EU uvodi delimične sankcije Rusiji; Mediji: Kapitulacija pred Orbanom

U svojoj borbi protiv rata u Ukrajini, lideri EU kapitulirali su pred zahtevima Viktora Orbana i dali Budimpešti skoro potpuno izuzeće od novog embarga na rusku naftu, piše „Politiko”

U svojoj borbi protiv rata u Ukrajini, lideri Evropske unije kapitulirali su pred zahtevima mađarskog premijera Viktora Orbana i dali Budimpešti skoro potpuno izuzeće od novog embarga na rusku naftu, piše „Politiko”.

Kolektivno popuštanje Orbanu, koji je proveo 26 dana opstruirajući predloženu zabranu, omogućilo je šefovima država i vlada EU da u ponedeljak kasno uveče konačno usvoje šesti paket sankcija za kažnjavanje Moskve zbog invazije na susednu zemlju, a Brisel se poštedeo javne sramote koja bi usledila nakon neuspeha da se usvoji naširoko najavljivan embargo.

Istovremeno, zvaničnici i diplomate su priznali da je Orban, autoritarno nastrojen lider EU, uspeo da postigne svoj cilj i stavi interese Mađarske ispred pokušaja da se osujeti ruski predsednik Vladimir Putin.

– Ako pogledate celu dramu, da, dobio je mnogo, i sve je držao kao taoce – rekao je diplomata EU o Orbanovim opstrukcijama.

Sam Orban je na Fejsbuku objavio kratku likujuću izjavu: „Dogovor je postignut. Mađarska je izuzeta od naftnog embarga!”

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i drugi visoki zvaničnici rekli su da će embargo zaustaviti 90 odsto izvoza ruske nafte u zemlje EU do kraja godine, čime će Kremlj biti lišen ključnih prihoda za finansiranje rata.

Paket uključuje i druge stroge kazne, uključujući uklanjanje Sberbanke iz međunarodnog platnog sistema SWIFT. Nove sankcije su takođe usmerene na patrijarha Kirila, vođu Ruske pravoslavne crkve i bliskog Putinovog saveznika, kao i na ruske vojne zvaničnike odgovorne za navodne zločine u Buči i drugim okupiranim gradovima.

Mere i dalje moraju zvanično da budu odobrene od strane Saveta EU, što je formalnost koje će biti obavljena ove nedelje.

– Želimo da zaustavimo rusku ratnu mašinu i zaustavimo finansiranje ruskih vojnih kapaciteta – rekao je Mišel na konferenciji na kojoj mu se pridružila predsednica Komisije Ursula fon der Lajen.

Fon der Lajen, koja je posetila u Budimpeštu i čija je kancelarija vodila veći deo pregovora sa Orbanom, predvidela je prošle nedelje da šefovi država i vlada neće moći da postignu dogovor na ovonedeljnom samitu. Ona je izrazila zadovoljstvo što su stvari ispale drugačije.

– Veoma mi je drago što su lideri uspeli da se u principu dogovore oko šestog paketa sankcija. Zahvaljujući tome, Savet bi sada trebalo da bude u mogućnosti da finalizuje zabranu za skoro 90 odsto celokupnog uvoza ruske nafte do kraja godine – rekla je.

Ona je napomenula da će nove sankcije takođe zabraniti osiguranje i reosiguranje ruskih brodova od strane kompanija iz EU i obustaviti emitovanje tri medija pod ruskom kontrolom na teritoriji Unije.

Mišel, Fon der Lajen i neki nacionalni lideri insistirali su da će Evropski savet „što je pre moguće” ponovo razmotriti izuzeće Mađarske, odnosno dozvolu da ruska nafta nastavi da teče kroz južni deo naftovoda „Družba”. Holandski premijer Mark Rute je čak rekao da će se šefovi država i vlada ponovo pozabaviti tim pitanjem na svom sledećem samitu, krajem juna.

Ali, u praksi, izuzeće nema ograničenja.

Pobeda Orbana

Dve trećine ruske nafte EU uvozi tankerima, a jednu trećinu naftovodom „Družba”. Embargo će se odnositi na 90 odsto celokupne količine nafte iz Rusije.

Po navodima diplomata kompromis predviđa da se, na zahtev Mađarske, najpre spreči transport ruske nafte morskim putem. Transport ruske nafte postojećim naftovodima zasad ostaje moguć. Mađarska će tako i dalje moći da uvozi rusku naftu preko naftovoda „Družba“. Bi-Bi-Si piše kako ovaj kompromis znači pobedu za Orbana.

Međutim, iako se izuzeće tehnički odnosi na svu naftu iz naftovoda, Nemačka i Poljska su se dobrovoljno složile da zaustave svu kupovinu ruske nafte do kraja godine – efektivno prekinuvši snabdevanje preko severnog dela naftovoda „Družba”.

Mišel je rekao da će neto rezultat biti relativno brza zabrana za oko 70 odsto ruskog izvoza nafte u EU, a 90 odsto kraja godine. Čak i ako je pozdravio sporazum kao trijumf, on je takođe priznao teške izazove sa kojima su se zemlje EU suočile prilikom sklapanja sporazuma.

Zvaničnici su rekli da će raditi na poboljšanju infrastrukture koja bi Mađarskoj omogućila da dobije više nafte alternativnim naftovodom iz Hrvatske, nakon čega bi izuzeće Budimpešte moglo da bude ukinuto.

Kada je dovedene u pitanje pravednost odluke da jedna zemlja EU ne učestvuje u embargu, zvaničnici su insistirali da se Mađarska suočava sa posebnom „bezbednosnim problemom sa snabdevanjem” zato što nema morske luke, pa ne može da preuzima naftu tankerima, kao i zbog što južni deo naftovoda „Družba” prolazi kroz Ukrajinu, što ga čini ranjivom na sabotaže tokom rata.

Da bi uzeli u obzir ovaj faktor, lideri EU su se u svojim pisanim zaključcima složili da će „u slučaju iznenadnih prekida snabdevanja biti uvedene hitne mere kako bi se osigurala bezbednost snabdevanja”. To znači da bi Mađarska mogla da kupi dodatnu naftu ukoliko joj se prekine normalno snabdevanje cevovodom.

Čak i bez pritiska Mađarske, embargo je osmišljen tako da se zemljama koje zavise od ruskih zaliha nafte da vremena da se prilagode.

Mađarska nije bila jedina zemlja koja se protivila, iako je bila najoštrija u svojim zahtevima. Ustupke su zatražile i Slovačka i Bugarska. Češkoj je odobren 18-mesečni izuzetak od zabrane preprodaje naftnih derivata.

Mučni proces postizanja političkog sporazuma o embargu istakao je sve veće poteškoće sa kojima se EU suočava u kažnjavanju Rusije zbog rata. Fon der Lajen je prvi put najavila planove za zabranu nafte u govoru u Evropskom parlamentu 4. maja i predvidela usvajanje iste za nekoliko dana. Umesto toga, proce je trajao skoro mesec dana.

Zvaničnici i diplomate su predviđaju da će okončanje kupovine ruskog prirodnog gasa od strane EU biti još komplikovanije.

 

Izvor Blic, 31. maj 2022. 

 

Naslovna fotografija: Reuters/Marton Monus

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u