Novinska agencija Kjodo izvestila je u ponedeljak da će Japan, Južna Koreja, Australija i Novi Zeland održati kvadrilateralni samit na marginama okupljanja lidera NATO-a u Španiji sledeće nedelje.
U izveštaju se navodi da se inicijativa Tokija o kvadrilateralnom sastanku smatra „pokušajem da se asertivna Kina drži pod kontrolom u Indo-Pacifiku nakon što je ruska invazija na Ukrajinu povećala zabrinutost zbog implikacija na region u kojem Peking širi svoj uticaj“. Kjodo je naglasio da bi kvadrilateralni sastanak „dodao novu dimenziju okviru multilateralne saradnje u potrazi za slobodnim i otvorenim Indo-Pacifikom“.
Ovo je bez sumnje promena paradigme. Kišidina inicijativa ima punu podršku Vašingtona. Bajdenova administracija ohrabruje Južnu Koreju da zakopa ratne sekire sa Japanom. Nedavni izbori desničarskog predsednika u Južnoj Koreji, Jun Suk-Jeola, doprinose tom cilju.
Predsednička kancelarija u Seulu pozdravila je japanski predlog o bezbednosnom okviru: „Predlog vidimo kao nameru da se ujedine snage četiri zemlje u Aziji”. Ranije je američki predsednik Bajden, na sličan način, takođe pokušao da privuče Novi Zeland, koji je bio nevoljni bezbednosni partner, da se aktivira u indo-pacifičkoj strategiji za obuzdavanje Kine. Poseta premijerke Džasinde Ardern Vašingtonu krajem maja dovela je do ushepa ovog plana Bele kuće.
Realizam za novu eru
Razlog japanske inicijative treba dodatno objašnjenje. Opšta očekivanja su bila da će NATO da se sve više koncentriše na Indo-Pacifik u sklopu svoje transformacije u globalnu bezbednosnu organizaciju. Japan se energično kreće ka militarizaciji svoje spoljne politike. Na nedavno održanoj godišnjoj konferenciji Šangri-La u Singapuru, Kišida je u uvodnom obraćanju izložio novu doktrinu nazvanu „diplomatija realizma za novu eru“, koja predviđa „fundamentalno jačanje odbrambenih kapaciteta Japana u tandemu sa jačanjem japansko-američkog saveza i jačanje naše bezbednosne saradnje sa drugim istomišljenicima“.
Najveći dobitnik je naravno Bajdenova administracija. Umesto da suspenduje svoju indo-pacifičku strategiju, Vašington je delegira svojim najbližim azijskim saveznicima. Nipon je citirao zvaničnike japanske vlade koji su rekli: „Kišida se nada da će tokom sastanka u Španiji promovisati napore za realizaciju slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika, imajući na umu Kinu, i pojačati saradnju sa članicama NATO-a.”
Bajden je diskretno izbacio SAD iz novog kvadrilateralnog okvira u Aziji i Pacifiku. Ali i on ima svoje prioritete. On smatra da ovo nije vreme da se napusti teren „strateškog nadmetanja SAD sa Kinom“.
U Sjedinjenim Državama sve više preovlađuje očekivanje od Bele kuće da stavi tačku na Trampov trgovinski rat sa Pekingom i ukine carine na uvoz iz Kine, jer su se carine pokazale kao vid kaznenog poreza na desetine miliona američkih domaćinstva.
Poskupljenja su u SAD pretekla pandemiju kao tema o kojoj se najviše raspravlja za kuhinjskim stolom. Inflacija je u suštini regresivni porez koji nesrazmerno pogađa grupe sa niskim primanjima i penzionere. A osnovni uzrok leži u politici Bajdenove administracije i američke centralne banke..
Rizični plan
Bajdenov fiskalni stimulans (Američki plan spasavanja) otvorio je Pandorinu kutiju. Fiskalna potrošnja je uvek rizična, budući da je potencijalno inflatorna, pogotovo u kombinaciji sa izuzetno labavom monetarnom politikom Federalnih rezervi. S druge strane, malo je verovatno da će se domaća nestašica fabričke robe u SAD poboljšati, s obzirom na poremećaj slobodne trgovine, uvođenje sankcija američkim trgovinskim partnerima, veće barijere za izvoz tehnologije, itd.
U međuvremenu, mnogo drugih faktora pogoršava ekonomsku krizu — pandemija konstantno rasteže radnu snagu dok generacija bejbi bumera odlazi u penziju, što povećava plate; naglo rastući troškovi zakupa dovode do rasta cena stanovanja; pad američkih akcija zbog straha investitora od inflacije narušava zarade kompanija i potražnju potrošača.
Prošle srede, američka ministarka finansija Dženet Jelen potvrdila je da nagovara Bajdenovu administraciju da ukine neke tarife na kinesku robu koje „nisu baš strateške“, a štete američkim potrošačima i preduzećima. Poslednjih nedelja i meseci snažno je gurala u tom pravcu, ali antikineski jastrebovi u Bajdenovom okruženju su je ignorisali.
U američkoj administraciji vodile su se rasprave da li da se kaznene tarife iz „Odeljka 301“ koje su uvedene pod Trampovom administracijom na stotine milijardi dolara kineskih proizvoda produže i nakon jula. Jelen je samo glavni zagovornik u Bajdenovoj administraciji koji poziva na ukidanje kineskih tarifa, ali tu je ceo niz aktera koji vrše pritisak na Bajdena da ukine carine na kinesku robu u sklopu borbe protiv inflacije, kao što je uticajna Nacionalna maloprodajna federacija, koja predstavlja hiljade trgovaca u SAD, uključujući lance Volmart i Target.
Peking posmatra
Bez sumnje, Peking pažljivo posmatra. Portparol Ministarstva trgovine ponovio je prošlog četvrtka da je ukidanje dodatnih carina na kinesku robu usled visoke inflacije „u skladu sa fundamentalnim interesima američkih potrošača i preduzeća, te da bi bilo od koristi za SAD, Kinu i svet“.
U komentaru Global tajmsa u ponedeljak navodi se sledeće:
„Pošto se SAD suočavaju sa najozbiljnijim izazovom inflacije u poslednjih 40 godina i izuzetno teškim ekonomskim pritiskom, čini se da Vašington nade polaže u Kinu, budući da je američki predsednik Džo Bajden nedavno medijima saopštio da traži dijalog sa kineskim kolegom i da je u procesu donošenja odluke o tarifnom pitanju.”
Naravno, Bajdenu ne treba pojašnjavati da kad se Amerikanci bore da priušte osnovne potrepštine, uključujući hranu, gorivo i krov nad glavom – tada je najveća verovatnoća da će glasati protiv vladajuće elite.
Bez sumnje, Kina će biti otvorena za detant. Ali Bajdenovu administraciju muči pitanje kako da to izvede a da ne otkrije svoje slabosti pred Pekingom. Kina će u svakom slučaju očekivati quid pro quo u zamenu za spasavanje američke ekonomije.
Kina će se nadati jednakim uslovima u trgovinskim i ekonomskim odnosima sa SAD, što bi otvorilo perspektivu za izgradnju odnosa koje neće biti lako uništiti a da se ne izazove potres američke ekonomije i unutrašnje politike. Osim toga, jedna stvar će voditi ka drugoj, a Kina ima i druge adute na koje može da igra — poput klimatskih promena, razvoja infrastrukture itd.
U konačnoj analizi, Bajdenovi i Sijevi politički interesi se približavaju, a za obojicu je 2022. ključna izborna godina.
Faktor Rusija
Naravno, geopolitičke implikacije američko-kineskog detanta žestoko će se odraziti na međunarodnom planu — pre svega na Rusiju. Izjave predsednika Vladimira Putina o Kini na prošlonedeljnoj konferenciji SPIEF u Sankt Peterburgu nagovestile su da Moskva oseća pomeranje tektonskih ploča. Sledi citati njegovih reči:
„Smatramo da je interesantno i korisno biti partner sa Kinom, posebno zato što uživamo u stabilnim političkim odnosima zasnovanim na poverenju. Imam odlične, prijateljske odnose sa predsednikom Đinpingom u svakom smislu, što stvara dobru atmosferu za izgradnju veza između naših zemalja. Međutim, to ne znači da Kina treba da igra sa nama ili da nam pruža podršku na svakom koraku. Nama to, na kraju krajeva, nije ni potrebno.
„Postoje državni interesi. Kao i mi, i kinesko rukovodstvo pre svega polazi od svojih nacionalnih interesa, ali ono što je bitno jeste da naši interesi nisu u suprotnosti sa njihovim. Kada se pojave problemi – a oni se uvek javljaju tokom obavljanja poslova – priroda i kvalitet odnosa između naših zemalja omogućavaju da uvek pronađemo rešenja. Uveren sam da će tako ostati i dalje.”
Kada je Rusija napala Ukrajinu, a Zapad uveo sankcije Moskvi, Vašington je zapretio Kini da će svaka vrsta pomoći Rusiji da zaobiđe sankcije izazvati oštru kaznu. Sada se stvar obrnula i Americi je potrebna pomoć Kine da spase svoju ekonomiju. Ovo je Tukididova zamka okrenuta naopačke — sila u nastajanju spasava etabliranu supersilu, koju je sopstvena politička ekstravagancija dovela do osiromašenja.
Preveo Vladan Mirković/Novi Stadard
Izvor Indianpunchline.com
Naslovna fotografija: BRENDAN SMIALOWSKI/AFP/Getty Images
BONUS VIDEO:
