Декан Правног факултета у Новом Саду Бранислав Ристивојевић (Фото: Нови Стандард)

F. Rodić: Pravni okvir i za nezakonite otimačine

Da li bi Branislav Ristivojević istu sudbinu doživeo da je studente vodio u neku drugu ambasadu? Na primer u američku, u veoma osetljivim trenucima tokom vašingtonskih invazija na Irak, Avganistan, ili neku drugu zemlju

Nemačka, taj „motor” Evropske unije, uvek se starala da sve bude po zakonu i u skladu s vladavinom prava, čak i u vreme nacizma. I tada je sve imalo zakonskog osnova.

Program eutanazije, kolokvijalno nazvan „Akcija T4”, u okviru kojeg su ubijane osobe za koje je procenjeno da su „neizlečivo bolesne”, na primer, imao je utemeljenje u „Zakonu o sprečavanju nasledno obolelog potomstva” donetog 14. jula 1933. Zakonom je prvobitno legalizovana prisilna sterilizacija, a naknadnom dopunom „Direktive o eutanaziji” od 1. septembra 1939. legalizovana je i „milosrdna smrt”, to jest ubijanje.

Od septembra 1939. do maja 1945. „milosrdna smrt” snašla je između 275.000 i 300.000 ljudi, a prva, „eksperimentalna” žrtva bio je Gerhard Krečmar, petomesečni dečak iz Lajpciga ubijen 25. jula 1939, mesec dana pre zvaničnog početka „Akcije T4”. Iako najradikalnija, Nemačka nije bila jedina sa ovakvim „pravnim okvirom” – slične zakone u to vreme imali su, između ostalih, i Kanada, Danska, Švajcarska i SAD. Štaviše, nemački zakon o prisilnoj sterilizaciji zasnovan je na onom američkom iz 1924. koji je u Virdžiniji bio na snazi sve do 1979. godine.

I koncentracioni logori, pa čak i Holokaust imali su zakonski okvir. Koncentracioni logori uspostavljeni su na osnovu Dekreta o požaru u Rajhstagu od 28. februara 1933, koji predviđa i hapšenje bez sudskog naloga i pritvor bez odluke suda. Tim pravnim aktom omogućeno je naknadno formiranje koncentracionih logora. Takozvani Nirnberški zakoni, odnosno Zakon o državljanstvu Rajha i Zakon o zaštiti nemačke krvi i časti, usvojeni su 15. septembra 1935 – na osnovu njih su Jevrejima oduzeta sva građanska prava. Još ranije, Zakonom o obnavljanju profesionalne javne službe od 7. aprila 1933, Jevrejima je zabranjeno da rade u obrazovnim, pravnim i medicinskim ustanovama, kao i u bilo kojoj drugoj javnoj službi.

Kao što vidimo, iz nemačkog primera, svašta se može zakonom odrediti i ozakoniti. Zato ne treba da čudi izjava predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da EU „radi na pravnom okviru kako bi ruska imovina, a delom i imovina oligarha, bila korišćena za obnovu Ukrajine”. Ideja koju je Fon der Lajenova iznela na konferenciji za novinare u Strazburu 6. jula zapravo bi značila da ruska imovina zamrznuta na Zapadu manirom koji bi trebalo da bude predstavljen kao robinhudovski bude predata Ukrajini.

Da li je nešto legitimno ili ne, nije toliko važno, ako postoji „pravni okvir”, a ako je nešto nama u interesu, lako ćemo taj pravni okvir stvoriti. Tako smo radili i ranije. Kada smo odlučili da od ljudi pravimo sapun, to smo „pravno uokvirili”. Kada smo odlučili da ljude iz Afrike prodajemo kao stoku, i za to je postojao „pravni okvir”. A u obe ove stvari, o čemu sam ranije pisao, bili su uključeni preci iz porodice Ursule fon der Lajen i sve su, naravno, radili po zakonu, tako da ona danas može ponosno biti njihov naslednik i uzdignute glave nastavljati zakonsko bezakonje.

Na ovu „zakonsku” bolest kolektivnog Zapada upozoravao je još Aleksandar Solženjicin, mada sumnjam da je on još tada mogao zamisliti dokle će se ići, uprkos svom iskustvu iz SSSR-a.

„Ljudi na Zapadu su stekli značajnu veštinu u tumačenju i manipulisanju zakonom. Svaki sukob se rešava u skladu sa slovom zakona i to se smatra najboljim rešenjem. Ako je neko u pravu sa gledišta zakona, ništa više nije potrebno. Niko neće pomenuti da to ne znači da je potpuno u pravu i pozivati na uzdržanost, spremnost da se odbace ta zakonska prava, na požrtvovanost i nesebičnost. To bi delovalo apsurdno. Gotovo nikad ne vidimo dobrovoljnu uzdržanost. Svi rade na ekstremnoj ivici tih pravnih okvira”, rekao je on u govoru na Harvardu 1978.

Tako smo danas došli do toga da nije važno da li je neki profesor otpušten sa univerziteta samo zato što je Rus, ako je to u skladu sa zakonom. Baš kao što je nekada bilo nesporno otpuštanje Jevreja. Nebitno je da li je to pravedno, ili ne, jer postoji „pravni okvir” i onda, kako bi to Solženjicin rekao, „ništa više nije potrebno”.

Kojom će pravnom vratolomijom Evropska unija i Komisija opravdati svoju bezočnu pljačku Rusije i njenih oligarha, ne treba u ovoj situaciji da nas brine. Međutim, treba da nas brinu stvari koje se dešavaju kod nas, u našem dvorištu. Kako su Rusi danas zamenili Jevreje u Zapadnoj Evropi, tako su ih kod nas zamenili ljudi optuženi za „rusofiliju”. Iako to još nije zakonom zabranjeno, ne sumnjamo da će domaći zapadofili naći neki „pravni okvir”. Zasad su tu ad hok rešenja, od slučaja do slučaja, pa je dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević smenjen jer je „o trošku fakulteta” vodio studente u posetu Ambasadi Rusije u Beogradu.

„Bez odluke organa fakulteta, u veoma osetljivom trenutku, a prenebregavajući odredbe Zakona o visokom obrazovanju o zabrani političkog delovanja na univerzitetu, dekan je nakon početka sukoba u Ukrajini organizovao i o trošku fakulteta finansirao odlazak grupe studenata fakulteta u posetu Ambasadi Rusije, koja se može protumačiti kao politička podrška Rusiji u ovom sukobu, a koja svakako ne predstavlja bilo kakav vid naučne ili obrazovne saradnje”, navedeno je u zahtevu za njegovu smenu.

Da li bi istu sudbinu doživeo da je studente vodio u neku drugu ambasadu? Na primer u američku, u veoma osetljivim trenucima tokom vašingtonskih invazija na Irak, Avganistan, ili neku drugu zemlju. Pitanje je i kako podnosioci tog zahteva mogu znati da kontakti koje su Ristivojević i njegovi studenti ostvarivali sa ruskom ambasadom „ne predstavljaju bilo kakav vid naučne ili obrazovne saradnje”? To liči na one bezumne optužbe protiv Donalda Trampa i njegovog tima zbog kontakata s ruskim ambasadorom u SAD.

 

Autor Filip Rodić

 

Izvor Večernje novosti, 10. jul 2022.

 

Naslovna fotografija: Novi Standard

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u