EU je na kolenima, Rusija dobija rat

Čitave grane nemačke industrije su u opasnosti od trajnog kolapsa, a naročito hemijska, staklarska i industrija aluminijuma, koje su glavni snabdevači automobilskog sektora

Prvog jula, obraćajući se iz Bele kuće, američki predsednik Džo Bajden otkrio je nešto šokantno: „Ideja da ćemo moći da pritisnemo dugme i oborimo cenu goriva nije realna u dogledno vreme“.

Američki izvoznici goriva pozicionirali su se da popune prazninu nastalu evropskim odricanjem od ruskog izvoza. Fajnenšel tajms je nedavno izvestio kako su „američki proizvođači tečnog prirodnog gasa najavili niz sporazuma za jačanje izvoza, pošto ova industrija profitira od nestašica koje su Evropu gurnule u rastuću energetsku krizu“.

Ovi sporazumi su toliko lukrativni da je Šeniri – vodeća američka kompanija za izvoz gasa – donela investicionu odluku da pogura projekat koji će njene kapacitete pojačati za preko 20 odsto do kraja 2025. godine, anticipirajući dugoročne izvozne sporazume i vezivanje kupaca za američki gas u decenijama koje dolaze. Američki proizvođači gasa navodno drže svoja postrojenja u režimu neprekidnog rada kako bi uvećali isporuke za EU.

SAD su po prvi put pretekle Rusiju kao glavni snabdevač Evrope gasom. Iako se tečni gas (LNG) iz Sjedinjenih Država prodaje Evropljanima po mnogo višim cenama nego gas koji se cevovodima doprema iz Rusije, zemlje EU nemaju izbora.

Kako su ruske isporuke putem Severnog toka spale na svega 40 odsto kapaciteta ovog gasovoda, a biće i potpuno zaustavljene radi godišnjeg tehničkog održavanja od 11. do 21. jula, kratkoročne perspektive za ruski gas u Evropi deluju tmurno.

Nemačka je upozorila na rizik da nakon remonta gas više neće teći kroz Severni tok. U svakom slučaju, ruske isporuke Evropi rekordno su niske i „ostaće ograničene i tokom trećeg kvartala“, kako smatra S&P Global.

Nemačka agonija

Nemačka se kreće ka velikoj ekonomskoj krizi. Širi se citat direktora Nemačke federacije radničkih sindikata, koji je tokom vikenda izjavio: „Čitave grane industrije su u opasnosti od trajnog kolapsa usled nestašica gasa, a naročito hemijska, staklarska i industrija aluminijuma, koje su glavni snabdevači automobilskog sektora“. Masovna nezaposlenost je izvesna. Naravno, kada Nemačka kihne, Evropa se prehladi – i to ne samo evrozona, nego i postbregzitovska Britanija.

To su te čuvene „sankcije iz pakla“ koje je Evropska unija uvela Rusiji. SAD su bukvalno preko noći ugurale Evropljane u ukrajinsku krizu. Koliko li je samo puta državni sekretar Entoni Blinken putovao u Evropu u tim kritičnim mesecima pred rusku invaziju na Ukrajinu kako bi se postarao da vrata za bilo kakve smislene pregovore sa Kremljom ostanu zatvorena! A američke energetske kompanije danas prave basnolosvne profite prodajući gas Evropljanima. Zar Evropljani nemaju dovoljno mozga da shvate da su nasamareni?

Bajden sada pere ruke od gasne krize. Na konferenciji za medije u Madridu 30. juna oštro je rekao da će visoke cene nafte opstajati „sve dok je to potrebno, kako Rusija ne bi mogla da pobedi Ukrajinu i krene dalje nakon Ukrajine. Ovo je kritična, ključna tačka za svet. Tu smo gde smo. Ovo je razlog zašto postoji NATO?“

Bajdenov narativ, posvađan sa činjenicama, podrazumeva da će sankcije protiv Rusije na kraju uroditi plodom, pa će dugi rat u Ukrajini značiti rusku propast. Američki narativ je da ruska ekonomija ispod površine nije dovoljno fleksibilna i sposobna da razvije preduzetnički duh i prihvati nove poslovne modele za neutralizaciju sankcija. Bajden je ubeđen da rusku ekonomiju čvrsto drže industrijske mafije koje nisu naročito inovativne, pa stoga nema mnogo opcija za Rusiju pod sankcijama Zapada.

Predsednik SAD Džozef Bajden (Fotografija: Chip Somodevilla/Getty Images)

Bajden je u Madridu rekao: „Pogledajte kakve je posledice rat u Ukrajini imao na Rusiju… Oni (Rusi) su se vratili unazad 15 godina u svojoj ekonomiji… Oni čak ni ne mogu – znate, oni imaju – biće im teško da održe proizvodnju nafte jer nemaju tehnologiju za to. Treba im američka tehnologija. A takođe su u sli… sličnoj situaciji i povodom njihovih složenih borbenih sistema i nekih vojnih sistema. Tako da plaćaju veoma, veoma visoku cenu za sve ovo“.

Čak i da je sve to tačno, kako to pomaže Evropljanima? Sa druge strane, strateške kalkulacije predsednika Putina povodom ovog rata uglavnom i dalje stoje. Ruske snage ostvarile su neosporan napredak u uspostavljanju pune kontrole nad Luganskom. U ponedeljak, Putin je dao zeleno svetlo za predlog vojnih komandanata da se pokrenu „ofanzivne operacije“. Pet meseci od početka rata, Ukrajincima se smeši poraz, i ruski generali to znaju.

Rusija ja bila spremna

Rusija nije zalutala u Ukrajinu nespremna. Evidentno je da su i pre i posle rata preduzete mere predostrožnosti za odbranu ekonomije. To omogućava ruskoj ekonomiji da se privikne na „novu normalnost“. Opcije Vašingtona su prilično limitirane u ovim okolnostima. Od fundamentalnog je značaja što zapadne sankcije ne rešavaju uzroke ruskog ponašanja, pa su osuđene na neuspeh kad je u pitanju rešavanje aktuelnog problema.

Treba biti siguran da Putin čuva gadna iznenađenja za Bajdena pred novembarske izbore za Kongres. Bajden bezbrižno pretpostavlja da kontroliše sve varijable u ovoj situaciji. „Schadenfreude“ („zluradost“ na nemačkom prim. prev.) nikada nije racionalna osnova za državništvo.

Juče je strateški važna Hersonska oblast koja se graniči sa Krimom osnovala novu vladu na čelu sa prvim zamenikom premijera ruske Kalinjingradske oblasti. Sada, budući da višecevni raketni lanseri tipa HIMARS razaraju ruske gradove uprkos Bajdenovim obećanjima, treba očekivati ozbiljnu rusku osvetu.

Plan ruskih ofanzivnih operacija se prepravlja tako da pored Donbasa uključi Harkov i Odesu. Uticajni političar iz Kremlja i predsednik ruske Dume, Vjačeslav Volodin, u utorak je poručio:

„Neki ljudi pitaju šta nam je cilj i kada će se sve ovo završiti. Okončaće se kada naši miroljubivi gradovi i naselja više ne budu pod artiljerijskim napadima. Oni nas svojim ponašanjem teraju da ne stanemo samo na Luganskoj i Donjeckoj republici (tj. Donbasu), jer napadi (na ruske regije) dolaze iz Harkovske oblasti i drugih oblasti Ukrajine.“

Sahalinski gambit

Šta misli Bajden, koliko dugo će Evropljani želeti da budu involvirani u produženi posrednički rat sa Rusijom? Bild je u nedelju izvestio da 75 odsto Nemaca smatra skorašnji rast cena velikim opterećenjem, dok je 50 odsto njih izjavilo da oseća kako im se ekonomske okolnosti pogoršavaju. Svaki drugi Nemac strepi da neće biti grejanja ove zime usled smanjenih ruskih isporuka gasa i rastuće inflacije u Evropskoj uniji.

Međutim, Bajden kaže da će se rat nastaviti „koliko god je potrebno“, a i nestašice goriva će se nastaviti „koliko god je potrebno“. Očekuje se da će evropska ekonomija početi da opada u drugoj polovini 2022. godine, a recesija će se nastaviti u najboljem slučaju do leta 2023. godine.

Analitičari američke investicione banke Džej Pi Morgan-Čejz rekli su prošle nedelje da bi Rusija takođe mogla da izazove „stratosferski“ rast cena nafte ako se odluči da i tu smanji izvoz kao vid odmazde. Kako je rečeno, „nesigurnost svetskog tržišta nafte ide naruku Rusima“. Analitičari su napisali da bi cene mogle da se utrostruče na 380 dolara za barel ukoliko Rusija smanji proizvodnju za pet miliona barela dnevno.

Postrojenja za preradu nafte i gasa u okviru projekta Sahalin 2 (Foto: shell.com)

Putinov prošlonedeljni dekret je zlokobno predskazanje u tom smislu: Kremlj preuzima punu kontrolu nad naftno-gasnim projektom „Sahalin 2“ na dalekom istoku Rusije. Državna korporacija Gasprom držala je 50+1 odsto udela u ovom projektu, a njeni inostrani partneri obuhvatali su Šel (27,5 odsto), Micui (12,5) i Micubiši (10). Dekret propisuje da će Gasprom zadržati svoj većinski udeo, ali će inostrani investitori morati da zatraže svoj udeo u novoformiranoj kompaniji od ruske vlade, i to u roku od mesec dana, inače će biti isključeni. Vlada će odlučiti da li da odobri zahteve koji budu podneti.

Ovo će dodatno uzdrmati tržišta energenata i dodatno razvući LNG industriju, a može se tretirati i kao potez za generisanje još pritiska protiv Zapada kroz istovremeno ograničenje isporuka gasa Evropi i izazivanje veće potražnje za LNG u Aziji, čime se odvlače zalihe namenjene Evropi. Sahalin-2 daje četiri odsto svetskih rezervi LNG!

Jedini segment američke agende koji izgleda da se odvija dobro je onaj neizrečeni deo: to su isti oni anglo-američki ciljevi o kojim je lord Ismej jednom govorio kao svrsi postojanja NATO saveza – „Držati Ruse napolju, Amerikance unutra, a Nemce na zemlji“.

 

Izvor Indianpunchline

 

Naslovna fotografija: Michael Kappeler/dpa via AP

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u