Među političkim liberalima život nije postao opasan samo za Putinove prijatelje, poput bivše šefice austrijske diplomatije Karin Knajsl, nego i za one koji misle da se s njim može pregovarati o miru. Ubistvo bivšeg japanskog premijera Šinza Abea, uoči parlamentarnih izbora, proći će kao još jedan atentat neuračunljivog marinca, koji je prilikom hapšenja rekao da je nezadovoljan Abeovom politikom i stoga je u njega ispalio dva metka. Izbori će možda i biti odloženi, ali jednog umerenog političara više nema zahvaljujući „nezadovoljnom” marincu i pištolju ručne izrade.
Zato se Zelenskom nikako ne razgovara o miru s Putinom. U prvom mesecu rata, dok su pregovori još trajali, prvo u Belorusiji, a potom preko video-linka, na isti način je ubijen član ukrajinskog pregovaračkog tima, ugledni stručnjak Denis Kirijev. Iako je ukrajinska obaveštajna služba navodno nameravala da ga uhapsi pod optužbom za špijunažu, on je ubijen. Kirijev je bio jedan od dvojice članova kijevskog pregovaračkog tima koji su na pregovore došli u odelima, pristojno obučeni. Ostali pregovarači su na razgovore s ruskom delegacijom dolazili u džemperima i prslucima, dok je uticajni bezbednjak, biznismen i lider „Sluge naroda” David Arahamija istrajavao na majici kratkih rukava i kačketu, otprilike onako kako je u politiku ušao i Nikol Pašinjan. Takav stil, izuzev omalovažavanja pregovaračkog procesa, oslikava i njegov politički bekgraund i ekspresni uzlet u vlasti.
Zamena za Zelenskog
Poslednjih meseci sve su učestaliji medijski napisi koji diskretno ukazuju na raskol između Zelenskog i glavnokomandujućeg ukrajinskih oružanih snaga Valerija Zalužnog. Među različitim mišljenjima da li je u pitanju priprema zamene vlasti u Kijevu ili su razmimoilaženja samo nesrećni sticaj okolnosti koji generala može koštati položaja – značajan detalj glasi da ni general nije bez dubokog utemeljenja. To se vidi po njegovim objavama na društvenim mrežama povodom čestih kontakata s komandantom američke vojske Markom Majlijem.
Za sada se sukobi u ukrajinskom vrhu drže pod kontrolom, ali se lista različitih mišljenja samo uvećava: od svojevremenih uzaludnih napada na Zmijsko ostrvo na kojima je insistirao lično Zelenski, potpomognut britanskim i američkim političkim savetnicima, preko zahteva za povlačenje vojske iz „kotlova” u Donbasu (što je tražio Založni) do poslednjeg povlačenja generalove naredbe da vojni obveznici ne smeju napuštati matičnu oblast bez odobrenja vojske (što je poništio Zelenski). S obzirom na to da je ukrajinski predsednik zabranio i rasterao sve političke suparnike, vlada mišljenje da ga samo vojska može smeniti. Za sada je još rano za to, ali zima može da donese nove obrte u Ukrajini.
Odlazak gladijatora
Dok se na samitu G-7 krajem juna šalio na račun negovanja mačo medijskog izgleda Putina, Džonson je bio uveren da mu žurke u vreme korone i ministri s problematičnim poimanjem izražavanja naklonosti ka ženskom polu ne mogu nauditi. Čini se da do poslednjeg dana nije verovao da takve stvari mogu da obore jednog političkog gladijatora. Međutim, to vam je sofisticirana izvedba marinca nezadovoljnog političkim opredeljenjem kandidata na izborima, koji odluči da ga zbog toga ubije.
Najveće razočaranje Džonsonovom ostavkom doživeo je upravo Zelenski. I zaista većeg prijatelja Ukrajina neće imati, čak i ako se politika britanske vlade ne promeni, jer u Dauning stritu sigurno neće više stolovati tako neobuzdana i žestoka figura koja je udarala ritam antiruskoj kampanji. Poslednjih nedelja Džonson je izgledao srećnije u Ukrajini nego u Velikoj Britaniji. Zato se verovatno i moralo dogoditi da premijer koji je popularan u Ukrajini izgubi podršku u domovini. Džonson je pružio više podrške Kijevu nego bilo ko drugi – dok je EU oklevala, a SAD lutale u traženju svoje tradicionalne liderske uloge u zapadnom savezu, on je rizikovao puštajući svoje liderske sposobnosti da se razmahnu.
Novi premijer će verovatno morati više da se posveti Džonsonovom glavnom nasleđu – bregzitu, jer je njegov modus operandi za izlazak Velike Britanije iz EU destabilizovao britansku politiku, podrio ekonomski sistem i poremetio trgovinske i diplomatske odnose zemlje sa evropskim saveznicima.
Međutim, to ne znači da izbor sledećeg britanskog premijera neće imati veze s ratom u Ukrajini. Naprotiv, ko god da zameni Džonsona u Dauning stritu, zakoračiće direktno u najopasniji geopolitički preobražaj od kraja „hladnog rata”. A Britanija je danas u slabijoj poziciji nego što je bila decenijama. I sve to zahvaljujući u dobroj meri i samom Džonsonu.
Sledećem britanskom premijeru biće potrebna smirenost, čvrstina rasuđivanja, sposobnost izgradnje odnosa sa saveznicima i razumevanje opasnosti koje su povezane s tim. Ali kada se govori o kandidatima koji se već bore za Džonsonovo mesto, teško je biti optimista da će London dobiti naslednika koji može da se nosi sa svim tim izazovima. Kao što se već traži kandidat koji će možda uskoro, u novim okolnostima, zameniti Zelenskog.
Autor Biljana Mitrinović Rašević
Foto: APA
BONUS VIDEO:
