Lavrov: Postoji duboko nerazumevanje povodom Putinovog pominjanja Kosova

„Predsednik Putin je rekao ono što je rekao isključivo radi toga da bi pokazao apsolutno licemerje, dvoličnost i dvostruke standarde Zapada. Mi ćemo podržati rešenje koje bude prihvatljivo srpskom narodu”

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je u ekskluzivnom intervjuu za Radio-televiziju Republike Srpske da Zapad pokušava nelegalno da podstiče djelovanje Sarajeva da donosi spoljno-političke odluke bez bilo kakvog uzimanja u obzir mišljenja Republike Srpske i da je to najgrublje kršenje Dejtonskog sporazuma.

Zapad insistira na svojoj ekskluzivnosti. U situaciji postojanja rusko-ukrajinskog konflikta, Zapad nikome ne dozvoljava da bude neutralan. Republika Srpska se – zbog složene konfiguracije BiH nalazi u složenijoj situaciji nego Srbija. Ona štiti svoje pozicije da BiH ne bi uvela sankcije protiv Rusije. Ambasadori (BiH) u SBUN i u Saveta Evrope nalaze se pod direktnim uticajem Sarajeva i nastupaju sa pozicija svojih političkih partija, a ne državnih institucionalnih rešenja. Kako Rusija doživljava poziciju BiH

– Pozicija BiH ima svoj značaj, ali samo ako se oslanja na principe Dejtona koji glase da se sva rešenja moraju donositi na bazi saglasja dva entiteta i tri konstitutivna naroda. To što sada Zapad pokušava da nezakonito podstiče dejstva Sarajeva da donosi spoljnopolitičke odluke bez bilo kakvog uzimanja u obzir pozicije RS – to je najgrublje moguće kršenje Dejtona.

Naveo sam primere kada je Zapad lagao da se NATO neće širiti, da će biti realizovani Minski sporazumi o Donbasu, da će biti stvorena Zajednica srpskih opština na Kosovu. Isto tako laže da je privržen Dejtonskom sporazumu. U suštini, Zapad čini sve da u okvirima „selektivnih reformi” nagovori, pored ostaog Hrvate, da pristanu na to da ih, kao i do sada, u zajedničkim organima predstavljaju Bošnjaci ili ljudi koji sa njima nisu uopšte politički saglasni. Ne želim da kažem da Bošnjaci u ponečemu nisu u pravu, ali Dejtonski principi naprosto traže saglasnost sva tri konstitutivna naroda.

Što se tiče samostalnosti Bosne, obratite pažnju da Amerikanci imaju specijalnog izaslanika za izbornu reformu u BiH. To mnogo govori o tome koliko su uistinu «samostalne» vlasti u Sarajevu.

Nemaju samo Amerikanci takvog izaslanika. I Britanci imaju specijalnog izaslanika, Nemci takođe. Oni smatraju da se mogu mešati u unutrašnje stvari. Istovremeno, sve reči ruskog ambasadora u BiH – na primer povodom NATO – oni nazivaju mešanjem Rusije u unutrašnje stvari BiH.

– To je zapadni manir, njihova manija veličine i navika da stalno lažu da bi opravdali svoje sopstveno bezakonje. Pomenuli ste specijalne izaslanike. Postoji i Visoki predtavnik za BiH čija je funkcija zaista predviđena Dejtonskim sporazumom. Tamo se jasno kaže da se on postavlja za ne tako dugi period. Još 2006. godine je Rukovodeći komitet Saveta za implemetaciju mirovnog sporazuma za BiH (Upravni odbor PIK-a) odlučio da je vreme da se „zatvori radnja” i eliminiše položaj Visokog predstavnika. Međutim, pod različitim veštačkim i izmišljenim izgovorima taj proces se razvlačio.

Kada je istekao mandat prethodnog Visokog predstavnika, mi smo rekli da je vreme da se pređe na politiku koja bi više uvažavala Bosnu i Hercegovinu. Zemlja je nezavisna ne jednu deceniju, ali njome, kao i ranije, upravlja neki postavljeni predstavnik koji ima primat nad svim državnim organima BiH. Zapad nam je, u odgovoru na to, rekao da dosadašnja praksa mora biti obavezno nastavljena. Njegov jedini cilj je – držati u napetosti celu BiH i ne ispuštati je iz svojih ruku. A usput nepokorne, u licu Republike Srpske, pokoravati i potčinjavati upravo tom diktatu.

Imenovali su Kristijana Šmita iz Nemačke uz najgrublje kršenje procedure koja je morala biti poštovana. Kao prvo, ta procedura predviđa isturanje takve kandidature uz saglasnost svih članova Upravnog odbora PIK, a Rusiju niko ništa nije pitao. Kao drugo, morala je postojati saglasnost sva tri konstitutivna naroda. Kao treće, morala je biti odluka SBUN. Zapad se svega toga odrekao.

Nudeći kompromis, mi i Kina smo predložili da u SB UN bude imenovan, kako je i potrebno, Visoki predstavnik sa jednogodišnjim mandatom. U toku te godine da budu pripremljeni predlozi kako prenositi punomoćja upravljanja svojom zemljom na samu državu BiH. Zapad je istupio kategorički protiv, što znači samo jedno: da želi da i dalje manipuliše Bosnom u svom interesu i da od nje napravi novi placdarm za širenje NATO, za ekspanziju Alijanse na Balkanu.

Povodom nepriznavanja Šmita za Visokog predstavnika, vlasti RS gotovo svakodnevno su pod pritiskom i izložene kritici sa strane Zapada. U Sarajevu sa nestrpljenjem čekaju Šmitove dalje korake iako ga RS ne priznaje za Visokog predstavnika. Čekaju da on nametne novo svoje rešenje kojim bi zabranio Miloradu Dodiku da se kandiduje na predstojećim opštim oktobarskim izborima u BiH. Ima li lice koje nije postavio SB UN uopšte pravo da donosi i nameće bilo kakve odluke?

– Naravno da nema. Već sam rekao da je to prozivzakonito delovanje. Taj čovek nema nikakvu legitimnost. Uopšte ne sumnjam da će Zapad pokušavati da počini novo bezakonje. To što se čini prema Miloradu Dodiku – to je za svaku osudu. On je jedan od malobrojnih političara koji realno brane principe Dejtona. Dodik nije činio ništa u RS i u okvirima Predsedništva BiH što protivreči Dejtonskom sporazumu. Time se bave zapadnjaci i, na žalost, Bošnjaci.

Zapad želi da ih iskoristi za to da bosanske narode liši identiteta i da pretvori Srbe, Hrvate i Bošnjake u nekakvo „civilno društvo”, kako oni govore. To je zahtev da zaborave na svoju kulturu i tradicije – isključivo radi toga da bi Zapad ostvario svoje geopolitičke ciljeve na Balkanu. To je zločinačka politika.

Kada Milorad Dodik govori da se radi očuvanja BiH treba vratiti izvornom Dejtonu i da Republici Srpskoj moraju biti vraćene otete nadležnosti, Zapad to interpretira kao separatističku pretnju. SAD su već uvele sankcije protiv Dodika, a za njima i Velika Britanija. Osim toga, London je uveo sankcije i predsedniku RS Željki Cvijanović. Tobože je jedan od razloga uticaj Rusije na rukovodstvo Srba, čak se tvrdi da je Dodik „Putinov čovek” i da deluje po njegovim nalozima. Kako vi na to gledate?

– Već sam rekao da Milorad Dodik ne čini ništa što je u suprotnosti sa Dejtonom. Naprotiv, on je bezmalo jedini koji brani Dejton od agresivnih napada Zapada na taj dokument. Milorad Dodik je prijatelj Ruske Federacije. A i mi smo njegovi prijatelji. Eto, to je sve.

Kod nas postoji poslovica: koga nešto boli, taj o tome i govori. Zapad ne može ni da zamisli da neka zemlja ili političar na Balkanu mogu biti nezavisni. Zapad je navikao da koristi razne Šmitove da bi mogao da svima „rukovodi” i da sve ucenjuje, da svima postavlja ultimatume. Neka ne sude po sebi. Mi imamo malo drugačije manire i drugu kulturu nego Zapad.

Javnost sve češće govori o izjavi predsednika Rusije Vladimira Putina u kojoj je povezao pitanje Donbasa sa „presedanom Kosova” i o tome da Srbija zbog toga doživljava neverovatan pritisak. Ima li Rusija nameru da odustane od podržavanja Srbije, a takve pretpostavke iznose neki mediji, čak i u samoj Srbiji?

– Provokatora je uvek mnogo. Radi se, koliko ja razumem, o onome što je Predsednik Putin rekao u vezi sa Odlukom Međunarodnog suda UN povodom zakonitosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Čuo sam kako je to predsednik Vučić to pominjao.

Mislim da se ovde radi o dubokom nerazumevanju. Kao prvo, ako se ima u vidu istorija, nezavisnost Kosova je proglašena 2008. godine. Tada nije bilo nikakvih ratnih dejstava, a realizovana je Rezolucija 1244 koju su lideri Kosova kategorički odbijali da ispoštuju. Bivši predsednik Finske, Ahtisari, u ime UN vodio je pregovore između Beograda i Prištine da bi bila realizovana ta rezolucija. Ponavljam: tada nije bilo nikakve pretnje ni stanovništvu Kosova, ni susednim opštinama Srbije.

Pregovori su mogli da budu nastavljeni, ali je Ahtisari, umesto toga, odjednom saopštio da dogovor mora biti dostignut tokom nekog određenog vremenskog perioda. Čim je to rekao, Kosovari su prestali da učestvuju u pregovorima. Bila je proglašena nezavisnost.

Međunarodnom sudu UN, sa molbom da zauszme stav o legitimnosti tog procesa, obratila se Vlada Srbije u avgustu 2008. godine. Nas su veoma molili da podržimo to obraćanje. Zaključak koji je objavio Međunarodni sud bio je iniciran iz Beograda, od strane tadašnje Vlade Srbije. Zapad ga je aktivno propagirao i na sve načine pozdravljao. Mi nikakve emocije nismo izražavali.

A 2014. godine, pod uticajem događaja koje je pokrenuo krvavi antidržavni prevrat u Ukrajini, sa pokušajem zauzimanja Krima od strane nacista, stanovnici Krima su održali referendum, a Zapad je počeo da negoduje. Tada je Predsednik Putin rekao da mi dobro znamo njihove dvostruke aršine.

Sećam se kako su se oni radovali kada je Međunarodni sud UN objavio da proglašavanje nezavisnosti može da bude jednostrano, a ne obavezno u dogovoru sa centralnom vladom. Predsednik Putin je rekao ono što je rekao isključivo radi toga da bi pokazao apsolutno licemerje, dvoličnost i dvostruke standarde Zapada.

Što se tiče odnosa Rusije prema pregovorima o budućnosti Kosova, koji se nastavljaju i moraju se bazirati na Rezoluciji 1244 SB UN, Predsednik Putin je više puta – i prilikom svojih sustera sa predsednikom Vučićem i u svojim javnim nastupima – podvlačio da mi u celini podržavamo poziciju Srbije. Mi ćemo podržati rešenje koje bude prihvatljivo srpskom narodu.

Srbija je pod jakim pritiskom Zapada koji insistira na svojoj ekskluzivnosti i neprekidno vrši pritisak na Beograd radi priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Početkom naredne nedelje vi ćete boraviti u Beogradu. Hoćete li sa predsednikom Vučićem razmatrati temu nalaženja rešenja za Kosovo i isporuke ruskog gasa?

– Razgovaraćemo o svim temama koje interesuju naše srpske prijatelje. Temu gasa predsednik Vučić je razmotrio sa Predsednikom Putinom. Postigli su principijelne dogovore koje dalje razrađuju odgovarajuće kompanije. Što se tiče Kosova, već sam izneo našu poziciju.

Zainteresovani smo da čujemo ocene predsednika Vučića i drugih srpskih političara o trenutnoj situaciji, o tome kako oni ocenjuju posredničku ulogu EU, koja je 2013. uspela da navede Prištinu da potpiše sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština Kosova i o mnogo čemu drugom. Nama je važno da razumemo ocene srpskog rukovodstva i njegove planove za delovanje u predstojećem periodu, polazeći od realnosti u ovom trenutku.

 

Izvor Fakti, 5. jun 2022. 

 

Lavrov otkrio šta se krije iza sukoba u Ukrajini

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov govorio je u ekskluzivnom intervjuu za Radio-televiziju Republike Srpske o pozadini sukoba u Ukrajini. Lavrov je pojasnio razlog ruske specijalne vojne intervencije.

– Zapad je prećutkivao svih ovih dugih godina oštrinu problema, koji su se podsticali. Sve je počelo davno, u najmanju ruku 2014. godine kada, uprkos garancijama Francuske, Njemačke i Poljske, koje su podržale dogovor postignut između tadašnjeg predsednika Ukrajine i opozicije, i uprkos tim garancijama ujutro sljedećeg dana nakon potpisivanja dokumenta, neonacisti i ultraradikali su preuzeli vlast u Ukrajini, a Njemačka, Francuska, a i cijela EU zajedno sa njima, jednostavno su pokazali svoju bespomoćnost i slabost.

Onda su počeli čak i da opravdavaju svoju nesposobnost da natjeraju opoziciju da ispuni sve te dogovore, koje je garantovala EU i počeli da pravdaju sve ovo time da je to navodno dio demokratskog procesa. Koliko je taj proces bio demokratski, postalo je poznato istog trena, zato što su bukvalno sljedećeg dana poslije tog preuzimanja vlasti ti ljudi, uključujući i predstavnike ultranacionalističkih stranaka koji su na spiskovima zapadnih zemalja upisani kao ekstremisti, izjavili da će ukidati sva prava ruskog jezika, da će protjerivati Ruse sa Krima, pa su poslali na Krim svoje borce na juriš Vrhovnog savjeta. Tad je počelo.

I Zapad je tada ćutao apsolutno. Zato i nije poznato ni masovnom čitaocu ni gledaocu ni slušaocu kako je sazrijevala cijela sadašnja situacija.

I, naravno, sve je počelo, tačnije nastavilo se kad su ovi neonacisti, koji su osvojili vlast u Ukrajini, 2. maja u Odesi naživo spalili 50 ljudi i 2. juna, kada su ukrajinske oružane snage i borbena avijacija bombardovali centar Luganska i druga mjesta tamo na istoku zemlje, samo zbog toga što su odbili da prihvate rezultate antiustavnog državnog udara, što su odbili da žive u okviru neonacističkih pravila, potpuno rusofobskih, potpuno ekstremističkih, koji zapravo, ponavljaju sve temeljne tradicije Trećeg Rajha i poštuju kao junake one ljude koji su u to doba sarađivali sa nacistima.

To je svima dobro poznato, barem u Ukrajini, Rusiji i susjednim zemljama, a to da dugo godina na Zapadu nisu htjeli to da primjećuju i to je činjenica.

Isto tako, na Zapadu, kad je 2015. bio potpisan Minski sporazum, uz učešće onih istih Njemačke i Francuske i Rusije i Ukrajine, to je bila šansa da se očuva teritorijalni integritet Ukrajine. Kad bi on bio ispunjen, ne bi bilo nikakvih razloga, nikakve neophodnosti da se brani Donbas.

Znate šta je tamo bilo napisano, u tom sporazumu iz Minska? Trebalo je da se riješi samo pitanje dodjeljivanja Donbasu posebnog statusa, koji podrazumijeva veoma jednostavne stvari kao što su prvo – pravo da govore na svom ruskom jeziku, drugo – pravo da imaju sopstvenu lokalnu policiju, koja bi obezbjeđivala javni red, treće – pravo da ih čuju kad se imenuju tužioci i sudije i pravo na posebne ekonomske odnose sa Ruskom Federacijom.

Ako se sjetimo kako se razvijala situacija oko Kosova, onda 2013. godine još prije nego što je potpisan Minski sporazum o Ukrajini, ona ista EU proglasila je kao još jednu svoju pobjedu uspjeh u postizanju dogovora između Beograda i Prištine o stvaranju Zajednice srpskih opština na Kosovu, koja je predviđala pravo na upotrebu maternjeg jezika, pravo na autonomiju u lokalnoj samoupravi i pravo da ima posebne ekonomske, socijalne i kulturne veze sa Srbijom.

Praktično, sve je to isto. I u jednom i u drugom slučaju posrednik je bila EU. U oba slučaja je EU dokazala da nema kredibilitet, ne može da poštuje dogovor i nema nikakvu želju da ubijedi, u slučaju sa Srbijom – Prištinu, a u slučaju sa Donbasom – Kijev, da ispunjavaju svoje obaveze.

Usput, u slučaju sa Minskim sporazumom, još je zanimljivije zato što je taj dogovor bio odobren od strane Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija i bez obzira na to EU je pljunula na njega i pogazila isto kao Amerika.

Oni su sve radili kako bi podsticali kijevski režim u pogledu njegovih rusofobskih aktivnosti. Svih ovih godina kad su sabotirali ispunjenje Minskog ugovora, umjesto pružanja prava korišćenja ruskog jezika u Donbasu, barem u najmanju ruku onako kako je bilo napisano, kijevski režim je zabranio i rusko obrazovanje i ruske medije i rusku kulturu i rusku književnost i istovremeno zakonodavno podsticao neonacističku teoriju i nacističku praksu, uključujući stvaranje odgovarajućih bataljona i jačanje ovih simbola koji su, u stvari, takoreći proslavili hitlerovsku Njemačku.

I to što je Evropa sve to mirno gledala, natjeralo je mnoge naše istoričare i naučnike i politologe da se sjete kako se Evropa na početku odnosila prema Hitleru i koliko evropskih zamalja je mobilisalo vojnike u vojsku Trećeg rajha. Između ostalog, i za napad na Sovjetski Savez.

Tako da sve je ovo dugo raslo i mi smo više puta, uporedo sa zahtijevanjem poštovanja Minskog sporazuma, dugi niz godina podsećali Zapad na to da će se njegova politika širenja linija NATO loše završiti.

Prvo, ispostavilo se da su nam lagali još kad su obećavali Sovjetskom Savezu da se NATO neće širiti, a on se od tog trenutka pet puta širio, a sad planira šesti put.

Drugo, kad su počeli da uvlače Ukrajinu u NATO, mi smo davno upozorili da ćemo to smatrati direktnom prijetnjom za Rusku Federaciju. I to što su oni odbacili Nacrt Ugovora o garancijama bezbjednosti u Evropi, koji smo proširili još 2009. godine i onda već prošle godine odbacili još jedan nacrt ugovora koji smo mi ponudili i za SAD i posebni ugovor predložili smo NATO-u i i to je bilo odbačeno, oni su rekli direktno i prilično grubo – što se tiče širenja NATO i mogućeg učešća Ukrajine u tom procesu, to uopšte nije vaša stvar. Nemojte da se miješate u ovo pitanje, tako su nam rekli.

Tako da, i paralelno nikakvih sumnji nije bilo da su Ukrajinu napumpavali naoružanjem. Tamo je radilo na stotine službenika, CIA, engleske specijalne službe, oni su tamo više od 10 godina. Zauzimaju ogromne prostorije u zgradama zvaničnih ukrajinskih službi i agencija i oni zapravo upravljaju svima. Tako da je bilo jasno kad su odbijali sve naše razumne prijedloge i kompromise, da su opravdali naše najgore misli, da su stvarali u Ukrajini bazu kako bi prijetili i suzdržavali Rusku Federaciju.

Evo zašto mi nismo imali drugog izbora nego da priznamo one republike, koje su morale da dobiju od Ukrajine svoj poseban status i da ostanu u sastavu Ukrajine, odnosno na koje su ukrajinske naoružane snage, tzv. ukrajinski nacionalni bataljoni nastavili agresivni nastup.

Svakog dana su pucali tokom godina sabotiranja Minskog sporazuma, 14.000 civila je bilo ubijeno u direktnom pucanju na gradove, civilnu infrastrukturu, uključujući škole, bolnice, vrtiće. Tako da mi je mnogo žao da se u Evropi stvara utisak kao da prije 24. februara niko nije razumio šta se dešava. To govori samo o tome da zapadni političari nisu htjeli da se dotiču ove teme u medijima, nisu htjeli da njihovo stanovništvo i glasači razumiju šta se u stvarnosti dešava.

I, znate, kada je nedavno predsjednik Rusije Vladimir Putin okarakterisao SAD, i Zapad na čijem su trenutno čelu, kao imperiju laži. Ta imperija laži se odavno formirala. I filtriranje medijskog prostora, direktno kršenje obaveza o kojima sam već govorio, u okviru OEBS-a, da se obezbijedi slobodni neometani pristup bilo kojoj informaciji, kako izvorima u svojoj zemlji tako i u inostranstvu, Zapad je to sve odavno sahranio.

Na pitanje ko je u sukobu – Rusija i Ukajina ili Rusija i neko treći, Lavrov je odgovorio:

– Ukrajina je jedna sitnica, moneta za potkusurivanje, instrument kojim manipulišu SAD i Velika Britanija, anglosaksonski kolektiv koji je sad na čelu Zapada i kojem su u potpunosti poslušni i NATO, i EU koja je izgubila svoju samostalnost već neko vrijeme i, naravno, diriguje Ukrajincima kao instrumentom za suzdržavanje Rusije, kako sad kažu za iscrpljivanje Rusije, kao i instrumentom koji će na borbenom polju poraziti Rusiju.

Te riječi iznosi i šef evropske diplomatije Borel i Boris Džonson i neki političari u SAD, kažu da Putin i Rusija treba da budu poraženi bukvalno na ratištu. To je, uzgred rečeno, istovremeno i odgovor na pitanje da li ima nekih perspektiva u pregovorima.

Zapad ne dozvoljava Ukrajini da vodi pregovore. Kada je Ukrajina prije dva mjeseca nazvala prijedloge o tome kako da se riješi to pitanje, i mi smo uzeli te prijedloge kao osnovu. Sljedećeg dana Zapad je zabranio Ukrajincima da nastavljaju taj proces. Pooštrili su svoj stav.

Napravljena je provokacija u Buči, koja je na najočigledniji način apsolutno iscenirana. Tri dana nakon što su ruski vojnici otišli iz Buče, tamo su ljudi živjeli i gradonačelnik se vozio ulicama i samo tri dana kasnije su našli neke leševe.

Usput do danas imena poginulih koja su pokazivali u zapadnim medijima i na društvenim mrežama – niko nije predočio imena. Niko nije dao informacije na koji način su bili ubijeni, kakve su povrede zadobili. Znači, to još jednom pokazuje da Zapad ne želi da daje nikakve činjenice.

Za Zapad je vrlo važno da ubaci provokaciju, da od toga naprave veliku buku, a onda kada ljudi počinju da se raspituju, stavljaju to na stranu i izmišljaju nove lažne vijesti. Naravno, vi vidite kako su napumpali Ukrajinu teškim naoružanjem, sad Amerikanci daju i teške višecjevne bacače raketa, odmah su se upleli Englezi, koji su vjerovatno čekali dozvolu iz Vašingtona.

I kad Britanci kažu: I mi ćemo dati raketne sisteme, to je jako rizično. Oni izjavljuju da sa Rusima ratuju Ukrajinci i ginu Ukrajinci, i kažu – neka ih, neka ginu, a mi im samo dajemo oružje, koje će na kraju krajeva dovesti do smrti još većeg broja Ukrajinaca, a u Mariupolju i Azovstalju su bili riješeni svi zadaci i to sa minimalnim gubicima.

Vi znate da je predsjednik Putin naložio da ne bude oluje, nikakvog juriša u Azovstalju nego upravo da bude opkoljen, te nakon toga u rezultatu opsade ubice-krvoloci, bašibozuci iz Azovskog bataljona su se samo predali. I sad oni krivično svjedoče i vjerovatno će mnogo zanimljivo ispričati kako se nacistička praksa i teorija realizovala u svakodnevnom životu ukrajinske države, uključujući i život u vreme predsjednika Zelenskog.

 

Izvor RTRS, 4. jun 2022. 

 

Lavrov: Ruska ekonomija se nikad više ne smije oslanjati na Zapad

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov govorio je u ekskluzivnom intervjuu za Radio-televiziju Republike Srpske, između ostalog, i o sankcijama uvedenim Rusiji, posljedicama po evropsku privredu i stanju ruske ekonomije.

Lavrov je istakao da je Rusija već davno izgubila vjeru u pouzdanost i spremnost za dogovor zapadnih kolega poslije 2014. godine, kad su bile uvedene tzv. krimske sankcije kao, kako je rekao, osveta za iskazivanje slobodne volje stanovnika Krima.

– Usput, na Kosovu nije bilo nikakvog referanduma, a na Krimu je bio. I na glasanju su prisustvovali brojni inostrani posmatrači, ne u ime država, nego odgovornih društvenih organizacija, prosto časni ljudi, koji su htjeli da vide sve svojim očima. I zbog te volje i odsustva želje da se potčine nacističkom režimu koji je došao na vlast državnim prevratom, uprkos garancijama Zapada da se to neće desiti, nama su uveli sankcije – rekao je Lavrov.

On je naglasio da je Rusija od tog trenutka počela, prije svega, da računa na sopstvene snage i kontakte sa pouzdanim partnerima.

– Kao rezultat preduzetih mjera, mi smo se pretvorili u najveću poljoprivrednu državu, a ranije smo uvozili velike količine poljoprivrednih proizvoda. I sada nema nikakve sumnje da su se svi ti peti i šesti paketi odrazili na Evropu. Rekli ste da tamo pada životni standard, inflacija je u porastu, usporio se tempo porasta i pojavio se pojam „novi siromasi” – naveo je Lavrov.

Šef ruske diplomatije je istakao da, iako ljudi trpe problema koje dolaze sa porastom cijena i siromaštva, desetine milijardi dolara i evra idu na naoružanje Ukrajine.

– Njemačka je rekla da joj nije važno da podrži Nijemce u teškom periodu kada rastu cijene, već da izdvoji sto milijardi dolara za militarizaciju svoje zemlje. Mnoge u Evropi, to naravno podsjeća na izjave Njemačke da će se pretvoriti u vodeću vojnu državu u Evropi, ne shvata se toliko bezazleno, bar za neke ljude – rekao je on.

Kada je riječ o šestom paketu sankcija EU i ograničenju isporuke nafte morskim putem, Lavrov je rekao da nafta uopšte ne počiva na politici, jer naftno tržište ne prati političke hirove i naloge.

Poručio je da Rusija već ima alternativna tržišta na kojima je povećala prodaju i ne samo da nema nikakvih gubitaka u budžetu, već će i bitno povećati dobit od izvoza energenata.

– Jedino što mi iz toga za sebe izvlačimo i to još jednom da istaknem – izvlačimo jednu lekciju – da više nikad u budućnosti ne smijemo da se oslonimo na ove ljude. To ne znači da nećemo sa njima uopšte razgovarati. Oni će prestati da luduju pa se nekad smiriti i onda ćemo vidjeti šta će reći – istakao je on.

Ali gotovo je – od sada i zauvijek ne smije da se dozvoli situacija da neke kritične sfere života naše države, života našeg naroda zavise od investicija i tehnologija zapadnih zemalja.

 

Izvor RTRS, 5. jun 2022.

 

Naslovna fotografija: t.me/MID_Russia

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u