M. Kremenović: Britanci u akciji spasavanja BiH od „secesionističkih lidera”

To što pojedini agresivni tonovi Britanaca zvuče kao da se spremaju da objave rat možda i nije neočekivano od zemlje koja se povukla iz EU, pa sada nastoji da za srazmerno malo novca kroz ratoboran govor nadoknadi izgubljeni uticaj

Moglo se pretpostaviti da će najava iz Londona o slanju vojnih stručnjaka u BiH u Sarajevu biti dočekana aplauzima, jer se u obrazloženju ove najave navodi da oni stižu sa zadatkom da pospeše „stabilnost i ugroženu egzistenciju zemlje” koju tobože podrivaju „secesionistički lideri podržani od Moskve”, a koji rade na „stvaranju podela i sukoba”.

No, nasuprot oduševljenju bošnjačkih vođa, vlastima u Banjaluci nije jasno na koji način formacija britanskih eksperata planira da uđe u BiH a da to bude urađeno legalno, pa su se sarajevski mediji potrudili da detaljno prenesu najavu iz britanske vlade, odakle su naveli da je zamišljeno da „vojni eksperti za borbu protiv dezinformacija” budu raspoređeni za podršku i obuku Oružanim snagama BiH kako bi se ojačao NATO štab i sposobnost BiH za „borbu protiv dezinformacija i zloćudnih uticaja, koje širi Rusija kako bi posejala nepoverenje u zemlji”.

Biće uloženo 750.000 funti za izgradnju centra za sajber bezbednost pri Univerzitetu u Sarajevu, najavljeno je.

Premijer Boris Džonson je komentarišući planove svoje vlade rekao kako „ne mogu dozvoliti da zapadni Balkan postane još jedno igralište za Putinove pogubne potrage”, dok slanje vojnih stručnjaka u zemlju u kojoj deluje zapadna vojna misija britanski premijer pravda namerom Rusije da „raspiruje vatru secesionizma i sektaštva”.

O navodnom malignom uticaju Rusije na BiH govorilo se i pre ukrajinskog sukoba, najčešće kada se povede rasprava o onome što tišti Banjaluku. Rat u Ukrajini dao je dodatni vetar u leđa političkim elitama u Sarajevu da BiH pokušaju predstaviti kao sledeću žrtvu Rusije.

Razmerama propagande bavili su se i u Beogradu. Pre neki dan izneli su podatke o tome da je u evropskim medijima minulih meseci objavljeno dve hiljade tekstova o tome kako Srbija navodno ugrožava mir u BiH i na Kosovu ali se, kako je konstatovao predsednik Aleksandar Vučić, ipak „ništa nije desilo”.

Ozbiljnim analitičarima već na prvi pogled upada u oči to što, uprkos tvrdnjama onih kojima su usta puna navodnog širenja ruskog uticaja, realno stanje na terenu svedoči da u BiH ne samo da nema ruskih trupa, niti „meke moći” oličene u medijima i nevladinim organizacijama koje se finansiraju iz Rusije dok zapadnih finansijera ima. Niti je RS preko organa BiH planirala ili pokrenula inicijativu da se zemlja pridruži Evroazijskoj uniji ili ODKB-u, prizna Donjeck i Lugansk, već se srpske vođe drže evropskog puta i slede politiku Brisela povodom pitanja odnosa prema teritorijama koje su priznale Moskva i Sirija.

Nakon najave dolaska britanskih „stručnjaka” i neuverljivih objašnjenja koja se u vezi sa tim daju, sada je možda malo jasnije da je povika na vuka pre izgovor za više zapadnog mešanja u zemlji koja i sada može da se „pohvali” sa više stranih izaslanika i nadinstitucionalnih predstavnika nego ceo region, kojem se, uzgred, smeši i dolazak, šestog po redu, zapadnog posrednika.

To što pojedini agresivni tonovi Britanaca zvuče kao da se spremaju da objave rat možda i nije neočekivano od zemlje koja se povukla iz EU, pa sada nastoji da za srazmerno malo novca kroz ratoboran govor nadoknadi izgubljeni uticaj i možda ga makar u percepciji malo i uveća, vodeći se oprobanom strategijom da je percepcija, zapravo, stvarnost.

To što se London trudi da svoje poteze isprati gromoglasnim rečima ukazuje tek na to da bi epilog cele „operacije” mogao da bude taj da će Britanci sa sobom doneti još više antiruske propagande i da ih u tome izgleda neće sputavati, ipak, nešto ujednačeniji tonovi iz Berlina i Pariza.

Iz toga neki izvlače zaključak da je gnev zapada, ali i Sarajeva, izazvan prevashodno time što je Banjaluka u dosta nepovoljnom geopolitičkom okruženju uspela da, pored u Beograda, slamku spasa za koju može da se uhvati pronađe najpre u Rusiji, a potom i u Kini i Mađarskoj, i na taj način u međunarodnoj areni skrene pažnju na to sa čime se srpski narod suočava kada je reč o pokušaju prevrednovanja Dejtonskog sporazuma i podrivanja autonomije stečene međunarodnim ugovorom.

Verovatno je na to mislio i hrvatski predsednik Zoran Milanović kada se u ime zemlje koja je članica NATO-a zabrinuo za moguću destabilizaciju BiH, obrazloživši te strepnje podatkom da se njegovi sunarodnici iz BiH (takođe žigosani kao proruski) „postepeno obespravljuju”.

Pitanje je čija bi odgovornost bila i u kojoj meri kada bi se postavilo pitanje zašto je u zemlji koja ima stranog protektora (koji uvek dolazi iz neke evropske zemlje, kao i supervizora za Brčko koji je uvek Amerikanac, zatim specijalnog predstavnika EU, te troje stranih sudija u Ustavnom sudu BiH koje imenuje Evropski sud za ljudska prava) po istraživanju UNDP-a, tri decenije od kraja rata netrpeljivost između naroda nikada veća. Ipak, zemlji koja je pod zapadnim protektoratom i kojoj je Savet za sprovođenje mira (PIK) vrhovna vlast stalno se prigovara zbog ruskog uticaja koji se tobože ostvaruje preko Dodika i Čovića.

Bošnjački i hrvatski članovi Predsedništva BiH Šefik Džaferović i Željko Komšić aplaudiraju zbog dolaska britanskih stručnjaka. Obojicu brine secesionizam koji dolazi iz RS.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik pojasnio je da ne postoji nijedan legalan put kojim bi britanski vojni stručnjaci ušli u BiH, ali da je to „manir stare kolonijalne sile koja nikada nije kucala na vrata svojih kolonija, kako oni BiH očigledno vide”. Podseća da nijedan organ u BiH „nije dao saglasnost na prisustvo bilo koje vojne formacije, pa ni britanske”, te dodaje kako oni „stoga ni ne dolaze u BiH na zakonit način”.

„Osim nelegalnog visokog predstavnika, BiH će dobiti i nelegalne nazovivojne stručnjake”, rekao je Dodik i dodao da je secesionizam pitanje za Britance, ali ne u BiH već u Škotskoj. On smatra da Britanci pokušavaju da preko BiH izleče viševekovnu frustraciju Rusijom. „I pred prošle izbore su poslali svoje jedinice ovde”, podsetio je Dodik.

Predsednica RS Željka Cvijanović ističe da će za BiH biti mnogo bolje ukoliko strani faktori puste da se domaći i izabrani narodni predstavnici dogovaraju i sami procenjuju šta su njihovi interesi i potrebe.

Stručnjak za bezbednost i borbu protiv terorizma Dževad Galijašević kaže kako je u Sarajevu postala javna stvar da se vlastiti Ustav i Dejtonski sporazum i sve što je dovelo do mira proglašava za „ludačku košulju” u čemu, kako je rekao, destruktivnu ulogu igra i Zapad koji pokušava da se neutralna pozicija Republike Srpske predstavi kao pozicija navijanja ili učestvovanja u ruskoj operaciji s ciljem da se to iskoristi kao alibi za promenu ustavnog sistema.

 

Autor Mladen Kremenović

 

Izvor Politika, 2. jul 2022. 

 

Naslovna fotografija: Reuters/Dado Ruvic/File Photo

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u