je ta država Srbija, tada je bogougodno da gazite teritorijalni integritet Srbije, tada su svi koji se zalažu za teritorijalni integritet Srbije ljudi prošlosti, koji vode u sukobe, iako nikad nijedan sukob nisu izazvali i nisu hteli ništa sem da međunarodno pravo važi i za njih kao i za druge“, rekao je Vučić.

Konstatovao je da se nije tako govorilo kada je 19 najjačih zemalja NATO-a napalo jednu malenu, mnogo slabiju Srbiju, koja nikoga nije napala, niti okupirala, niti pogazila međunarodno pravo.

„I sve to bez dozvole Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Tada kada ste ubijali srpsku decu, osamdeset dvoje njih, to nisu bila deca, oni su bili greška, naša Milica, Bojana, Sanja i ostala deca bila su kolateralna šteta. Kad se negde drugo nešto dešava, onda je to strašno, a kada se to radi srpskoj deci, onda je bogougodno“, rekao je Vučić.

„Pijetet za sve žrtve, ali ne gaziti po svojim“

Ponovio je da drugima treba da oprostimo, i prema njihovim žrtvama pokažemo pijetet, iako oni nikada neće pokazati isti pijetet prema našim žrtvama, jer se i u tome razlikujemo. 

„Da pokažemo da smo ljudi, ali da nikada ne gazimo po sopstvenim žrtvama, da ne zaboravimo Prebilovce, Jadovno, Jasenovac, Kragujevac, Kraljevo… da nam se ne dogodi ono o čemu je Hegel govorio: da nas istorija uči da iz istorije nikada ništa nismo naučili“, poručio je Vučić.

Naveo je i da moramo znati sve šta se dogodilo da nam se ne bi ponovilo, da nam se ne bi dogodilo da o najvećem stratišu na jugoistoku Evrope, zapisano i u Jad Vašemu, danas niko ne govori.

„Da ih je sramota da polože cvet ili biraju društvo s kim će to uraditi. Oni koji su ubijani ovde, a to su Srbi, Romi, Jevreji, nisu birali društvo. Jedino su Boga molili da umru što pre jer je smrt bila bolja i preča od života. A njima je teško da polože cvet jer im se ne sviđa društvo“, kazao je Vučić.

Istakao je da nije tačno da zlo postoji zato što dobri ne govore ništa protiv toga, jer su svi dobri ućutkani kamom i maljem. 

„Jasenovac i njegove jame – najveći srpski grad posle Beograda“

Ukazao je na to da moramo znati da nismo dovoljno brojčano veliki narod i da moramo da se sačuvamo. Ukazao je na to da – ako ne budemo sačuvali naš narod, neće sutra imati ko da priča o svoj nepravdi, licemerju i zločinu.

 Vučić je rekao da Srbi žele da dobra volja i ono što je najvažnije – mir, prevladaju nad ovim prostorima. Međutim, dodao je da je teško poverovati u želje onih koji su ubijali srpski narod.

Naglasio je da su Jasenovac i njegove jame najveći srpski grad posle Beograda i zato je naša obaveza da o njemu znamo sve i objavimo sve.

„Ako zaboravimo naše žrtve, ne pokažemo poštovanje prema tuđim, s čim ćemo pred Miloša? Mi uz junaštvo moramo da negujemo i čojstvo, a čojstva nema bez pamćenja“, zaključio je predsednik Srbije. 

Dodik: Ne možemo dozvoliti prekrajanje Dejtona

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da je ovo jedno od najtežih mesta gde čovek ima čast da govori. 

Strahopoštovanje koje imam prema onom što se ovde zbilo i tuga od priča o stradanjima dominiraju mojom percepcijom, istakao je Dodik.

 Ovde je pobijen srpski narod, zato što je pravoslavni, jer je neko smatrao da nas jednu trećinu treba raseliti, trećinu pobiti i trećinu prekrstiti, kaže Dodik.

Došao sam da odam počast žrtvama, precima, a uveren sam da nema dovoljno reči i molitve da to uradim, dolaziću ovde dok god sam živ, rekao je Dodik.

 „Bol, smrt nisu dovoljne reči da objasne ovo podneblje, ove krošnje koje nose krike, danas su dolina tišine i tuge, našeg odnosa i pijteta koji moramo da imamo prema onome što se ovde desilo“, rekao je Dodik.

 Podsetio je na priču u vreme odrastanja koja mu ni danas ne da mira – kada su ustaše u džak u kome su bila deca, stavljali mačku, zavezali džak i bacali u Savu.

Zar je moguće da tako nešto postoji. Nastavićemo da se sećamo i pamtimo, poručuje Dodik.

Prema njegovim rečima, naš narod odvaja se od drugih jer nije hteo da izgubi slobodu.

Bez države nema slobode, kaže Dodik i dodaje da je tako nastala RS. Drago nam je što Srbiju vidimo sve moćniju, Srbija je epicentar regionalnih dešavanja i centar bezbednosti, mira i razvoja, što smo čuli od Vučića, napomenuo je Dodik. 

Ne možemo dozvoliti prekrajanje Dejtonskog sporazuma i uništavanje RS, podvukao je Dodik. 

Borićemo se za jedinstvo srpskog naroda, ne smemo dozvoliti da nam unište entitet, kaže Dodik i dodaje da zato moramo biti zajedno.

Važne događaje u RS i Srbiji obeležavaćemo zajedno, zaključio je Dodik. 

Cvijanović: Donja Gradina mesto na kojem je najteže govoriti

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović rekla je, nakon parastosa i pomena žrtvama na grobnom polju „Hrastovi“, da je Donja Gradina mesto na kojem je najteže govoriti.

„Ovo je mesto bola i tišine gde se čula beznadežna vriska žena i plač dece. Ubijanje nije bilo industrijsko već divljačko“, rekla je Cvijanovićeva.

„Ubijanje nije bilo industrijsko, kao u nacističkim logorima smrti, već sadističko i divljačko. Svaka žrtva bila je suočena sa ličnom, patološkom mržnjom svog krvnika“, rekla je predsednica RS.

Navela je da su jedino u NDH postojali logori za decu i da to dovoljno govori o, kako kaže, izopačenosti tog sistema i svireposti ideologije koja je iza njega stajala. 

„Nije moguće pronaći reči jer pravna terminologija ne može opisati bol i patnju žrtava“, kaže predsednica.

Naglasila je da jasenovačke žrtve nikada ne smeju postati broj, niti „hladna statistika“ jer su, kako je rekla, svi oni bili nečija deca, braća i sestre, očevi i majke.

„Nisu ubijali brojeve, već ljudska bića, čija je verska i nacionalna pripadnost za zločince bila neoprostiva krivica“, rekla je predsednica RS.

Istakla je da su Republika Srpska i njene institucije danas jedini garant opstanka srpskog naroda i da to, kaže, nije floskula niti politička fraza već „istorijski utemeljena i preskupo plaćena lekcija“. 

Polaganje venaca na grobno mesto „Topole“ 

Obeležavanje Dana sećanja počelo je polaganjem venaca na grobno mesto „Topole“, a usledio je parastos i pomen žrtvama na grobnom polju „Hrastovi“.

Parastos srpskim žrtvama služili su episkop banjalučki Jefrem i sveštenici Srpske pravoslavne crkve.

Pomen jevrejskim žrtvama služio je glavni rabin jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asijel.

U sećanje na romske žrtve ustaškog zločina, obratio se predsednik Svetskog parlamenta Roma Dragoslav Acković, koji je rekao da se danas molimo za sve stradale, uz posebnu zahvalnost što je Donja Gradina jedino mesto gde Romi mogu da se mole za svoje žrtve, na svom, romskom jeziku. 

Donja Gradina je najveće stratište jasenovačkih logora koji je formiran avgusta 1941. neposredno po proglašnju Nezavisne Države Hrvatske.

U Jasenovcu i Donjoj Gradini ubijeno je više od 700.000 Srba, 80.000 Roma i 23.000 Jevreja, prema podacima Međunarodne komisije za istinu o tim logorima.

Među stradalima za 1.337 dana postojanja logora Jasenovac, bilo je skoro 20.000 dece.

 

Izvor RTS, 1. maj 2022. 

 

Foto: EPA/Drago Vejnović

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u