D. Marković: Poplava pseudo-istoričara je identitetski udar na srpsku nacionalnu svest

O ozbiljnosti problema pseudonauke u svetu verovatno najbolje govori činjenica da se ovim pitanjem bavio i Savet bezbednosti Ruske Federacije

U poplavi laži čija bujica ruši moral u mnogim oblastima današnjice baš ovih dana iz štampe se pojavilo se delo „Serbonini svedoci. Pseudoistoričari, neopaganizam i Crkva”, u kojem nam autor Dimitrije Marković predočava koliko pseudonauka ugrožava opstanak našeg društva. Knjiga je pisana iz naučnog i bogoslovskog ugla. Iz naučnog jer se podrobnije bavi fenomenom pseudonauke, posebno pseudoistorije. O ozbiljnosti problema pseudonauke u svetu verovatno najbolje govori činjenica da se ovim pitanjem bavio i Savet bezbednosti Ruske Federacije.

A u Rusiji postoji Komisija za borbu protiv pseudonauke pri Prezidijumu Ruske akademije nauka. Osnovne karakteristike pseudonauke su, kaže Marković, nepoštovanje, tačnije potpuno odsustvo naučnih metoda i intelektualno nepoštenje pod kojim se podrazumevaju izmišljanje, falsifikovanje i plagiranje. Osim toga idejni sistem „Srbi, narod najstariji” Marković je obradio i iz ugla konspiroloških teorija jer smatra da po svojim karakteristikama nedvosmisleno spada i u oblast teorija zavere.

Ovaj pravoslavni publicista ukazuje da brojna istraživanja na Zapadu pokazuju vezu između verovanja u zavere i psihičkih poremećaja, na prvom mestu paranoidne šizofrenije. Osim toga, pokazala su i povezanost s makijavelizmom, labavijim moralom, nižim stepenima obrazovanja i odsustvom kritičkog mišljenja.

– Postoji veza i sa agresivnošću što može da potvrdi svako ko je bio u dodiru sa sledbenicima teorije zavere o zabranjenoj srpskoj istoriji. Možemo uprošćeno da kažemo da je ovo knjiga o onome čime se bave pseudonaučnici Jovan I. Deretić, Goran Šarić, Aleksandar Šargić, Miroljub Petrović… Mnogi od njih se kite lažnim zvanjima doktora nauka, profesora i akademika. Goran Šarić se lažno predstavlja kao istoričar i doktor nauka iako je ova zvanja pribavio od Miroljuba Petrovića na jednom od njegovih fiktivnih fakulteta pod nazivom Institut za nacionalnu istoriju, što je i izjavio u javnosti. Aleksandar Šargić netačno sebe naziva teologom i istoričarem, a Jovan I. Deretić je titulu akademika kupio u udruženju građana nazvanom PANI – Petrovska akademija nauka i umetnosti iz Sankt Peterburga za 3.000 rubalja, što je oko 4.000 dinara – navodi Marković.

Pojašnjava i da se iz bogoslovskog ugla bavio pseudoistorijom jer je reč o novom obliku jeresi. Uz nju paralelno ide ne samo propagiranje paganizma, nego i brojnih ranijih jeresi osuđenih na vaseljenskim saborima. Navodi da neki od pseudoistoričara otvoreno zagovaraju učenje sekti kao što su Univerzalno belo bratstvo i Adventisti sedmog dana. Kao što fabrikuju istoriju srpskog naroda, pseudoistoričari, kaže, krivotvore i istoriju pravoslavne crkve.

– Šargić, između ostalog, tvrdi kako je Vaskrs ustvari praznik ovulacije kod žena, Goran Šarić kaže da je Hristos možda bio halucinogena biljka, Jovan I. Deretić da je „najveći satirač Srba pravoslavna crkva”, a Dragan Jovanović da je Sveti Sava, odnosno Rastko Nemanjić, pre odlaska na Svetu Goru pobio 20.000 žena, dece i staraca za dva dana između Sićevačke klisure i Čiflika. Da nije reč ni o kakvom apstraktnom i izmišljenom problemu pokazuje i sledeći primer.

Na fejsbuk stranici „Slobodna Srbija – Serbijana, Akademik dr Jovan I. Deretić” sprovedene su ankete s pitanjima: Koji je za vas veći srpski vladar: Krepimir Veliki ili Dušan Silni? i Ko je po vama veći srpski vladar: car Pavlimir Ratnik ili kralj Milutin? Za izmišljenog srpskog „cara Pavlimira” glasalo je 82 odsto učesnika dok je za kralja Milutina glasalo svega 18 odsto. Sličan rezultat je i u prvoj anketi. Za cara Dušana glasalo je ,21 odsto učesnika, dok je glas „caru Krepimiru” dalo 79 odsto. Inače, za pomenutog Krepimira, koga turbo-folk istoričari nazivaju car Tibor Živković, u anketi piše da je najverovatnije neki hrvatski vladar koga je pop Dukljanin uneo u svoj spis – navodi autor „Serboninih svedoka”.

On upozorava da je pseudoistorija veoma opasna jer može da se koristi za izazivanje krize nacionalnog identiteta i izvršenja etnocida, odnosno brisanja identiteta nacije. Naročito ako imamo u vidu da je istorija jedna od identitetskih nauka.

– Prof. dr Igor Panarin, akademik stručan za savremene vidove borbe naroda, kao glavne oblasti hibridnog ratovanja navodi upravo duhovnu i kulturno-istorijsku oblast, a tek nakon toga političku, diplomatsku… Da li je ova nezadrživa poplava pseudoistorije kod nas izazvana s nekom namerom pitanje je za stručnjake iz oblasti bezbednosti – smatra Marković i dodaje da će delo biti dostupno u štampanom i elektronskom obliku, a sav prihod od prodaje namenjen je narodu i svetinjama na Kosovu i Metohiji.

U recenziji dela teolog i istoričar Rade Bulajić, upravnik Arhiva manastira Ostrog, ističe da je zanimljivo istraživanje o zloupotrebi ličnosti episkopa kruševačkog gospodina Davida, jednog od najuglednijih episkopa SPC i velikog erudite. Navodi da se autor osvrnuo na „pseudonaučnike izloživši njihove brojne teorije i kvaziučenja: Gorana Šarića, Jovana I. Deretića, Aleksandra Šargića, Miroljuba Petrovića, Anđelije Stančić Spajić, Todora Pešterskog, Slaviše K. Miljkovića, Milana Vidojevića, Dragana Jovanovića i Đorđa Jankovića”.

– Velika odgovornost je na istoričaru i na istorijskoj nauci, da tačno, precizno i objektivno iznosi u javnost istraživanja i daje sudove o događajima. Nije slučajno rečeno da je poluistina gora nego laž. Zaista, ako istorija i istoričari, kao njeni služitelji i čuvari pamćenja i istine, ne svedoče istinu i ne govore istinu, onda je uzaludno i bavljenje istorijom i vraćanje u neka prošla vremena – ističe Bulajić i dodaje da istoričari utiču i na društvene promene, formiraju shvatanje smisla života i postojanja mnogih ljudi.

 

Autor Dragana Jokić-Stamenković

 

Izvor Politika, 25. maj 2022. 

 

Naslovna fotografija: Wikipedia/Dr Olga Lukovic-Pjanovic

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u