German Chancellor Olaf Scholz speaks to the media during a joint news conference with Danish Prime Minister Mette Frederiksen following talks at the Chancellery, in Berlin, Germany, February 9, 2022. Michele Tantussi/Pool via REUTERS

Šolc: U zalihama nemamo više oružja za Ukrajinu

„Nemačka je poslala svo oružje koje smo imali u našim zalihama, u našoj vojnoj infrastrukturi. Odlučili smo i da isporučimo novo oružje iz naše industrije, za šta je potrebno duže vreme jer mora da se proizvede”

Nemačka nije u stanju da Kijevu snabdeva oružjem sličnim tempom kao Sjedinjene Države jer su njeni resursi ograničeniji, objasnio je nemački kancelar Olaf Šolc, odgovarajući na navode da njegova zemlja „previše obećava i ne ispunjava” kada je reč o Ukrajini.

U intervjuu za Si-Bi-Es, one je naglasio da je njegova zemlja donela „veoma, veoma tešku odluku“ da promeni svoju dugoročnu političku strategiju da zemlji koja je u sukobu nikada ne obezbedi oružje.

„Nemačka je poslala svo oružje koje smo imali u našim zalihama, u našoj vojnoj infrastrukturi. Odlučili smo i da isporučimo novo oružje iz naše industrije, za šta je potrebno duže vreme jer mora da se proizvede“, objasnio je on.

On je dodao da određeni sistemi naoružanja zahtevaju obuku ukrajinskih vojnika, što takođe usporava proces isporuke.

Novinar je dodao da SAD ponekad obezbeđuju oružje u roku od 48 sati „od kada je predsednik potpisao i sproveo obuku“, dok je za Nemačku potrebno mnogo duže.

„Mislim da treba da shvatite da postoji razlika ako zemlja poput Sjedinjenih Država troši toliko na odbranu, što je veoma velika investicija, i vi imate mnogo oružja u svojim zalihama“, odgovorio je Šolc.

Dok Nemačka šalje oružje „sa sredstvima i načinima“ koje ima, naglasio je Šolc, ona je i dalje „jedna od zemalja koja radi najviše“ jer Kijevu šalje „najsofisticiraniju tehnologiju koju možete da koristite. On je naglasio da Berlin „koristi sva sredstva“ da pomogne Ukrajini i da će to nastaviti da čini kako bi izbegao mir pod ruskim uslovima“, što, prema njegovim rečima, neće prihvatiti ni Ukrajina ni Zapad.

„Ali najvažnije je da mi sada ne samo podržavamo Ukrajinu, već menjamo način na koji trošimo novac na odbranu“, rekao je Šolc. „Veliko povećanje“ troškova za odbranu, tvrdi on, omogućiće Nemačkoj da brže reaguje ako postoji pretnja NATO-u ili njenoj bezbednosti.

Šolcove primedbe usledile su nakon izveštaja lista „Forin polisi“ da je obuka koja se pruža ukrajinskom osoblju prestala poslednjih nedelja. Ukrajinski zvaničnici koje je citirao magazin požalili su se da je tempo zapadne pomoći „prespor“, te su se takođe požalili da je osim obuke za višecevne raketne sisteme „Himars“ i zapadnu artiljeriju, vojna obuka njihovih snaga smanjena.

Rusija je više puta pozivala Zapad da Kijevu ne daje oružje, navodeći da će to samo produžiti sukob i dovesti do dugoročnih problema. Takođe je navela da će ruske snage smatrati da je svako strano oružje na ukrajinskoj teritoriji legitimna meta. Prošle nedelje, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da će „napumpavanje” Ukrajine zapadnim oružjem samo navesti Rusiju „da izvrši više misija na terenu”.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

 

Izvor RT/Vostok, 4. jul 2022. 

 

Foto: Michele Tantussi/Pool via Reuters

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u