Upozorenje iz Davosa: Svetskoj ekonomiji preti „savršena oluja”

„Imali smo velike krize u prošlosti, ali ova, sa toliko različitih izvorišta rizika, može biti jedinstvena po dimenzijama”, rekao je Hoze Vinals, predsednik multinacionalne banke Standard Čarterd

Trenutno udruženo delovanje različitih rizika preti globalnoj ekonomiji „malom savršenom olujom”, izjavio je Hoze Vinals, predsednik multinacionalne banke Standard Čarterd, pridruživši se seriji strašnih upozorenja o izgledima globalnog rasta, na Svetskom ekonomskom forumu (SEF) u Davosu.

„Imali smo velike krize u prošlosti, ali ova, sa toliko različitih izvorišta rizika, može biti jedinstvena po dimenzijama”, rekao je on u intervjuu za TV „Blumberg”.

Američka ministarka za trgovinu Đina Raimondo rekla je na SEF-u da je potrebno učiniti više na stavljanju inflacije pod kontrolu, dodajući da bi smanjenje carina moglo biti opcija i da će Federalne rezerve možda morati da preduzmu dodatne akcije.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba, koji je danas govorio na nekoliko panela na ovogodišnjem skupu u švajcarskim Alpima, poručio je da Kijev neće trgovati teritorijom zarad sklapanja mirovnog sporazuma i da bi cilj međunarodne zajednice trebalo da bude potpuna pobeda nad Rusijom.

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard ocenila je da je rat u Ukrajini pokazao da Evropa ne shvata koliku bi moć mogla da ima na svetskoj sceni i da bi 27-člani blok trebalo više da „pokaže mišiće” nego što to čini sada.

Lagardova je navela da „ogromno tržište” EU znači da blok može da postavlja trgovinske uslove i da njeni zakoni o zaštiti konkurencije omogućavaju da blokira spajanja širom sveta. Ona je takođe istakla potencijal EU da u kupovini nastupa kao ujedinjena grupa, a govorila je i o ogromnim resursima penzionog fonda kojima bi moglo bolje da se raspolaže, prenosi Tanjug.

Rat u Ukrajini je dominantna tema na prvom okupljanju licem u lice svetske ekonomske i političke na skupu u Davosu posle dve godine. Rastuća inflacija, nestašica hrane, klimatske promene i migracioni rizici takođe se nalaze visoko na agendi Svetskog ekonomskog foruma.

EU izdvaja milijardu evra u ovoj godini za jačanje odbrane

Evropska komisija usvojila je danas godišnji program rada Evropskog odbrambenog fonda koji za 2022. godinu predviđa 924 miliona evra za ulaganje i odbrambene sposobnosti EU.

Istovremeno predviđena su i dodatna sredstva za inovacije u oblasti odbrane od dve milijarde evra, kako bi „EU postala centar inovacija odbrambenbenog sektora”.

„Danas smo odlučili da ove godine mobilišemo milijardu evra budžeta EU za razvoj zajedničkih odbrambenih projekata, posebno u svemiru, sajber prostoru i drugim visoko tehnološkim oblastima. U našem novom bezbednosnom kontekstu, ove investicije će doprineti zatvaranju evropskog odbrambenog jaza. Takođe pokrećemo šemu EU za inovacije u oblasti odbrane u vrednosti od 2 milijarde evra kako bismo Evropu učinili središtem odbrambenih inovacija”, poručeno je iz Komisije, prenosi Tanjug.

U Evropskoj komisiji podsećaju na nedavno usvojeni plan za jačanje odbrane Unije koji podrazumeva ulaganje 200 milijardi evra u narednim godinama kao i zajedničke nabavke i bolju interoperabilnost vojnih snaga zemalja članica.

Zaobilaženje EU sankcija postaje krivično delo

Evropska komisija predložila je danas da se kršenje EU sankcija doda na listu kriminalnih dela kao i da se pojačaju mere o konfiskaciji imovine kriminalaca, uključujući i one koji profitiraju kršenjem restriktivnim mera donetih u EU.

Kao nova potencijalna krivična dela navode se radnje ili aktivnosti kojima se nastoji da se direktno ili indirektno zaobiđu restriktivne mere, uključujući prikrivanje imovine, neuspeh zamrzavanja sredstava koja pripadaju, drže ili kontrolišu određena lica ili subjekti kao i bavljenje trgovinom robom obuhvaćenom trgovinskim zabranama.

U Briselu naglašavaju da je trenutno na snazi 40 režima EU restriktivnih mera, a da je dok traje ruska agresija na Ukrajinu posebno važno da se restriktivne mere EU u potpunosti sprovode i da se dozvoliti da kršenje tih mera bude isplativo.

Evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders napominje da se legislativa u pogledu kršenja restritktivnih mera mora izjednačiti na nivou cele EU, a pravosudnim organima moraju se dati instrumenti za krivično gonjenje prekršilaca.

„Moramo osigurati da osobe ili kompanije koje zaobiđu restriktivne mere EU budu pozvane na odgovornost. Takvo postupanje je krivično delo koje treba strogo sankcionisati u celoj EU. U ovom trenutku različite krivične definicije i sankcije u pogledu kršenja restriktivnih mera i dalje mogu dovesti do nekažnjivosti”, poručuje Rejnders.

Evropska komisija iznela je danas i predlog Direktive o povraćaju i konfiskaciji imovine čiji je osnovni cilj da se oduzimanjem imovine osigura da se kriminalcima zločin ne isplati.

Predložena pravila će se primenjivati i na kršenje restriktivnih mera obezbeđujući efikasno praćenje, zamrzavanje, upravljanje i konfiskaciju prihoda stečenih kršenjem restriktivnih mera.

U Komisiji navode da će ovaj predlog obuhvatiti nove vrste kriminala, uključujući trgovinu vatrenim oružjem, iznudu kao i posedovanje imovine bez porekla.

 

Izvor Politika, 25. maj 2022.

 

Naslovna fotografija: Denis Balibouse/Reuters

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u