Intersept: Procureli podaci, SAD od 2017. vodile 20 „proksi” ratova

Pentagon je pokrenuo 23 programa između 2017. i 2020. godine, u koje je uloženo 310 miliona dolara. Sirija, Liban, Jemen, Irak, Libija, Mali, Tunis, Niger, Somalija, neke su od zemalja u kojima je sprovođen program

Sjedinjene Američke Države koristile su tajanstveno ovlašćenje pod šifrom 127e kako bi vodile više od 20 proksi ratova od 2017. godine, tvrdi američki istraživački časopis „Intersept”.

Američki medij navodi da je do ranije neobjavljivanih dokumenata koja dokazuju učešće SAD u proksi ratovima preko tog ovlašćenja došao zahvaljujući zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Prema njihovim navodima, to je prva zvanična potvrda učešća Amerike u takozvanim „programima 127e”, kojih je samo u širem regionu Bliskog Istoka i Azijsko-pacifičkog regiona u 2020. bilo 14. „Intersept” tvrdi da je potvrdu za to dobio i od izvora u vrhu američke vlasti koji su upoznati sa tim programima.

Ukupno je Pentagon pokrenuo 23 takva programa između 2017. i 2020. godine širom sveta, a u njih je uloženo 310 miliona dolara. Sirija, Liban, Jemen, Irak, Libija, Mali, Tunis, Niger, Somalija, neke su od zemalja u kojima je sprovođen program po ovlašćenju 127e.

„Intersept” objašnjava da je 127e jedno od gotovo nepoznatih ovlašćenja koje je Kongres dao američkom ministarstvu odbrane u poslednje dve decenije.

Tim aktom američkim specijalcima je dato ovlašćenje da sprovode „protivterorističke operacije” u saradnji sa stranim, pa čak i neregularnim snagama širom sveta uz minimalni nadzor zvaničnika država u kojima se sprovode.

Program omogućava Amerikancima da naoružavaju, obučavaju i obezbeđuju obaveštajne podatke stranim snagama. Međutim, za razliku od tradicionalnih sličnih vidova saradnje sa drugim zemljama, kroz ovlašćenje 127e predviđeno je da „partnerske” ili zajedničke snage prate naređenja Vašingtona i izvode misije protiv neprijatelja SAD, kako bi se ostvarili američki interesi, služeći tako kao proksi vojska Pentagona.

„Intersept” navodi da gotovo nijedna informacija o tim operacijama nije saopštena Kongresu ili zvaničnicima Stejt departmenta. Generalno nije poznato gde su takve operacije izvođene, koliko često, kakvi su im bili ciljevi, pa čak nije poznat ni identitet stranih snaga sa kojima su SAD sarađivale kroz to ovlašćenje.

Iako objavljivanje ovih dokumenata baca više svetla na ovlašćenje 127e, „Intersept” navodi da ona i dalje ostaje većinom nepoznata javnosti i članovima Kongresa, koji gotovo nikada ne dobijaju izveštaje o programima koji se zahvaljujući njoj sprovode.

Izvori američkog lista navode čak da većina članova Kongresa čak nema ni ovlašćenja da vidi izveštaje o takvim programima, a oni koji ih imaju, skoro da ih ni ne traže.

„Ovlašćenje 127e je dizajnirano tako da spreči nadzor”, objasnio je izvor „Intesepta” iz vrha vlasti.

„Pentagon preferira da sprovodi operacije uz minimalan nadzor ili mešanje Kongresa i tako radi godinama. Jedinice za specijalne operacije veoma vole autonomiju, ali je problem kada tako nešto postane normalno”, rekao je za „Intersept” Stiven Semler, stručnjak za spoljnu politiku.

Semler kaže da bi trebalo obratiti pažnju na ovlašćenja koja omogućavaju vojnu saradnju, bilo da se radi o specijalnim jedinicama ili običnoj vojsci, jer se preko njih javnosti može „prodati” beskonačni rat, prenosi RT.

Kritičari navode i da na ovaj način SAD rizikuju da budu umešane u kršenje ljudskih prava i strane konflikte, bez znanja Kongresa ili američkog naroda. Sa druge strane, zvaničnici Pentagona upućeni u te programe tvrde da su oni od suštinske važnosti za borbu protiv terorizma.

Ovlašćenje pod šifrom 127e široj javnosti postalo je nešto poznatije 2017. godine, kada su četvorica američkih vojnika poginula u Nigeru, zbog čega su mnogi senatori tražili informaciju otkud uopšte američka vojska u toj zemlji.

„Intersept” navodi da je duže od godinu dana čekao na odgovore Bele kuće u vezi sa ovlašćenjem 127e. Pentagon i Komanda specijalnih operacija odbili su da komentarišu bilo šta u vezi sa tom temom, uz objašnjenje da se radi o poverljivim informacijama.

 

Izvor Sputnjik, 5. jul 2022.

 

Naslovna fotografija: Reuters/Alexander Drago

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u