Лешеви жртава логора смрти Јасеновац у реци Сави, 1945. (Фото: Wikimedia/United States Holocaust Memorial Museum, courtesy of Muzej Revolucije Narodnosti Jugoslavije)

„Odreknite se mita o Jasenovcu”: Niz uslova HAZU za Srbiju

Od Srbije se zahteva da prestane sa „podsticanjem neprijateljstva prema Hrvatskoj, da se odrekne od velikosrpske propagande, kao što su pitanja Bunjevaca, jezika, jasenovačkog mita i odnosa prema Alojziju Stepincu”

Akademici iz Hrvatske akademije nauke i umetnosti usvojili su Dokument o zaštiti hrvatskih nacionalnih interesa, vezano za ulazak zemalja regiona u Evropsku uniju. Da bi Srbija nastavila proces evrointegracija, između ostalog, od naše zemlje se zahteva da prestane sa „podsticanjem neprijateljstva prema Hrvatskoj, da se odrekne od velikosrpske propagande, kao što su pitanja Bunjevaca, jezika, jasenovačkog mita i odnosa prema Alojziju Stepincu”.

Na spisku je i pitanje granice na Dunavu, koja je, po mišljenju akademika, pogrešno određena. Zato je nužan, tvrde u HAZU, hitan povratak hrvatske katastarske teritorije, te Šarengradske ade pod suverenitet hrvatske države. Traži se i zaštita prava hrvatske manjine u Srbiji, ali i „potreba definisanja položaja” Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj.

– Pravoslavne su crkve državne crkve, pa položaj Srpske pravoslavne crkve ne može biti jednak u Srbiji i Hrvatskoj, u kojoj ta crkva treba da ima punu slobodu u javnom verskom delovanju brinući se za verski život manjine, ali recipročno na ravni koliko je to omogućeno hrvatskoj manjini na području Srbije. U Hrvatskoj se mora izbegavati delovanje Srpske pravoslavne crkve koje se može okarakterisati političkim delovanjem – tvrde akademici.

Insistiraju i na dostavi podataka iz odnetih arhiva, pre svega vraćanje arhiva NDH, arhive JNA o „križnim putevima” i logorima, te o hrvatskom proleću. Takođe, traže povratak dokumentacije odnete iz Vukovarske bolnice, kao i neometan povratak i slobodno raspolaganje imovinom svih koji su napustili domove.

– Treba otkriti sva mesta pogubljenja Hrvata za vreme agresije na Hrvatsku te imena ubijenih, uz omogućavanje njihovog dostojnog ukopa. Insistirati na dostavi podataka o svim zarobljenim i nestalim hrvatskim vojnicima i civilima, zarobljenicima srpskih logora, uz odgovarajuće dozvole simboličnog obeležavanja mesta takvih stradanja širom Srbije – navodi se u ovom dokumentu.

Akademici se zauzimaju i za priznanje „hrvatskog etničkog integriteta Bunjevcima”:

– Tražiti odricanje od proglašenja bunjevačkog govora Hrvata zvaničnim u Subotici, jer bi se to moglo shvatiti kao deo političkog plana identitetskog rastakanja hrvatske bunjevačke zajednice u Vojvodini, dakle kao potiranje hrvatskog nacionalnog identiteta Bunjevaca.

Zahtevaju isplatu ratne odštete, da se vrati Šarengradska ada, drugačiji odnos prema Stepincu…

Akademici su nabrojali još mnogo toga, kao što je i zahtev da se na svim nivoima Srbije javno i nedvosmisleno prizna hrvatski jezik, do toga da Srbija treba da „prizna agresiju na Hrvatsku, prvenstveno plaćanjem štete počinjene u pohodu na Hrvatsku, posebno na kulturnoj baštini, uz vraćanje odnetog kulturnog blaga, sve u smislu moralnog i ekonomskog izvinjenja Hrvatima za počinjena zla”.

U HAZU nisu propustili da se pozabave i „zaštitom životne sredine”. Tako predlaže da treba ukazati na proizvodnju litijuma koja uzrokuje zagađenje kako u proizvodnji, tako i u primeni u praksi, posebno u fabrikama električnih baterija. Ističu da Srbija raspolaže s više od 10 odsto svetskih zaliha litijuma, kao i da treba ukazati i na problem TE Kolubara, koja korist ugalj.

Zagreb nas uveliko sapliće

Zvanični Zagreb ni dosad nije propuštao priliku da Srbiju saplete na evropskom putu. Uprkos načelnom stavu Brisela da bilaterarne sporove ne treba unositi u pregovarački proces, u više navrata Hrvatska je kočila naš napredak zahtevima oko granice, pitanja nestalih, prava manjina, nadležnosti oko suđenja za ratne zločine… Istovremeno, u Evropskom parlamentu hrvatski poslanici prednjače u predlaganju rezolucija protiv naše zemlje, a glavni su kritičari „veličanja ratnih zločinaca”, napada na novinare, bliskih veza sa Rusijom…

Crnoj Gori zameraju plastiku

Kada je reč o Crnoj Gori, u dokument HAZU traže se zagarantovani mandati Hrvatima u Skupštini Crne Gore, kao i podrška predlogu zajedničke nominacije Bokeljske mornarice kao nematerijalnog kulturnog dobra Crne Gore i hrvatskog naroda upućenom Unesku. Traži se i određivanje kopnene granice i razgraničenje na moru.

– Crna Gora mora odgovorno upravljati plastikom i drugim otpadom kako bi se smanjila količina otpada koje dopluta do hrvatskih ostrva – tvrde akademici.

Kao u slučaju Srbije, oni traže da Crna Gora plati štetu „počinjenu u agresiji na Hrvatsku” i da vrati odneto kulturno blago i „zatraži oprost od Hrvatske za počinjena zla”.

Akademik Vasilije Krestić: Čista ustaška ideologija

– Taj hrvatski bezobrazluk urađa plodom što me iznenađuje i zbunjuje. To je apsolutno hrvatska ucena. Međutim, malo ko uzvraća istom merom. Kakva velika Srbija, koje teritorije mi tražimo, njihova se država zasniva na „veliko-povjesnom pravu” koje veliča velikohrvatsku politiku. Oni ni danas ne odustaju od toga, a to je stvaranje velike, etnički čiste koliko je moguće katoličke države. Oni hoće da optuže SPC i da vrate hrvatsku-pravoslavu crkvu, to vam je čista ustaška ideologija. A čime oni nama udovoljavaju, ukidanjem ćirilice, sistemskim smanjenjem srpskih žrtava.

Čini mi se da mi negde pravimo ustupke takvim bezobrazlucima zbog ulaska Srbije u Evropsku uniju. Mislim da je ustupak i to što je Muzej žrtva genocida odlikovan Sretenjskom nagradom.

Akademik Matija Bećković: Napustite ulogu pretpostavljenog

– Kad sa nama ne bi razgovarali kao pretpostavljeni, možda bismo se lakše dogovorili – kaže za Novosti pesnik i akademik Matija Bećković, koji je i dosad uvek kratkim i britkim stavovima „gađao u metu” komentarišući prilike u regionu.

Akademik Ljubodrag Dimić: Istup političkog karaktera

– Da je to rekla neka politička organizacija, ja bih razumeo, ali to je rekla Akademija nauka i umetnosti. Neka pravila obavezuju i Akademiju u Zagrebu i Beogradu. Rekao bih, ajde, da sednemo da razgovaramo o „jasenovačkom mitu”, da pogledamo izvore o Stepincu, pa da dođemo do nečega što je istorijska istina.

Ovakvi istupi političkog karaktera ne pripadaju instituciji dugog trajanja kakva je Hrvatska akademija nauke i umetnosti. Delovanje Srpske pravoslavne crkve, kao i drugih verskih organizacija u svakoj državi je regulisano zakonom. Po toj zakonomernosti, znači da ovde uskraćujemo prava katolicima, a Srbija bi se time vratila vek unazad. Oni mogu da traže promenu zakona, ali taj model ponašanja nije u saglasju sa Evropom i 21. vekom.

 

Autori J. Kerbler i M. Stanojković

 

Izvor Večernje novosti, 21. maj 2022.

 

Hrvatska odavno uslovljava Srbiju: Zaoštravanje između Zagreba i Beograda zbog optužnica

Izjava hrvatskog predsednika Zorana Milanovića da je Srbija uslovljena u procesu evrointegracija jeste upečatljiva, ali nije iznenađujuća, jer Hrvatska odavno uslovljava Srbiju u tom procesu i svi njeni čelnici su u tome od početka jedinstveni, kaže predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas” Savo Štrbac.

Hrvatske vlasti, pojašnjava Štrbac, već godinama govore da će Srbija pre prijema u članstvo u EU morati da reši granice na Dunavu i pitanje nestalih. Takođe, dodaje naš sagovornik, hrvatski čelnici traže i da Srbija stavi van snage Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupcima za ratne zločine iz 2003. godine, a u skladu sa kojim je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine podiglo optužnicu protiv četvorice penzionisanih oficira hrvatske vojske zbog ratnog zločina nad srpskim civilima tokom vojno-policijske akcije Oluja u avgustu 1995. godine.

Upravo ove optužnice izazvale su burnu reakciju hrvatskog predsednika Zorana Milanovića koji je rekao da „Srbija krši obaveze u procesu priruživanja Evropskoj uniji time što podiže optužnice protiv bivših pilota hrvatske vojske” i da Srbija „stalno ima neki 27. mart i onda se čudi što su ih Nemci bombardovali”.

Hrvatska odavno uslovljava Srbiju

Hrvati, navodi Savo Štrbac, ne dozvoljavaju da Srbi, kako to kažu u Hrvatskoj, kao „agresori koji su krivi za sve ratove devedesetih”, još imaju i nadležnost da sude za ratne zločine hrvatskim braniteljima.

„Oko toga je i ranije bilo puno problema, recimo, kada se 2011. godine sudilo Mariću, jedinom pripadniku hrvatskih oružanih snaga koji je osuđen u Srbiji. Takođe, kada je Beograd te godine dostavio u Hrvatsku optužnice protiv grupe od četrdesetak pripadnika hrvatske vojske, vlasti i funkcionera, Hrvatska je donela zakon o ništavosti svih pravnih akata koje su doneli vojni i redovni pravosudni organi za vreme SFRJ, SRJ, SCG i danas Srbije. Dakle, Hrvati su, ma ko bio na tim visokim funkcijama, jedinstveni u tome da će Srbija na svom putu ka EU morati da reši sve te probleme, koje će oni naravno još dopunjavati”, ocenjuje Štrbac.

Srbija „čip” na svim hrvatskim izborima

Kako kaže, hrvatski akademici su čak i proširili taj spisak zahteva Srbiji, pa traže i da se Srbi odreknu „mita o Jasenovcu” i da se promeni odnos prema Stepincu.

„Sve to što se od Srbije traži na njenom putu ka EU će, verujete mi, biti nešto oko čega će se kandidati takmičiti na bilo kakvim narednim lokalnim, parlamentarnim ili predsedničkim izborima u Hrvatskoj, a možda će taj spisak zahteva ili uslova Srbiji i proširivati kako bi dali svoj pristanak za njen ulazak u Evropsku uniju”, smatra Štrbac.

Da ste Nemce dočekali cvećem…

Na pitanje kako tumači Milanovićevu izjavu da Srbi „stalno imaju neki 27. mart i onda se čude što su ih Nemci bombardovali”, sagovornik Sputnjika kaže da hrvatski predsednik nikada nije jednoznačan u svojim izjavama i da ga je često teško razumeti budući da je u izražavanju vrlo slikovit.

„On je uvek provokativan u svojim izjavama, izražava se figurativno i to što je rekao se jedino može prevesti kao – ko vam je kriv što niste kao mi Hrvati, mi smo Nemce i njihove tenkove dočekali sa cvećem kada su ulazili u Zagreb, a vi ste pravili neke tamo demonstracije u Beogradu, uzvikivali „Bolje grob, nego rob”, pa ste i doživeli napade 6. aprila i prolazite kako prolazite”, kaže Štrbac.

On naglašava da dugo prati istupe predsednika Hrvatske i da se u svakoj Milanovićevoj izjavi može naći nešto što se može pozdraviti, ali i nešto nad čime ćete se zgražavati, kao i u ovo sada.

„Ali, znajući ko je Zoran Milanović, odakle je i ko su mu bili preci, ne mislim da je on fašistički orijentisan. Ako neko u Hrvatskoj napada ustaštvo, onda je to on. Iako je zbog jednih izbora svojevremeno izmislio nekog dedu ustašu, on u familiji nije imao nikoga ko je bio ustaša, naprotiv, njegovi su u Drugom svetskom ratu bili partizani. Dakle, njega stvarno treba dobro protumačiti i ne verujem da je on ovom izjavom opravdavao bombardovanje Beograda od strane Nemačke. On je, verujem, mislio na to da on zapravo uči Srbe da budu kao Hrvati, ali su Srbi, po njegovom mišljenju, slabi učenici pa su se, umesto cveća, usprotivili toj velikoj sili u oba svetska rata”, zaključuje Savo Štrbac.

Ministar odbrane Srbije Nebojša Stefanović odgovorio je predsedniku Hrvatske Zoranu Milanoviću da je „prosto neverovatno da bilo ko ćuti o ratnim zločinima i još neverovatnije da neko takvo ćutanje pokušava da predstavi kao vrednosti Evropske unije i nametne ga drugima. Srbija duboko veruje da svaki ratni zločinac mora biti procesuiran i da je to u potpunosti u skladu ne samo sa evropskim vrednostima, već da je to normalno u civilizovanom svetu”.

 

Autor Sandra Čerin

 

Izvor Sputnjik, 21. maj 2022.

 

Naslovna fotografija: Wikimedia/United States Holocaust Memorial Museum, courtesy of Muzej Revolucije Narodnosti Jugoslavije

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u