Француски председник Емануел Макрон (Фото: Ludovic Marin/AFP Photo)

Z. Milivojević: Šta stoji iza ideje o „Evropskoj političkoj zajedinici”?

Ukoliko Srbija istraje na pristupanju EU kao prioritetnom strateškom cilju bez alternative moraće da ima u vidu u tekućem procesu dva ključna uslova

Na početku prvog predsedničkog mandata francuski predsednik Makron je na samitu EU–ZB u Sofiji 2018. osporio tada usvojenu Agendu Komisije EU na čelu sa Ž. K. Junkerom o proširenju EU kojom je za Srbiju figurirao rok za mogući prijem u EU 2025. Ta Agenda Evropske komisije nikad nije usvojena od Evropskog sveta, a politika proširenja je i dalje ostala van radne agende EU sve do danas. Makron je tada dao prednost unutrašnjoj konsolidaciji EU. Kasnije je usledila izbeglička kriza i pandemija virusa korona sa svim teškoćama u funkcionisanju organizacije, niz „nesporazuma” (Mađarska, Poljska, itd.) oko osnovnih vrednosti i postulata na unutrašnjem planu, a EU je napustila i Velika Britanija. Međutim, tema proširenja je ponovo aktuelizovana geostrateškim razlozima zbog rusko-ukrajinskog rata sa zahtevima Ukrajine i Moldavije da brzopotezno uđu u EU.

Sve izneto je evidentno osnažilo pristup francuskog predsednika koji je uz osvajanje novog mandata u izlaganju u EP pre par dana potvrdio svoj raniji stav ovog puta predlogom da se uspostavi svojevrsna „politička organizacija” sa evropskim državama koje teže EU i da se na taj način omogući dublja komunikacija oko strateških tema i interesa kako za EU tako i za potencijalne kandidate i države Evrope uključujući i Britance. Predlog je usledio neposredno posle preliminarnih razgovora o budućnosti EU upravo pod predsedavanjem Francuske i samog Makrona. Valja podsetiti da se Makronov predlog u suštini naslanja na ranije ideje o „EU u više brzina”, koju je proklamovao baš francuski premijer Baladir na kraju prošlog veka, a pred „veliki prasak”, odnosno prijem 10 novih članica u EU 2004. iz istočne Evrope, kao i na koncept „privilegovanog partnerstva”, osmišljen za slučaj Turske čiji prijem u EU suštinski nije na dnevnom redu. Doduše primljene su 2007. još Rumunija i Bugarska političkom odlukom isključivo iz geopolitičkih razloga i Hrvatska 2013. na jako insistiranje Nemačke.

Nasuprot francuskom je stav Nemačke i njene nove vlade koja se zalaže za reafirmaciju i dinamičku realizaciju politike proširenja. Nemačka svoj stav upravo obrazlaže geostrateškim razlozima u svetlu tekućeg rata u Evropi i u prvi plan stavlja zapadni Balkan kao neuralgičan i „nepopunjen” prostor od posebnog političko-bezbednosnog značaja za EU zbog uticaja faktora (Rusija, Kina, Turska i dr.) koji dovode u pitanje suštinske interese EU i Zapada u celini. Kako sada stvari stoje budućnost politike proširenja EU će se prelamati na relaciji vodeće EU osovine Pariz–Berlin, jer je očigledno da Francuska i predsednik Makron sa novom političkom afirmacijom, neće odustati od svoje vizije budućnosti EU. Jednostavno, francuska strana, kako izgleda, smatra da moraju da se prethodno razreše neke ključne stvari kao što su na primer: pitanje vrednosne ideološke osnove EU (sukob liberalne i suverenističke nacionalne struje), način funkcionisanja (odlučivanje i pravo veta) i bezbednosna politika. Iz svega proizilazi da se politika proširenja neće vratiti na agendu tekuće administracije EU na čelu sa Evropskim parlamentom i Evropskom komisijom.

Kakva će biti sudbina politike proširenja ostaje da se vidi. Najnovija iskustva i stanje raspoloženja u EU upućuju na neizvesnost. Međutim, čak i u okolnostima prevage francuskog pristupa odnosi Srbije sa EU iz konkretnih razvojno-političkih i ekonomsko-socijalnih razloga ostaju prioritet. U tekućim okolnostima koje podrazumevaju validnost pristupnog procesa i proširenja EU u budućnosti, za Srbiju koja naglašeno potvrđuje evropski put je važno da tekući pristupni proces ostane dinamičan i produktivan na trasi nove metodologije (nova otvaranja klastera i dr.) imajući u vidu da u pristupnom procesu „nema prečica”, kako se upravo poručuje iz EU.

Ukoliko Srbija istraje na pristupanju EU kao prioritetnom strateškom cilju bez alternative moraće da ima u vidu u tekućem procesu dva ključna uslova: reforme koje podrazumevaju suštinsko priklanjanje sada dominantnom u EU ideološkom liberalno-demokratskom političkom okviru na nivou države i društva, sa vladavinom prava, ljudskim pravima, demokratskim institucijama i rešavanje kosovskog čvora koji podrazumeva neku vrstu priznanja državnosti „Kosova”.

U ovom kontekstu aktuelna tema rusko-ukrajinskog sukoba i izjašnjavanje o tome pitanje je za sebe i tiče se konkretnih zapadnih geostrateških interesa globalnog karaktera u čemu Srbija nije direktni interesni korisnik. Izjašnjavanje o tome u korist tekućih pritisaka sa Zapada čini mi se može podstaknuti, ali ne i odlučujuće doprineti pristupnom procesu u EU mimo napred navedenih uslova. Valja imati u vidu i to da svako eventualno odricanje s tim u vezi od principa i makar i fragmentarno od nacionalnih interesa, treba računati kao nepovratno.

 

Autor Zoran Milivojević

 

Izvor Politika, 20. maj 2022.

 

Naslovna fotografija: Ludovic Marin/AFP Photo

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u