Nebojša Malić: Umetnost pobede

Prenosimo odlomke iz intervjua čoveka koji je maltene preko noći postao jedan od najuspešnijih boraca protiv izopačenosti Imperije

Oprostićete mi, nadam se, što sam u poslednje vreme zauzet. Čak sam i Vidovdan, po tradiciji, proslavio radno – govorom na slavi centrale Srpske Narodne Odbrane u Čikagu. Transkript nemam; govorio sam iz srca. Uostalom, čitaocima Sokola suština priče već je poznata.

Zato za vas danas imam drugačiju poslasticu: odlomke iz intervjua čoveka koji je maltene preko noći postao jedan od najuspešnijih boraca protiv izopačenosti Imperije. Kristofer Rufo je na svetlo dana izveo tzv. „kritičku teoriju rase” i indoktrinaciju koja se preko nje sprovodi.

Rufo za IM1776 (u Sokolovom prevodu):

„Ja sam aktivista slučajno. Nije mi bila namera da to postanem, ali kroz izveštavanje o beskućnicima i kritičkoj teoriji rase (KTR), otkrio sam da je akcija, a ne znanje, ona karika koja nedostaje u mnogim političkim problemima. Hteo sam da uradim nešto konstruktivno, da pokrenem ljude, promenim i priču i zakon. Razvio sam sopstveni oblik političkog aktivizma metodom eksperimentacije.

Nisam tipična osoba koja utiče na politiku. Živim u gradiću na pacifičkoj obali, daleko od moćnika u Njujorku ili Vašingtonu. Mrzim sastanke i odbijam većinu poziva da govorim pred grupama ili političarima. U principu ne idem na mitinge, proteste, demonstracije ili skupove. Ali osmislio sam kako da sastavim priču i pokrenem javno mnenje, što su dva osnovna preduslova za političko delovanje. […]

Najvažnija lekcija je da su informacije, a ne mišići, tajna uspeha političkog aktivizma. Čovek koji može da otkrije, oblikuje i širi informacije ima neverovatnu moć. Valute ovog našeg postmodernog režima su jezik, činjenice, imidž i emocije. Cela igra je u tome kako ih koristite. […]

Moramo da shvatimo da pobednička strategija nije rasprava o epifenomenu ideologije, već nemilosrdno iskopavanje, napad i razvaljivanje šireg strukturnog fenomena na kojem je utemeljena. To znači da pored klasične debate, moramo da je napadamo na moralnoj, estetskoj, financijskoj, pravnoj i birokratskoj osnovi. […]

Mi imamo tri grane vlasti – izvršnu, zakonodavnu i sudsku – i aktivista koji ne traži priliku u sve tri oblasti je prosto nesposoban. Ili… i nije na vašoj strani i ne želi vam pobedu. Najbolje je da takve ljude ignorišete, odbijete i gurnete na marginu. Sposobni su da izmisle svakakva sofisticirana opravdanja, ali na kraju ostaje samo da imaju fetiš gubitnika. I to je to.”

Rufo se bori protiv ideologije „raznolikosti, inkluzije i uravnilovke” (diversity, inclusion, equity), trenutno na vlasti u Imperiji i posredno u njenim okupiranim satrapijama. Ali njegove metode su primenjive i na domaće prilike.

Jedna od najvažnijih spoznaja je do koje mere jezik utiče na oblikovanje narativa. Rufo ne samo što proziva terminologiju protivnika, već joj vrlo javno suprotstavlja svoju, i kaže: „ovo što oni zovu ovako, mi ćemo da zovemo drugačije – ne samo što naš opis bolje odgovara istini, nego ima i negativne konotacije kojih se oni neće moći rešiti”. Bukvalno najavi svaki svoj potez, i svejedno pobedi jer do te mere razume kako njegovi protivnici funkcionišu, da oni ne znaju kako da mu se suprotstave. Čisto da znate.

 

Autor Nebojša Malić

 

Izvor Sivi Soko, 3. jul 2022.

 

Naslovna fotografija: Evelyn Hockstein/Reuters

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u