„Zelenski, faktički, bije neku bitku i za nas”, reči su kojima se lider najveće bošnjačke partije u BiH SDA Bakir Izetbegović uklopio u kontekst koji se gradi u Sarajevu otkako je izbio sukob u Ukrajini. Tamošnji intelektualci i političke vođe svojski se trude da zapadnoj javnosti objasne kako slične pretnje i snovi poput onih u Kremlju tobože postoje i na Balkanu, gde Srbi samo čekaju trenutak da, ohrabreni Putinom, sprovedu sličan scenario u ovom delu sveta, nezadovoljni time što su u raspadu Jugoslavije ostali nepravedno „zakinuti”.
Namećući centralizaciju BiH i razvlašćivanje RS kao logičan odgovor na takve „ambicije” Srba, bošnjački lideri su ukrajinsku tragediju videli kao zgodnu priliku da sebe predstave kao nosioce evropskih vrednosti, za razliku od Srba, koji navodno namiguju Evroaziji, pa Izetbegović pokušava da dokaže kako su „Bošnjaci glavni saradnici Evrope kada je reč o građanskim pravima i demokratskoj državi”. Izetbegović svoju politiku nastoji da dodatno poistoveti sa Zapadom, tvrdeći da Zelenski „vodi rat i za Evropu”.
Razrađujući teze koje minulih nedelja dolaze iz Sarajeva, Izetbegović dolazi do zaključka da je za budućnost Balkana „vrlo bitno to što je EU stala u odbranu Ukrajine jer „ne daj bože da je Ukrajina šapatom pala, onda bi već gledali majice na stadionu s velikim slovom Z. Bilo bi tu drskosti, bilo bi otvorenih napada na suverenitet BiH”.
Zbivanja u Ukrajini kao „istorijsku šansu za BiH” vidi i Reuf Bajrović, predsednik takozvane Američko-evropske alijanse, koji nepovoljan sentiment EU i SAD prema Rusiji koristi kao „argument” da odgovori na nezadovoljstvo srpskog i hrvatskog naroda u BiH, to jest na izbornu diskriminaciju Hrvata od strane Sarajeva, kao i bošnjačkih nastojanja da preuzmu javna dobra od RS, pa istorijsku kompleksnost situacije u BiH pokušava da banalizuje konstatacijama kako su Dodik i Čović „Putinovi pioni”.
Politikolog Vojislav Savić kaže za Politiku kako nije iznenađen pokušajima bošnjačkih lidera da sukob i stradanje u Ukrajini impregniraju u svrhu svoje propagande i demonizacije srpskih interesa.
„To je jahanje na istom talasu koje traje još od rata, kada je zapadna mašinerija u potpunosti formirala sliku sukoba u Jugoslaviji i na tom imidžu su i bošnjački lideri prikupljali sve poene nakon rata, kako unutar zemlje tako i u inostranstvu”, kaže Savić.
Međutim, Savić ističe da današnja Srbija ima mnogo bolju i stabilniju poziciju u globalnim odnosima nego pre, a ni svet više nije isti.
„Nemoguće je bilo da se nakon razaranja u Libiji dozvoli ista fabrikacija događaja i u Siriji. Sada već, u Ukrajini, zapadna propaganda nema efekat izvan sopstvenih granica i mogu da se obraćaju samo svom stanovništvu. Stoga mislim da su i pokušaji Sarajeva da se nekako nakači na taj voz besmisleni”, rekao je Savić.
Slične intencije postoje i u Prištini. Dok Srbija pokušava da nađe način kako da izbegne sve zamke zamršenog političkog trenutka, Veton Suroj, novinar i pisac sa KiM, na crnogorskoj televiziji ocenjuje da Kosovo i Srbija na rat u Ukrajini gledaju kao na nastavak svog nedovršenog sukoba.
Ono što je još zajedničko za Bosnu i Kosovo i što bi se moglo podvesti pod istovetnu pojavu jeste to što su to dva međunarodna protektorata sa zapadnim trupama i komplikovanim političkim ustrojstvom, u kom se domaće političke snage neprekidno nadmeću za naklonost stranih protektora u svakom sporu. Liberalniji krugovi sa KiM hvale Kurtija što je usporio dijalog jer su i deset godina od Briselskog sporazuma ubeđeni da je preterana brzina dijaloga sa Srbijom štetna, pa izvode zaključak da kriza u Ukrajini otežava stavljanje fokusa na pregovore.
Raspirivanju antisrpskog raspoloženja na talasu postojeće politike Zapada prema Rusiji pridružio se i bivši muslimanski poglavar Mustafa Cerić. Da se BiH razjedinjuje po starim šavovima dok Ukrajina ujedinjuje Evropu, može se zaključiti iz Cerićevih spoznaja i zaključaka, po kojima „negacija ukrajinske nacije i države ima istu matricu kao i negacija bosanske nacije i države”, pa još iznosi tvrdnje kako su „dva grada, Srebrenica u Bosni i Buča u Ukrajini, doživela istu sudbinu – genocid od protagonista politike sa istom matricom negacije drugog i drugačijeg”.
I Memorijalni centar „Potočari” prethodno je „pronašao dokaze” za ruski „genocid” u Buči i pre nego što su se o tome izjasnili čak i evropski zvaničnici, dok je isti centar iz Srebrenice krajem februara Putinove tvrdnje da su u Donbasu u genocidu stradali Rusi okarakterisao kao – neverodostojne.
I nekadašnji gradonačelnik Sarajeva Ivo Komšić spada u red onih koji su požurili da se zabrinu zbog navodnog prelivanja krize iz Ukrajine. Nedavno je u studiju jedne sarajevske televizije rekao da bi „Rusi, ako misle da stvaraju ‘ruski svet’ tako što će se boriti za rusku dušu, morali da izađu izvan granica Rusije – u Moldaviju, sevrnobaltičke zemlje, pa redom”.
Komšić otkriva motive zbog kojih raspiruje strahove. „Rusi kažu da je ruska duša u stvari i srpska duša, pa je ‘ruski svet’ i ’srpski svet’, što znači da je BiH u opasnosti jer se ovde mora spasavati ruska duša”, zaključci su do kojih je nekom metodologijom došao Komšić, koji u pokušaju potkrepljivanja sarajevskog narativa citira ikonoklastičnog filozofa Slavoja Žižeka, koji je, kako kaže, rekao da je „u BiH već prisutna Putinova vojska ‘Vagner’, koja po svetu pravi državne udare”.
Sarajevski intelektualac javnosti je, međutim, ostao dužan objašnjenje kako to postmoderni slovenački filozof ima poverljiva saznanja o prisustvu ruske vojske u BiH, pa ga uzima kao kredibilan izvor podataka za inspirativne ali osetljive bezbednosne teze.
Doprinos „opštoj stvari” dao je i sarajevski portal „Istraga”, koji se potrudio da izračuna kako 90 odsto novog saziva Skupštine Srbije podržava Putina, dok „Oslobođenje” nedavno bira tekst pod naslovom „Za Rusiju spremni”, kojim se sarajevski list poigrava sa dvostrukom asocijacijom i pravi aluziju kojom gađa susede, to jest Srbe i Hrvate, za koje u Sarajevu misle da imaju teritorijalne aspiracije na BiH.
No, hrvatske vođe prilike u BiH ocenjuju drugačije. „Hrvatski narod u BiH svakodnevno trpi individualne i kolektivne napade na svoj identitet, građanska i politička prava, a sve zbog brutalnog kršenja Ustava, rastuće netrpeljivosti koju radikalni bošnjački predstavnici koriste za ostvarivanje političke koristi u pokušaju stvaranja bošnjačke nacionalne države”, upozorio je predstavnike međunarodne zajednice u pismu predsednik Hrvatskog narodnog sabora BiH Dragan Čović.
Autor Mladen Kremenović
Izvor Politika, 5. maj 2022.
Naslovna fotografija: Reuters/Dado Ruvic
BONUS VIDEO:
