Z. Čvorović: SPC pokušala da se ne zameri ni Carigradu ni Moskvi

Kada su episkopi SPC pomislili da će Carigrad ubrzo uraditi ono što je učinio u Ukrajini, pokušali su da pronađu model koji ih neće dovesti u sukob ni sa Carigradom, ali ni sa Moskvom, smatra Čvorović

Sudeći prema događajima, prebrzo dodeljena autokefalija Makedonskoj pravoslavnoj crkvi neće biti na duhovnu korist arhijerejima MPC, a s druge strane ozbiljno podriva autoritet SPC. Široka autonomija MPC je u ovom trenutku bila crkveno gledano najopravdanija, bar za period od nekoliko godina – kaže u razgovoru za Danas profesor Zoran Čvorović sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu, povodom odluke Svetog arhijerejskog sabora SPC da prizna autokefalnost MPC.

Patrijarh Porfirije je u Skoplju najavio da na nivou Sinoda i poglavara SPC i MPC sledi usaglašavanje svih organizaciono-tehničkih detalja? Koja bi pitanja trebalo da budu prioritet?

– Sada je važno da SPC dodeli MPC akt koji će zaista imati snagu tomosa o autokefalnosti, čime bi se potvrdila njena pozicija majke-Crkve. SPC ne bi smela da ćutke pređe preko sadržaja akta koji će patrijarh Vartolomej uručiti MPC na Svete Trojice 12. juna, ako taj akt, što se može očekivati, prejudicira rešenja iz tomosa koji MPC treba da dobije i SPC i na taj način afirmiše svoju papsku vlast na štetu obima srpske autokefalije. Srpska crkva ne bi smela da dozvoli da pojedini srednjovekovni manastiri budu dodeljeni Carigradu kao stavropigije. Minimalno što bi SPC morala da dobije kao majka-crkva u pregovorima sa MPC jeste eparhija SPC za Srbe u Makedoniji, kojih ima daleko više nego u Rumuniji gde SPC ima jednu eparhiju, kao i dodeljivanje dva ili tri sredovekovna manastira kao stavropigijalna srpskom patrijarhu. Srpska crkva ne bi smela da pristane na istorijski falsifikat da se MPC doda ime Ohridske arhiepiskopije. Ohridska arhiepiskopija je starija i od SPC, a MPC je, kao i makedonska država, tvorevina 20. i 21. veka. Uz to, Ohridska arhiepiskopija od tridesetih godina 11. veka nije bila slovenska, već grčka crkva.

Kako se u važeća crkvena pravila, kanonske uslove i pravoslavnu istorijsku praksu uklapa slučaj MPC koja je posle 55 godina raskola za dve nedelje prošla put od raskolničke Crkve preko povratka u autonomiju u SPC do prihvatanja njenog zahteva za autokefalnost?

– Činjenica je da je sada samostalna, a do pre neki dan kanonski nepriznata MPC, šezdesetih godina prošlog veka bila formirana pre svega voljom represivnog komunističkog režima koji je proganjao Crkvu i veru. Stoga kada arhiepiskop MPC Stefan na liturgiji u Skoplju govori o ostvarenju višedecenijskih težnji za autokefalnošću, ne mogu da zaboravim da je ideja makedonske autokefalnosti prvobitno rođena i formulisana u vrhu makedonske i jugoslovenske komunističke partije. Bilo bi sasvim primereno za jednog velikodostojnika nove crkve, koja je do juče bila u raskolu, da se kritički osvrne na ove činjenice, te da se u ime MPC odrekne takvog necrkvenog nasleđa. SPC može ikonomijom pravdati svoj blagonakloni odnos prema dojučerašnjim makedonskim raskolnicima, pošto je raskol zaista najteža rana na telu Crkve.

Hrišćanska Crkva je u istoriji blagonaklon odnos pun ljubavi i razumevanja iskazivala čak i prema jereticima. Naravno, uslov za prijem u kanonsko i liturgijsko jedinstvo je pokajanje raskolnika. Moram da primetim da jerarhija MPC nije dala nijedan dokaz u prilog pokajanja dojučerašnjih raskolnika, ako ne računamo obaveštenje Sabora SPC da je Sinod MPC prihvatio autonomni status iz 1959. godine.

Makedonski arhijereji ne samo da nisu upoznali javnost sa takvom odlukom, već su nasuprot tome kroz postupke i izjave arhiepiskopa Stefana slali poruku da MPC smatraju već autokefalnom i da tu činjenicu SPC treba samo da potvrdi, što njenoj odluci daje deklaratorni, a ne konstitutivni karakter. Arhiepiskop Stefan na dokumentu kojim je potvrđeno održavanje ‘liturgije pomirenja’ u Beogradu potpisao zelenim mastilom, kojim se samo potpisuju poglavari autokefalnih crkava. SPC je i u Beogradu i u Skoplju nazvao sestrinskom Crkvom što je učinila i SPC u odnosu na MPC, dok je u Skoplju na liturgiji Carigradsku patrijaršiju nazvao majkom-Crkvom, što kanonski nije tačno. Jednom rečju, poglavar MPC ne samo da se nije pokajao za samovoljnu nekanonsku odluku kojom je 1967. proglašena autokefalnost, već je svaku priliku koristio da pokaže kako je MPC u suštini već autokefalna. Tome je naravno doprineo nekanonski akt Carigradske patrijaršije od 9. maja, kojim je Carigrad razbojnički upao na teritoriju pod jurisdikcijom SPC, darujući kanonski status MPC.

Da li se iz ponašanja MPC može zaključiti da SPC nije poništila tu spornu odluku Carigrada?

– Iako nije direktno poništila akt Carigradske patrijaršije od 9. maja, SPC je odlukom Sabora od 16. maja o dodeljivanju MPC autonomnog statusa posredno anulirala sve nekanonske i štetne posledice tog akta sa Fanara. Potonja odluka Sabora SPC da dodeli autokefalnost MPC baca, međutim, sasvim drugo svetlo na odnos SPC i Carigradska patrijaršije, kao i poziciju akta Carigradska patrijaršije od 9. maja. Izgleda da su Carigradska patrijaršija i SPC zajednički dogovarale rešenje statusa MPC, makar u poslednjoj fazi.

O svojevrsnoj sinhronizaciji, koja je iz ugla SPC po svemu sudeći bila nametnuta, govore sledeće činjenice: Carigradska patrijaršija se 2019. proglasila nadležnom da kao tobožnja svepravoslavna apelaciona instanca odlučuje o molbi makedonskih raskolnika koju su oni podneli 2018. godine. Te 2019. Sabor SPC upoznao je javnost da je obnovio dijalog sa tzv. MPC, ali nije osudio nekanonsku odluku carigradskog patrijarha da odlučuje o žalbi makedonskih raskolnika, kao lica sa teritorije pod jurisdikcijom SPC. Kada su episkopi SPC pomislili da će Carigrad ubrzo uraditi ono što je učinio već nekanonski u Ukrajini, dajući tomos tzv. Pravoslavnoj crkvi Ukrajine, pokušali su da pronađu model rešenja statusa MPC koji ih neće dovesti u sukob ni sa Carigradom, ali ni sa Moskvom.

Ruska crkva se odavno zalagala za rešenje raskola u pravoslavnoj slovenskoj Makedoniji, pa je i pozdravila odluku SPC, iako će odlukom SPC biti otežana pozicija upravo Ruske crkve, imajući u vidu Sabor Ukrajinske pravoslavne crkve, zakazan za 27. maj, a koji bi trebalo da možda odlučuje i o podnošenju zahteva za autokefalnost Moskvi. Prećutni prelazak SPC preko carigradskog akta od 9. maja, potonje dodeljivanje autokefalnosti MPC, kao i odnos poglavara MPC prema Carigradskoj patrijaršiji, samo dodatno doprinose jačanju papističkih pretenzija patrijarha Vartolomeja. Ne mogu se oteti utisku da je naš crkveni vrh pitanje makedonskog raskola rešavao po diplomatskoj metodologiji predsednika Srbije – po principu nikome se ne zameriti. Brzi prelazak sa autonomije na autokefalnost MPC ne govori u prilog onoga što je Sabor SPC naveo u saopštenju od 16. maja, da u rešavanju makedonskog pitanja neće biti vođen crkveno-političkim kriterijumima.

Ukoliko MPC Tomos o autokefalnosti dobije iz Carigrada, šta bi to značilo za SPC, a i šire pravoslavlje?

– To bi bila još jedan bezočna manifestacija jeresi istočnog papizma patrijarha Vartolomeja. Valja se setiti da je Sveti Sava bio jedan od glavnih protivnika ove jeresi.

Zbog čega vrh SPC toliko drži u tajnosti sve što je vezano za ovo ubrzano rešavanje „makedonskog slučaja“?

– O razlozima možemo samo da nagađamo, oni se verovatno kriju u veri da će diplomatska veština rešiti nešto što se decenijama nije na temelju kanona moglo rešiti. Kako Pravoslavnu crkvu pored klira čini i verni narod, držanje u tajnosti ovakvih odluka stvara neminovno nepoverenje i jaz između klira i naroda, što nije dobro iz ugla očuvanja neophodnog jedinstva SPC. Uvek treba imati u vidu da odluka sabora episkopa dobija svoju punoću tek kada je prihvati verni narod, u suprotnom ona postaje izvor novih raskola.

Da li je paradoks to što je u postkomunističkim društvima pitanje crkvene samostalnosti postalo toliko važno pre svega za državne vlasti?

– To je komunističko nasleđe, pošto su komunistički režimi, u svojoj ambiciji da uspostave totalitarnu kontrolu nad društvom, samo formalno proklamovali načelo odvojenosti crkve od države. U suštini svaki revolucionarni režim, bio on komunistički ili liberalni, kao što je bio režim francuske građanske revolucije, teži da stavi pod nadzor crkvu. U Brozovoj Jugoslaviji i SSSR mešanje partijske države u crkvena pitanja bilo je podstaknuto i težnjom komunista da sredstvima državne prinude intervenišu u nacionalno pitanje, stvarajući po Kominterninom modelu nove nacije, a za njih i nove crkve. To tragično totalitarno nasleđe baštine i postkomunistički režimi Istočne Evrope. Komunisti su u nacionalnom i crkvenom pitanju pustili ‘zao duh’ i on i danas bere ljudske živote i poništava načelo svetovnosti države širom Istočne Evrope.

Vlast hvali, opozicija kritikuje U Vladi Severne Makedonije nema ministra koji nije pohvalio odluku Sabora SPC da prizna autokefalnost MPC. Premijer Stevo Pendarovski objavio je juče preko Tvitera da on i predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Davosa pozdravljaju odluku SPC kao „korak u dobrom pravcu“. Predsednik pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević ocenio je juče da je odluka Sabora SPC o autokefalnosti MPC „skandalozna i diktirana spolja“ i da predstavlja „korak ka priznanju takozvanog Kosova“. Carigrad zadovoljan, RPC čeka stav Sinoda Dok se u Ruskoj pravoslavnoj crkvi čeka stav Sinoda o odluci SPC da MPC prizna autokefalnost, oglasio se carigradski patrijarh Vartolomej ocenom da je SPC ispravno postupila ispoštovavši odluku Carigradske patrijaršije. On je objasnio da je Carigrad samo olakšao odluku o pomirenju, jer su SPC i MPC pregovarale i pre carigradske odluke da prizna raskolničku MPC 9. maja. „Ovo nas ispunjava zadovoljstvom. To je istorijski trenutak“, rekao je patrijarh Vartolomej.

 

Autor Jelena Tasić

 

Izvor Danas, 26. maj 2022. 

 

Foto: presscentar.uns.org.rs

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u