Mogućnost da SAD ukinu tarife na uvoz kineske robe, koju je najavio američki predsednik Džozef Bajden je sasvim realna i za to postoji više razloga, smatra konsultant Branko Pavlović. On, ipak, ne misli da bi zbog toga jeftinija kineska roba koja bi bila dostupnija sve manje platežno sposobnom američkom kupcu značajnije smanjila inflatorni pritisak.
Do ukidanja bi moglo da dođe kako bi se pomoglo da rastuća inflacija u SAD bude stavljena pod kontrolu. Razmatramo šta bi imalo najpozitivniji uticaj, rekao je Bajden, dodajući da se trenutno diskutuje o uklanjanju tarifa.
U kojoj bi meri ukidanje nameta na kineske proizvode koje je uveo Donald Tramp jula 2018. godine, smanjilo inflaciju u SAD je predmet debate među američkim ekonomistima. Mnogi kažu da je ublažavanje ili potpuno ukidanje carina jedna od nekoliko opcija koje su na raspolaganju Beloj kući, koja želi da upotrebi svaki instrument za suzbijanje rasta potrošačkih cena. A on je u ovom trenutku 8,3 odsto, podseća Pavlović.
Tri razloga za ukidanje
Dobar poznavalac američkih prilika za Sputnjik kaže da postoje tri osnovna razloga koji govore u prilog ukidanju tih taksi.
„Jedan je što one nisu dale nikakav za SAD željeni rezultat. Nije došlo do boljeg balansiranja trgovinske razmene Amerike i Kine. Što se Kineza tiče, oni su zadržali svoju poziciju na tržištu uprkos taksama. Ne kod svih proizvoda, kod svake robe, ali globalno kada se gleda apsolutno ništa im takse nisu naudile“, kaže naš sgaovornik.
Prema podacima američkog Biroa za statistiku, 2016. godine, kada je Tramp pobedio na predsedničkim izborima, Kina je ostvarila suficit u trgovini sa SAD od 346,9 milijardi dolara. Taj jaz se produbljivao i sledeće godine je iznosio 375, 5 milijardi, da bi na kraju 2018. godine, uprkos tarifama, dostigao rekordnih 419,2 milijarde dolara.
Uz to, trgovinskim ratom koji je Tramp nametnuo podizanjem carina na kineske proizvode u značajnoj meri je pogođena američka industrija, čiji su proizvodi morali da poskupe, jer umnogome zavisi od delova koje uvozi iz Kine.
Odobrovoljiti Kineze
Osim neefikasnosti, drugi razlog za ukidanje tarifa Pavlović vidi u nameri da se smanji veliki inflatorni pritisak. Ukidanje tarifa bi ponovo otvorilo vrata jeftinijoj kineskoj robi od domaće na američkom tržištu, ali bi to samo donekle, ali ne i bitno uticalo na smanjenje inflacije koja trenutno iznosi 8,3 odsto, smatra on.
„Treći, čini mi se, odlučujući razlog za ukidanje tarifa u ovom trenutku, je pokušaj da se na neki način pomalo relaksiraju odnosi prema Kini zbog toga što je prethodna američka politika napravila blok Rusija-Kina. To je toliko veliko i jako da je Amerika, bez obzira na njenu agresivnost, suštinski u bezizlaznoj poziciji. Oni sada misle da će ako naprave neki tako sitan gest time nešto ublažiti , odobrovoljiti ih“, kaže naš sagovornik.
Taj potez, po njegovom mišljenju, ništa strateški ne može da promeni u odnosima dve zemlje. To Kini ništa posebno ne znači. Ona je, kako smatra, prebrodila takve mere i ima mnogo stabilniji razvoj nego što on zavisi od toga da li Amerika uvodi ili ukida takse na neke njene proizvode.
Na pitanje da li bi američko ukidanje tarifa na kinesku robu, na koje je Kina uzvratila, značilo i stavljanje ad akta već potpisanog prvog koraka ka smanjivanju taksi u okviru trgovinskog sporazuma, postignutog januara 2020. godine između dve zemlje, koji je pandemija kovida zaustavila, Pavlović ističe da Kina uvek zagovara normalizaciju odnosa.
Puste želje
Kina će uvek zastupati tu vrstu politike. Problem je , međutim, u tome što Zapad ne može bez diktata i ucena, ističe sagovornik Sputnjika.
U skladu sa devizom Amerika na prvom mestu, da bi ojačao domaću privredu i smanjio trgovinski deficit sa Kinom, Tramp je početkom 2018. godine, odlučio da se oslobodi uvozne kineske robe tako što će ona postati skuplja u odnosu na domaću.
„Trgovinski ratovi su dobri i lako ih je dobiti“, izjavio je on kada je za početak odlučio da Kini, ali i još nekim zemljama uvede tarife na čelik i aluminijum. Potom je podigao carine sa 10 na 25 odsto na kinesku robu vrednu 50 milardi dolara, a onda i na kineski uvoz od 200 milijardi dolara. Pošto sve to nije dalo očekivane rezultate, jer je deficit sa Kinom umesto da bude smanjen, na kraju 2018. bio 45 milijardi dolara veći, sredinom 2019. je američki namet od 25 odsto važio za gotovo čitav kineski uvoz.
Na to je naravno reagovao Peking svojim kontramerama, što je dve „zaraćene“ strane na kraju ipak dovelo za sto i prvi korak ka sporazumu koji bi podrazumevao početak povlačenja tarifa postpisan je u Vašingtonu januara 2020. Dolazak Bajdena u Belu kuću ništa nije promenio, ali je pandemija kovida sve zaustavila, a njene posledice posebno u vidu narastujuće inflacije za koju se smatralo da će biti kratkog daha, počele su da uzimaju danak.
Jeftinija kineska roba u odnosu na američku sada je sve manje platežno sposobnom prosečnom Amerikancu, uz inflaciju koja je blizu dvocifrene, izgleda dobrodošla.
Autor Mira Kankaraš Trklja
Naslovna fotografija: Foto: Reuters/Aly Song
Izvor Sputnjik, 15. maj 2022.
BONUS VIDEO:
