Sergej Jurijevič Glazjev (1961) je ruski političar i ekonomista, član Nacionalnog finansijskog saveta Banke Rusije, a od 2008. redovni član Ruske akademije nauka. Bio je ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u kabinetu Borisa Jeljcina od 1992. do 1993. godine, član Državne dume od 1993. do 2007. godine i savetnik predsednika Ruske federacije za regionalnu ekonomsku integraciju od 2012. do 2019. godine. Poslednje tri godine je ministar za integracije i makroekonomiju Evroazijskog ekonomskog saveza. Ovaj intervju je dao magazinu Cradle (razgovor vodio Pepe Eskobar), a na ruski je preveo Sergej Duhanov.
Nalazite se na čelu geoekonomskog razvoja koji menja pravila igre – razvoja novog finansijsko-monetarnog sistema kroz asocijaciju EAES-a (Evroazijski ekonomski savez) i Kine, koji zaobilazi američki dolar, projekta koji će uskoro biti završen. Da li biste mogli da saopštite neke osobenosti ovog sistema, koji, naravno, nije Breton-Vuds III, ali, po onome što se može videti, očigledno predstavlja alternativu Vašingtonskom konsenzusu i vrlo je blizak potrebama Globalnog Juga?
– U napadu histerije rusofobije vladajuća elita SAD iskoristila je svoj poslednji adut u hibridnom ratu protiv Rusije. Zamrzavajući ruske devizne rezerve na računima zapadnih centralnih banaka, finansijski regulatori SAD, EU i Velike Britanije potkopali su status dolara, evra i funte sterlinga kao svetskih rezervnih valuta. Ovaj korak je naglo ubrzao tekuću demontažu svetskog ekonomskog poretka zasnovanog na dolaru.
Pre više od deset godina na Astanskom ekonomskom forumu moje kolege i ja smo predložili da se pređe na novi globalni ekonomski sistem zasnovan na sintetičkoj trgovačkoj valuti koja se bazira na indeksu valuta strana-učesnica. Kasnije smo predložili da se proširi bazna korpa valuta dodavanjem oko dvadesetak berzanskih roba. Novčana jedinica zasnovana na tako širokoj korpi bila bi matematički modelovana i demonstrirala bi visoki stepen čvrstine i stabilnosti.
Otprilike u isto vreme predložili smo stvaranje široke međunarodne koalicije za pružanje otpora u hibridnom ratu za globalnu prevlast, koji je finansijska i vladajuća elita SAD povela protiv zemalja koje su ostale van njene kontrole. Moja knjiga Poslednji svetski rat: SAD počinju da gube, objavljena 2016. godine, naučno je objasnila prirodu dolazećeg rata i dokazala njegovu neizbežnost – zaključak je zasnovan na objektivnim zakonima dugoročnog ekonomskog razvoja. Zasnivajući se na tim istim, objektivnim zakonima, knjiga je dokazala neizbežnost poraza stare dominantne države.
Danas se SAD bore za očuvanje svoje prevlasti. No, kao i Velika Britanija ranije, koja je isprovocirala dva svetska rata ali nije uspela da sačuva svoju imperiju i centralno mesto u svetu jer je njen kolonijalni ekonomski sistem zastareo, i Sjedinjenim Državama je suđeno da dožive neuspeh. Britanski kolonijalni ekonomski sistem zasnovan na ropskom radu bio je istisnut od strane strukturno efikasnijih ekonomskih sistema. I SAD i SSSR su bili mnogo efikasniji u upravljanju ljudskim kapitalom u vertikalno integrisanim sistemima u kojima su podelili svet na svoje zone uticaja. Prelazak na novi svetski ekonomski poredak počeo je posle raspada SSSR-a. Ovaj prelaz sada dolazi do svog kraja s neizbežnim raspadom globalnog ekonomskog sistema zasnovanog na dolaru, koji je obezbeđivao osnovu za globalnu dominaciju SAD.
Novi konvergentni ekonomski sistem, koji nastaje u Kini i Indiji, predstavlja sledeću neizbežnu etapu razvoja, koja spaja u sebi preimućstva kako centralizovanog strateškog planiranja, tako i tržišne ekonomije, a takođe i državne kontrole nad novčanom i fizičkom infrastrukturom i preduzetništvom. Novi ekonomski sistem objedinjuje različite slojeve društva oko ciljeva povećanja zajedničkog blagostanja na mnogo snažniji način nego anglosaksonske i evropske alternative.
To je glavni uzrok zbog koga Vašington neće moći da pobedi u globalnom hibridnom ratu koji je započeo. To je, takođe, glavni uzrok zbog koga će današnji globalni finansijski sistem orijentisan na dolar, biti zamenjen novim, zasnovanim na konsenzusu zemalja koje će se pridružiti novom svetskom ekonomskom poretku.
U prvoj etapi prelaza zemlje se vraćaju korišćenju svojih nacionalnih valuta i klirinških mehanizama, pojačanih bilateralnim valutnim svopovima. U ovom trenutku, cene se i dalje, uglavnom, utvrđuju na osnovu cena koje su izražene u dolarima na različitim berzama. Ova etapa je gotovo završena: posle zamrzavanja rezervi Rusije u dolarima, evrima, funtama i jenima, malo je verovatno da će bilo koja suverena zemlja nastaviti da gomila svoje rezerve u ovim valutama. Njihova neposredna zamena su – nacionalne valute i zlato.
Druga etapa prelaza sadržaće u sebi nove mehanizme obrazovanja cena koje nisu vezane za dolar. Formiranje cena u nacionalnim valutama povezano je sa značajnim dodatnim troškovima, no, svejedno će biti privlačnije nego formiranje cena u „nevezanim“ i sumnjivim valutama kao što su dolar, funta, evro i jen. Jedini kandidat za svetsku valutu – juan – neće zauzeti njihovo mesto zbog svoje nekonvertibilnosti i ograničenosti spoljašnjeg pristupa kineskim tržištima kapitala. Korišćenje zlata kao vrednosnog orijentira ograničeno je neudobnošću njegovog korišćenja za plaćanje.
Treća i završna etapa prelaska na novi ekonomski poredak uključuje stvaranje nove digitalne valute zasnovane na međunarodnom sporazumu, sporazumu zasnovanom na principima transparentnosti, pravednosti, dobre volje i efikasnosti. Očekujem da će model takve novčane jedinice koje smo razradili odigrati svoju ulogu u datoj etapi. Slična valuta može biti emitovana od strane fonda deviznih rezervi zemalja BRIKS-a kojem se mogu pridružiti sve zainteresovane zemlje. Težina svake valute u korpi može biti proporcionalna BDP-u zemlje (na primer, na osnovu pariteta kupovne moći), njenog udela u međunarodnoj trgovini, a takođe i broju stanovništva i veličini teritorija zemalja učesnica.
Osim toga, korpa može da sadrži indeks cena osnovnih roba na berzi: zlata i drugih dragocenih metala, ključnih industrijskih metala, ugljenika, semena, šećera, a takođe i vode i drugih prirodnih resursa. Da bi obezbedili podršku i učinili ovu valutu čvršćom, vremenom mogu biti stvorene odgovarajuće međunarodne rezerve resursa. Ova nova valuta će se koristiti isključivo za inostrana plaćanja i izdavati zemljama-učesnicama na osnovu ranije određene formule. Umesto nje zemlje-učesnice će koristiti svoje nacionalne valute za kreditiranje, finansiranje nacionalnih investicija i industrije, a takođe i za stvaranje državnih rezervi. Tokovi kapitala van granica će i dalje biti regulisani nacionalnim valutnim pravilima.
Ekonomista Majkl Hadson posebno se pita: ako taj novi sistem omogući zemljama globalnog Juga da obustave dolarizaciju duga i bude zasnovan na platežnoj sposobnosti u inostranoj valuti, mogu li onda krediti biti vezani ili za sirovine, ili za Kinu, za realno učešće u kapitalnoj infrastrukuri finansiranoj inostranim nedolarskim kreditom?
– Prelazak na novi svetski ekonomski poredak sprovodiće se sistematskim odbijanjem ispunjavanja obaveza u dolarima, evrima, funtama i jenima. U ovim odnosima on se ničim neće razlikovati od primera koje su dale zemlje emitenti ovih valuta, koje su smatrale da je svrsishodno ukrasti devizne rezerve Iraka, Irana, Venecuele, Avganistana i Rusije vredne trilione dolara. Pošto su SAD, Velika Britanija, EU i Japan odbile da ispune svoje obaveze i konfiskovali bogatstva drugih zemalja koje su štedele u njihovim valutama, zašto bi ove zemlje bile obavezne da im vrate novac i servisiraju njihove kredite?
U svakom slučaju učešće u novom ekonomskom sistemu neće biti ograničeno obavezama u starom. Zemlje globalnog Juga mogu postati punopravni učesnici novog sistema nezavisno od dugova koje imaju u dolarima, evrima, funtama i jenima. Čak ako one objave defolt po svojim obavezama u ovim valutama, to nikako neće uticati na njihov kreditni rejting u novom finansijskom sistemu. Nacionalizacija ekstraktivne industrije takođe neće dovesti do zastoja. Osim toga, ako ove zemlje rezervišu deo svojih prirodnih resursa za podršku novom ekonomskom sistemu, njihova odgovarajuća težina u valutnoj korpi nove novčane jedinice će se proporcionalno uvećati, što će obezbediti toj zemlji značajne devizne rezerve i kreditni potencijal. Osim toga, bilateralne linije trgovinske razmene sa zemljama-partnerima obezbediće im adekvatno finansiranje za zajedničke investicije i finansiranje trgovine.
U jednom od svojih eseja koji ste nedavno napisali, „Ekonomija ruske pobede“, pozivate na „ubrzanje formiranja nove tehnološke paradigme i institucija novog svetskog ekonomskog poretka“. Između ostalih preporuka, posebno insistirate na stvaranju obračunsko-platnog sistema u nacionalnoj valuti zemalja-članica EAES i razradu i stvaranje nezavisnog sistema međunarodnog poravnanja u EAES, ŠOS (Šangajska organizacija za saradnju) i BRIKS, što bi moglo ukloniti kritičnu zavisnost od sistema SVIFT koji kontroliše SAD. Može li se predvideti saglasnost i težnja EAES i Kine da „proda“ novi sistem članovima ŠOS-a, drugim članovima BRIKS-a, članovima ASEAN-a i zemljama zapadne Azije, Afrike, Latinske Amerike? I da li će to dovesti do bipolarne geoekonomije – Zapad protiv ostatka sveta?
– To je zaista pravac kojim idemo. Nažalost, monetarne vlasti Rusije još uvek su deo vašingtonske paradigme i igraju po pravilima dolarskog sistema, čak i posle otimanja ruskih deviznih rezervi od strane Zapada. S druge strane, nedavne sankcije su izazvale intenzivnu samoanalizu u ostalim zemljama koje ne ulaze u dolarski blok. Zapadni agenti uticaja, kao i do sada, kontrolišu centralne banke većine zemalja, primoravajući ih da sprovode samoubilačku politiku koju je propisao MMF. Ipak, takva politika u ovom trenutku toliko očigledno protivreči nacionalnim interesima nezapadnih zemalja, i njihove vlasti su sve više osnovano zabrinute za finansijsku bezbednost.
Vi pravilno ističete potencijalno centralnu ulogu Kine i Rusije u formiranju novog svetskog ekonomskog poretka. Nažalost, današnje finansijsko rukovodstvo Rusije ostaje u klopci intelektualnog ćorsokaka vašingtonske paradigme i nije u stanju da postane partner-osnivač u stvaranju nove globalne ekonomske i finansijske strukture. Istovremeno, moralo je da se susretne sa realnošću i stvori nacionalni sistem međubankarske razmene poruka, koji ne zavisi od SVIFT-a i otvori ga za inostrane banke. Linije kros-valutnih svopova sa ključnim zemljama-učesnicima već su stvorene. Većina transakcija između država-članica EAES već je normirana u nacionalnim valutama i udeo njihovih valuta u unutrašnjoj trgovini raste velikim tempom.
Analogni prelaz se događa i u trgovini sa Kinom, Iranom i Turskom. Indija je navela da je spremna da pređe na plaćanje u nacionalnim valutama. Mnogo napora se ulaže u razradu klirinških mehanizama za plaćanje u nacionalnoj valuti. Paralelno se preduzimaju stalni napori da se razradi digitalni nebankarski platni sistem koji bi bio vezan za zlato i druge berzanske robe – „stabilne monete“.
Nedavne sankcije bankarskih kanala od strane SAD i Evrope dovele su do brzog povećanja ovih napore. Grupe zemalja koje rade na novom finansijskom sistemu treba samo da objave da je završena razrada strukture i da je spremna nova trgovačka valuta i tog momenta proces formiranja novog svetskog finansijskog poretka će se još više ubrzati. Najbolji način da se to postigne bilo bi objavljivanje na redovnim sastancima ŠOS ili drugih organizacija. Mi na tome radimo.
Sa Federalnim rezervama, a takođe ni sa Evropskom centralnom bankom nisu obavljene konsultacije o zamrzavanju ruskih deviznih rezervi. U Njujorku i Frankfurtu kažu da bi oni bili protiv toga da su ih pitali. Da li se vi lično očekivali zamrzavanje? I da li je to očekivalo rusko rukovodstvo?–
– U svojoj knjizi Poslednji svetski rat tvrdio sam da je verovatnoća da će se to na kraju dogoditi vrlo visoka. U ovom hibridnom ratu ekonomski rat i informaciono-kognitivni rat su ključna poprišta sukoba. Na oba fronta SAD i zemlje NATO imaju ogromnu prednost i nisam imao nikakvu sumnju da će oni u punoj meri to iskoristi kad dođe vreme.
Odavno se zalažem za zamenu dolara, evra, funte sterlinga i jena za naše devizne rezerve u zlatu, koje se kod nas u izobilju proizvodi. Nažalost, zapadni agenti uticaja, koji zauzimaju ključne pozicije u centralnim bankama većine država, a takođe i rejting agencije i ključne publikacije, uspeli su da uguše moje ideje. Daću vam primer: ne sumnjam da su visoki činovnici Federalnih rezervi i Evropske centralne banke bili uključeni u razradu antiruskih finansijskih sankcija. Ove sankcije se postepeno i stalno uvode i stupaju na snagu praktično momentalno, bez obzira na poznate teškoće sa birokratskim donošenjem odluka u Evropskoj uniji.
Strateško partnerstvo Rusije i Kine postaje sve čvršće, što stalno potvrđuju i sami predsednici Putin i Si Đinping. Ali, protiv partnerstva se govori ne samo na Zapadu već i u nekim ruskim političkim krugovima. U ovom izuzetno delikatnoj istorijskoj etapi koliko je pouzdana Kina kao strateški saveznik Rusije?
– Osnova rusko-kineskog strateškog partnerstva je zdravi smisao, zajednički interesi i iskustvo saradnje tokom stotina godina. Vladajuća elita SAD je započela globalni hibridni rat usmeren na zaštitu svoje hegemonske pozicije u svetu, ciljajući na Kinu kao glavnog ekonomskog konkurenta i na Rusiju kao na ključnu uravnotežujuću silu. Prvobitno su geopolitički napori SAD bili usmereni na izazivanje konflikta između Rusije i Kine. Zapadni agenti su jačali ksenofobne ideje u našim sredstvima informisanja i blokirali svaki pokušaj prelaska na plaćanje u nacionalnim valutama. Sa kineske strane zapadni agenti su podsticali vladu da udovolji zahtevima koji su bili u interesu SAD.
Međutim, suvereni interesi Rusije i Kine logično su doveli do jačanja njihovog strateškog partnerstva i saradnje u cilju suprotstavljanja zajedničkim pretnjama koje dolaze od Vašingtona. Tarifni rat SAD sa Kinom i rat finansijskim sankcijama sa Rusijom potvrdili su ovu zabrinutost i demonstrirali očiglednu i realnu opasnost sa kojom se susreću naše dve zemlje. Zajednički interesi preživljavanja i borbe ujedinjuju Kinu i Rusiju i naše dve zemlje se u značajnom stepenu nalaze u ekonomskoj simbiozi. One se dopunjuju i međusobno jačaju konkurentnost. Ovi zajednički interesi će se sačuvati u dugoročnoj perspektivi.
Kineska vlada i kineski narod veoma dobro pamte ulogu Sovjetskog Saveza u njihovom oslobađanju od japanske okupacije i u posleratnoj industrijalizaciji Kine. Naše dve zemlje imaju čvrstu istorijsku osnovu za strateško partnerstvo i nama je suđeno da tesno sarađujemo u našim zajedničkim interesima. Nadam se da će strateško partnerstvo Rusije i Kine, koje jača zahvaljujući ujedinjenju projekta „Jedan pojas – jedan put“ sa Evroazijskim ekonomskim savezom, postati osnova projekta Velikog evroazijskog partnerstva predsednika Vladimira Putina i jezgro novog svetskog ekonomskog poretka.
Prevod Aleksandar Mirković
Izvor izborsk-club.ru/Stanje stvari
Naslovna fotografija: Foto: Donat Sorokin/TASS
BONUS VIDEO:
