Pala vlada u Bugarskoj, nova bi mogla biti neutralnija ka Rusiji

Analitičari sada predviđaju da bi nova vlada mogla da ima neutralniju poziciju prema Rusiji, pogotovo jer se zemlja sada suočava s mogućnošću četvrtih opštih izbora od aprila 2021.

Bugarskoj vladi liberalnog premijera Kirila Petkova u sredu je izglasano nepoverenje u parlamentu, čime je zemlja, prema ocenama izveštača, ušla u novu političku krizu posle čak tri izborna ciklusa održana prošle godine.

Vlada je pala izglasavanjem nepoverenja njenoj fiskalnoj i ekonomskoj politici, što bi potencijalno moglo da predstavlja osnov za nove izbore, javlja Rojters.

Predlog za izglasavanje nepoverenja podržalo je 123 poslanika, dok je 116 bilo protiv od 240 članova Parlamenta, saopštio je je potpresednik Parlamenta Miroslav Ivanov, a prenosi AFP.

Glasanje u sredu značilo je da Petkova centristička partija PP sada ima novu šansu da predloži vladu parlamentu. Ako to ne uspe, mogu se napraviti još dva pokušaja drugih stranaka pre nego što predsednik imenuje privremeni kabinet i raspiše vanredne izbore.

Opoziciona partija desnog centra GERB podnela je zahtev za glasanje o nepoverenju prošle nedelje optužujući vladu za loše vođenje javnih finansija i ekonomske politike i nemogućnost da obuzda rastuću inflaciju.

Premijer Kiril Petrov, poslovni čovek obrazovan na američkom Harvardu, formirao je četvoročlanu koalicionu vladu u decembru. On se zalagao za rešenje bilateralnog etničkog-kulturnog spora zbog koga je blokiran napredak Severne Makedonije na putu za EU.

Četrdesetdvogodišnji Petkov obećao je da će se boriti protiv korupcije i zauzeo je snažan pro-NATO i proevropski stav od kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, što je neuobičajen stav za zemlju sa tradicionalno prijateljskim stavom prema Moskvi, prenosi Rojters.

Koliko ranije u sredu, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski zahvalio se u tvitu bugarskom premijeru Petkovu za podršku Sofije nastojanjima Kijeva da postane kandidat za članstvo u Uniji.

Analitičari sada pak predviđaju da bi nova vlada mogla da ima neutralniju poziciju prema Rusiji, pogotovo jer se zemlja sada suočava s mogućnošću četvrtih opštih izbora od aprila 2021, što dovodi u rizik njen pristup EU fondovima vrednim više miliona evra za opravak i planove zemlje da usvoji evro do 2024. godine.

Predsednik Rumen Radev treba da zakaže prevremene izbore u roku od dva meseca i imenuje prelaznu vladu ukoliko Petkov ne uspe da prikupi većinu za novi kabinet i ako dve druge partije u parlamentu ne mogu da formiraju vladu, navodi Radio Slobodna Evropa.

Podsetimo, Bugarska se nalazi i u nezavidnoj energetskoj poziciji, budući da je Rusija krajem maja obustavila dotok svog gasa toj zemlji, pošto je Sofija odbila da gas plaća u ruskim rubljama.

Bugarska je godišnje trošila oko tri milijarde kubika gasa i oko 90 odsto je dolazilo iz ruskog Gasproma, preko Turske. Manji deo gasa Bugarska uvozi iz Azerbejdžana.

Bugarska je bila i jedna od zemalja u okruženju Srbije koja nije dozvolila prelet ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova, koji je zbog toga otkazao planiranu posetu Beogradu.

 

Izvor Glas Amerike, 22. jun 2022.

 

Naslovna fotografija: Stoyan Nenov/Reuters

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u