M. Zdravković: Čeka nas energetska savršena oluja

Uprkos propagandi o zelenoj energiji, ispostavilo se da Evropa ne može bez termoelektrana, da ne može bez ruskog gasa, ni bez nuklearnih elektrana, smatra Zdravković

Scenario „savršene oluje“ koja bi ove zime zbog situacije sa energentima mogla da pogodi, pre svih Evropu, vrlo je realan i nije posledica samo ukrajinske krize, već dešavanja u protekloj deceniji kada su političari previše počeli da se mešaju u energetiku, smatra energetičar Miloš Zdravković. Hoće li se i Srbija naći u središtu te vetrometine?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u narednih nedelju dana do detalja predstaviti šta se sve preduzima kako bi se na vreme pripremili za predstojeću zimu u kojoj nas, s obzirom na situaciju sa energentima u svetu, po njegovoj oceni, čeka – „savršena oluja“.

Sa njegovom ocenom, da sve ide u lošem smeru, saglasan je i Zdravković, ističući da do toga nije došlo preko noći i sa ukrajinskom krizom. Teren nadolazećem „nevremenu“ su, po njegovom mišljenju, podastrli političari, jer energetika je, kako kako kaže za Sputnjik, najveći biznis na planeti.

Priprema terena

Naš sagovornik ističe da se, kada su političari pre deset godina počeli da donose zakone i strategije, videlo da to ide u lošem smeru.

„Pre svega kada su donosili strategije da Evropa počinje da se snabdeva tečnim gasom da smanji zavisnost od ruskih energenata, naročito gasa. Jedna stvar je spisak lepih želja, a druga stvar su realne mogućnosti. Nas ne čeka samo „savršena oluja“ što se tiče gasa, nafte, već i električne energije“, upozorava Zdravković.

On podseća da je pre 12 godina Evropa krenula u razvoj kapaciteta za širenje terminala za tečni prirodni gas (LNG), ali se vrlo brzo pokazalo da je LNG neuporedivo skuplji nego gas iz cevovoda. Tečni gas proizveden metodom frakinga u Americi, kako zbog skuplje tehnike proizvodnje, tako i zbog toga što je zbog transporta dva puta trebalo menjati njegovo agregatno stanje, bio je totalno neisplativ za veliki kapital koji je zbog toga uspevao da odloži odluke političara.

Potom je, nastavlja on, usledila zelena agenda Evrope koja je zbog zagrevanja Zemlje odlučila da smanji upotrebu nafte i uglja. Realne mogućnosti da se to postigne bile su u većoj upotrebi gasa i nuklearne energije.

„Nažalost, evropski političari nisu slušali struku, nego su stopirali razvoj nuklearne energije, a na račun gasa počeli su da se bave obnovljivim izvorima energije koji su na energetskom tržištu prisutni sa nekih 20 odsto, ali više od toga ne mogu. Razlog je što nisu pouzdani, što električna energija tako dobijena ne može da se skladišti i sve to je krajem prošle godine rezultiralo nikad većom energetskom krizom u Evropi od Drugog svetskog rata“, kaže naš sagovornik.

Tako se, kako dodaje, ispostavilo da Evropa ne može bez termoelektrana, da ne može bez ruskog gasa, ni bez nuklearnih elektrana. Nemačka kao vodeća privreda Evrope, koja se odrekla uglja i nuklearnih elektrana, ovu 2022. godinu će, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku , prvi put da završi kao neto uvoznik električne energije.

EU bez jedinstva

S druge strane, Francuska koja u ovom trenutku ima 54 nuklearna reaktora i više od 80 odsto svojih potreba za električnom energijom zadovoljava iz nuklearki, forsira njihovu izgradnju i najavljuje podizanje 20 novih reaktora. To, kaže on, jasno govori da Evropa nema jedinstvenu energetsku politiku.

Kada je reč o gasu, neke države su shvatile da LNG ne može da zameni gas iz cevovoda i pokušali su da kaparišu nove količine gasa, dok su neke druge mislile da će one profitirati ako Evropa odustane od ruskog gasa. Gasna kriza upravo zbog nedostajućih gasovoda eskalirala je prvi put prošle godine u novembru kada je u Evropi cena gasa preskočila magičnu cifru od 1000 dolara za hiljadu kubnih metara, u odnosu na 400 dolara koliko je prosečno bila u prethodnim godinama, objašnjava stručnjak za energetiku.

Tek na kraju je došla i ukrajinska kriza i šest paketa sankcija Zapada uvedenih Rusiji zbog specijalne operacije u Ukrajini samo su produbile energetsku krizu, ističe Zdravković. Tako je, podseća on, početkom marta cena gasa izašla na najveću u istoriji – 3600 dolara za hiljadu kubnih metara. Potom je pala, ali je i dalje mnogo veća od hiljadu dolara za hiljadu kubika gasa.

 

Autor Mira Kankaraš Trklja

 

Izvor Sputnjik, 26. jun 2022. 

 

Naslovna fotografija: Reuters/Laszlo Balogh

 

BONUS VIDEO:

 

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u