Njujork tajms o Putinu, Vučiću, Dodiku i Đokoviću

Njujork tajms donosi svoju priču o viđenju situacije u BiH, osvrćući se na veze Dodika sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, kao i sa proslavljenim teniserom Novakom Đokovićem

U poslednjih godinu dana u Bosni i Hercegovini ne prestaju politička previranja, svađe i optužbe. Lider bosanskih Srba Milorad Dodik svojim odlukama, protivljenjima da sarađuje i bliskim vezama sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, izazvao je salvu kritika Zapada. Već neko vreme se mogu čuti upozorenja da je Bosna na ivici, a da su Srbi ti koji ugrožavaju krhki mir, uhvaćeni u čorbi entnonacionalizma i lažne istorije 21. veka. Njujork tajms donosi svoju priču o viđenju situacije u BiH, osvrćući se na veze Dodika sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, kao i sa proslavljenim teniserom Novakom Đokovićem. Spomenuli su i bosanske piramide, ističući kakvu ulogu ovo mesto igra u kod Bošnjaka i Srba.

Bosanska dolina piramida u blizini srednjevekovnog grada Visokog, sadrži tri brda za koje Samir Osmanagić, antropolog školovan u Sarajevu, koji ih je otkrio 2005. godine, tvdi da su ih izgradili ljudi pre 29.000 godina. Tokom takozvanog malog ledenog doba, kaže on, vosoko razvijena civilizacija je izabrala ovo mesto da podigne blok po blok, tri simetrične strukture: piramidu zmaja, piramidu meseca i piramidu Sunca. Prema njegovim tvdnjama, tri strukture su možda funkcionisale kao napredni komunikacioni sistem, emitujući „energetske zrake” koji su pratili putanju Sunca.

„Ruski naučnici kažu da je brzina skalarnih talasa sto miliona puta veća od brzine svetlosti”, kaže on, „tako da se informacije trenutno kreću sa jednog kraja galaksije na drugi”.

Đoković na bosanskim piramidama

Ispod Doline piramida leže tuneli Ravne, drevni veštački lavirint koji je Osmanagić počeo da raščišćava 2006. godine. U delu koji je otvoren za javnost, kaže on, ispuručuje se visoke koncentracije naelektrisanih molekula poznatih kao negativni joni isceljujuća energija, prenosi Njujork tajms.

„Mogu da vam kažem ovo, nikada nisam imao kovid, a biti na ovom mestu je hiljadu puta moćnije od bilo koje vakcine”, rekao je on ranije ove godine. Iako su naučnici odbacili piramide kao prevaru, ovaj kompleks je posao najpopularnija turistička atrakcija u Bosni. Prošle godine ovo mesto je posetilo oko 136.000 ljudi, od kojih su mnogi želeli da ojačaju svoj imuni sistem, da leče razne bolesti ili da se „zaštite” od koronavirusa.

Najpoznatiji teniski šampion Novak Đoković takođe je posetio piramide i nazvao je to mesto „rajem na zemlji”. Đoković, koji je u januaru ove godine isključen sa Otvorenog prvenstva Australije, pošto nije dostavio dokaz o vakcinaciji protiv koronavirusa, prvi put je došao na piramide početkom 2020. godine i vraćao se četiri puta. Tokom septembarske posete, Osmanagić je vodio Đokovića kroz vodu do grudi u delu koji je zatvoren za javnost.

„Osećaš da ti energija prolazi kroz telo i to je veoma teško izraziti rečima”, rekao je Osmanagić. „Ti si kao u majčinoj utrobi. Ti si zaštićen”, dodao je.

Šta piramide znače za Bošnjake i Srbe?

Većina ljudi Osmanagićevu turističku atrakciju smatra bezazlenom fantazijom ili bar jesu, sve dok nije izbila pandemija koronavirusa, pa su neki pokušali da se leče ovde umesto da se vakcinišu. Godinama veliki broj bosanskih muslimana hrli na ovu lokaciju. Neki prihvataju Osmanagićeve tvdnje kao dokaz da su oni potomci velike civilizacije.

I bosanski Srbi piramide smatraju simbolom „nacionalne transcedentnosti”, piše Tajms. To je uverenje u skladu sa tvrdnjom pokojnog srpskog pseudoistoričara Jovana Deretića da su Srbi „najstariji evropski narod”, koji je milenijumima dominirao kontinentom. Za bosanske Srbe, ova samoobmana je deo većeg prepravljanja stvarnosti, talasa negodovanja i poricanja koje sada preti da razbije Bosnu i Hercegovinu.

Jednu generaciju nakon rata u Bosni, koji je bio odgovoran za smrt blizu 100.000 vojnika i civila od 1992. do 1995. godine, bosanski Srbi su uglavnom prihvatili fikciju da su oni primarne žrtve sukoba. Zloglasni ratni lideri poput Radovana Karadžića, osuđenog za ratne zločine zbog svoje uloge u opsadi Sarajeva i Ratka Mladića, komandanta snaga koje su masakrirale više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici, smatraju se neshvaćenim herojima koji su se borili da spasu srpski narod.

Prošle godine Fond za humanirano pravo u Beogradu, glavnom gradu Srbije, objavio je izveštaj u kojem se navodi da su zvaničnici bosanskih Srba podstakli nacionalistički žar umanjivanjem ratnih zločina i tvrdnjom da strane sile teraju Srbe da „osećaju sramotu”.

„Vučić i Putin dele narativ žrtve”

Ova emocionalna prepisivanja istorije ispunjavaju knjige populističkih lidera širom Evrope. U Srbiji je predsednik Aleksandar Vučić podržao tvrdnju da su Srbi nepravedno klevetani kao agresori u bosanskom ratu, pohvalio je Slobodana Miloševića – koji je isporučen sudu u Hagu – kao „velikog srpskog lidera” i izrazio je žaljenje što se Srbija nije proširila dalje po Balkanu. Vučić je u aprilu izabran za predsednika po drugi put, a jedan je od retkih lidera u Evropi koji održavaju bliske veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Oni takođe dele taj narativ žrtve. Putin, koji je raspad SSSR nazvao „velikom geopolitičkom katastrofom veka”, pozvao je na niz egzistencijalnih – nacisti, NATO, korupirane zapadne vrednosti – kako bi opravdao rusku invaziju na Ukrajinu. Kao i Vučić, sprovodi strategiju poricanja, okrivljujući ukrajinski vladu za ruske zločine u Ukrajini ili tvrdeći da su ih iscenirale antiruske ličnosti. I Putin i Vućić se oslanjaju na uverenje da vladaju velikim narodima kojima su ukradene prirodne granice i njihove herojske sudbine, bilo od strane „nacifikovanih” Ukrajinaca, Bošnjaka ili američkih i evropskih zagovornika.

„Dodik diže tenzije u BiH”

U Bosni je takav porast dostigao vrhunac prošlog jula, kada je lider bosanskih Srba Milorad Dodik, kao odgovor na novi zakon koji zabranjuje negiranje genocida u Bosni ozbiljno ograničio srpsko učešće u bosanskoj vladi na šest meseci. Dodik je nepokolebljivi saveznik Putina i Vučića, a njegovi interesi se sve više usklađuju sa interesima Rusije, koja želi da blokira kretanje Bosne ka članstvu u Evropskoj uniji i NATO-u i želi da ojača srpsko-ruski savez.

Postoji bojazan da bi rat u Ukrajini mogao da stvori efekat prelivanja, pri čemu bi Putin radio zajedno sa Dodikom na razdvajanju krhke zemlje. Prošle jeseni, Kristijan Šmit, međunarodni administrator odgovoran za nadgledanje Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan rat 1995. godine u Bosni, podneo je izveštaj Savetu bezbednosti UN u kojem je upozorio: „Izgledi za dalje podele i sukobe su veoma realni”.

Iako je Dodik srpski član tročlanog Predsedništva BiH u Sarajevu, on je poslednju godinu uglavnom proveo u Republici Srpskoj pripremajući se za nacionalne izbore ove jeseni i uz povremeno bratimljenje sa srpskim slavnim ličnostima, prenosi Njujork tajms.

Đoković na meti kritičara

U septembru je snimljen kako peva sprske narodne peseme sa Đokovićem na jednom venčanju. Pažnja društvenih mreža koja je nastala kao posledica, istakla je odnos između populističkog političara i svetskog sportiste. Mnogi su zapamtili da je 2008. godine – tokom protesta u Beogradu kada je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije – Đoković napravio video u kojem je izjavio: „Mi smo spremni da branimo ono što je naše”, a zatim je dodao „Kosovo je Srbija”.

Đoković je 2020. godine pozirao za fotografiju držeći flašu rakije ukrašenu likom Draže Mihajlovića, kontroverznog vođe Srpskog četničkog pokreta, koji je osuđen zbog ratnih zločina i pogubljne od strane vlade Josipa Broza Tita posle Drugog svetskog rata. Tu presudu je Srbija poništila 2015. godine.

Dodik je dva puta odlikovao Đokovića ordenom Republike Srpske. Njih dvojica su 2020. godine zajedno posetili skijalište Jahorina, koji je postao simbol multientničkog identiteta BiH na Zimskim olimpijskim igrama u 1984. godine. Ovo mesto je Dejtonskim sporazumom pripalo Republici Srpskoj pa ga danas druge entičke grupe mahom izbegavaju.

Đoković je bio meta žestokih onlajn napada bošnjačkih aktivista, dok oni koji ga brane ističu da je on nesvesno ušao u neke kontroverze i da je u velikoj meri bio sila za pomirenje na Balkanu.

„Srpska – Dodikov lični feud”

Od kada je došao na vlast u Republici Srpskoj, Dodik je, smatraju njegovi kritičari, taj entitet u BiH pretvorio u lični feud.

„On sada kontroliše sve. Javni tenderi, javni ugovori, infrastrukturni radovi, sve to vodi do njega”, rekla je Lejla Bičakčić.

Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke, na društvenim mrežama tvrdi da su Dodik i njegova uža porodica nakupile skrivene udele u 70 kompanija, od kojih su mnoge u vlasništvu rođaka, prijatelja i poslovnih saradnika. Ipak, Dodik je zadržao podršku javnosti kroz grube emocionalne apele na srpski identitet.

Dana 9. januara ove godine, 30. godišnjice Dana Srpske – Dodik je prkosio nalogu Ustavnog suda BiH i organizovao je proslavu. Stotine policajaca je mahalo automatskim oružjem i marširalo je iza borbenih vozila, a pridružili su im se srpski oficiri iz Ujedinjene vojske koje nisu bili na dužnosti. Nakon mitinga, Dodikove pristalice su pevale srpske nacionalističke pesme, mahale trobojnom zastavom Republike Srpske i isticale su transparente posvećene Mladuć. Dodik se „igrao vatrom”, istakao je jedan zapadni diplomata.

Srebrenica – „bojno polje”

Dodikova politika je ocenjena kao ona koja izaziva najveće podele. Na ulicama Banjaluke se nigde ne vidi zastava BiH, već samo trobojka Republike Sprske. Jedno od retnih mesta u Srpskoj gde se vijori zastava BiH je Srebrenica, mesto najgoreg ratnog zločina. Kako se navodi u ovom mestu koje je 1993. godine od strane Saveta bezbednosti UN proglašeno za „zaštićenu zonu”, bosanski Srbi su autobusima odvozili muškarce i dečake i straljani ih po šumama i skladištima, a zatim su njihova tela bacali u masovne grobnice.

Godinama su bosanski Srbi sprečavali Bošnjake da na tom mestu podignu svetilište žrtvama. Kancelarija visokog predstavnika je 2001. godine, osnovala Memorijalni centar Srebrenica u staroj bazi za holandske mirovne snage. Posmrtni ostaci više od 6.600 žrtava su izvučeni iz masovnih grobnica i propisno sahranjeni. Od tada je ovo mesto postalo „bojno polje” između Bosanaca koji su povećeni sećanju na ubistva svojih najmilijih i srpskih nacionalista koji poriču da su se ubistva u Srebrenici uopšte dogodila.

Jasmila Žbanić je najslavnija bosanska rediteljka čiji je film „Kvo vadis, Aida?” iz 2020. dobio nominaciju za Oskara za međunarodni igrani film. Film govori o pokušajima prevodioca UN da evakuiše svog muža i sinove iz Srebrenice dok holandske mirovne snage stoje po strani. Dodala je da je snimanje bilo pravo iskušenje je načelnik Srebrenice, koji je lojalan Dodiku, nije hteo da im da dozvolu za snimanje na toj lokaciji.

Dodik i drugi političari nisu hteli da im obezbede vojni tenk za ključnu scenu. Uprkos uspehu filma, ovo ostvarenje još uvek nije prikazano u Republici Srpskoj. Žbanić ističe da su lideri bosanskih Srba „prepametni” da bi u potpunosti zabranili film.

Željko Komšić, hrvatski član Predsedništva BiH ističe da neki ljudi misle da stvari koje nisu uspeli da ostvare tokom rata, upotrebom oružja, nasiljem i etničkim čišćenjem, da to mogu da urade na politički način.

 

Autor Ana Tašković

 

Izvor Njujork Tajms/Nova S, 15. jun 2022.

 

Naslovna fotografija: Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u