Šmitova odluka rasplamsala političke sukobe u BiH

Za političare iz Srpske ovo je najava mešanja stranog faktora u izbore, a u Sarajevu ističu „pobedu bosanskog političkog faktora”

Odluka (ne)legitimnog visokog predstavnika Kristijana Šmita o nametanju finansiranja opštih izbora u BiH, kojom je direktno poništio odluku Saveta ministara BiH s tim u vezi, izazvala je nova politička sukobljavanja. Za razliku od zvaničnika Republike Srpske, za koje je Šmitovo protivdejtonsko delovanje, ne samo nedopustivo i neprihvatljivo, nego je i „potvrda da BiH nema suverenitet”, da je „propala zemlja” i da je „protektorat”, iz političkog Sarajeva stižu – izlivi oduševljenja. Stižu čak i pozivi Šmitu da nastavi u započetom stilu i da „nametne i elektronsko glasanje”.

Neki od političara iz Republike Srpske u Šmitovoj odluci prepoznaju „želju međunarodnog faktora da bude involviran u izborni proces”, što, po njihovoj oceni, „podrazumeva i projektovane izborne rezultate”. Predsednik Ujedinjene Srpske Nenad Stevandić smatra da je Šmitova odluka „verovatno u nekoj korelaciji s novim pretnjama koje stižu i pokušajem da se utiče na izbore”.

Nakon što je nametnuta odluka i službeno objavljena, sarajevski mediji izvestili su kako je potez Šmita, čije imenovanje na poziciju koju zauzima nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN, zbog čega je nepriznat u Srpskoj, „važan i zbog toga što je naložio izmene Zakona o finansiranju institucija BiH”, što, napominju, „znači da finansiranje izbora više ne može biti upitno, niti će neka stranka to moći da blokira neusvajanjem budžeta”.

Za predsedavajućeg Saveta ministara BiH Zorana Tegeltiju Šmitova odluka je nepotrebna, beskorisna i dovešće do daljih nesporazuma u BiH.

„To je još jedna u nizu odluka kojima se ispunjavaju želje pojedinaca ili grupa u BiH”, rekao je Tegeltija. Njemu, kao nekom ko se godinama bavio projektovanjem budžeta i njihovim izvršavanjem, nejasno je na koji način misle da sprovedu takvu odluku.

„Ako žele da poštuju minimum zakona i propisa, moraće da donesu još nekoliko odluka da bi se ovo moglo sprovesti i još jednom pokazati kako se na ovaj način ne pomaže institucijama BiH, na ovaj način se one uništavaju”, naveo je Tegeltija u izjavi za RTRS.

Komentarišući delovanje Šmita, koji „nema formalno imenovanje niti bonska ovlašćenja”, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je odluka koju je nametnuo poraz međunarodne zajednice i da se na taj način destabilizuje BiH. Tu odluku Dodik razume kao „poruku i signal da su oni spremni da idu do kraja, da kreiraju liste, odlučuju ko će ići na izbore, a ko neće”.

S druge strane, političari iz Sarajeva aplaudiraju Šmitu, pozdravljaju njegovu odluku i predstavljaju ga kao nekog ko „ima važnu ulogu u BiH”. Osporavanje te njegove uloge, kako to kaže bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović, „licemerno je i neodgovorno”.

Za Džaferovićevog istomišljenika Željka Komšića, hrvatskog člana Predsedništva BiH, Šmitova odluka „predstavlja pobedu bosanskog političkog faktora, odnosno zdravih političkih opcija koje su s međunarodnim partnerima igrale konstruktivnu ulogu tokom duge političke borbe za održavanje izbora, koje je HDZ nastojao da blokira. Posebno mu je, kaže, „važno to da se nije pristalo na političke ucene, gde se nastojalo da se blokadom izbornog procesa izdejstvuje antievropsko rešenje na štetu BiH”.

Iz Ambasade Ruske Federacije u Sarajevu ponovo su podsetili da je bez odgovarajuće rezolucije Saveta bezbednosti UN delovanje Kristijana Šmita, kao visokog predstavnika, nelegitimno i da njegove takozvane odluke nisu obavezujuće. U saopštenju navode, između ostalog, da je, „što se tiče suštine poslednje od njih (odluke) koja se odnosi na održavanje izbora, poslednja granica cinizma prevaziđena”.

Posebnom odlukom Saveta ministara BiH, koju je Šmit poništio, za finansiranje izbora bilo je obezbeđeno 9,7 miliona konvertibilnih maraka. Centralna izborna komisija BiH nije bila zadovoljna tim iznosom, pa je od Šmita tražila da on nametne odluku da joj se prebaci 12,5 miliona maraka, koliko je od početka tražila, što je on i prihvatio.

 

Autor Dušanka Stanišić

 

Izvor Politika onlajn, 8. jun 2022. 

 

Foto: Reuters/Joachim Herrmann

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u