Ukrajina će morati da se pomiri sa gubitkom dela teritorija koje, pored Donbasa, uključuju i obalu Crnog mora i Odesu, smatra profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović i napominje, da bi, prema onome što se dešava na terenu, do jeseni trebalo da se ispune ciljevi ruske invazije na Ukrajinu, te da prestanu ratna dejstva i počnu pregovori.
„Na osnovu onoga što se dešava na terenu, ima naznaka da će se ruska ofanziva pojačati i da će onda doći do završetka specijalne operacije, kako je naziva Moskva, te da će onda biti bliži pregovori i zaključivanju nekog post ratnog dogovora oko toga kako će izgledati Ukrajina, kako će izgledati odnosi Rusije i Ukrajine, Rusije i SAD, ali i Ruske Federacije i EU”, kaže Mitrović u izjavi za Tanjug.
Na pitanje da li veruje da će se Ukrajina pomiriti sa gubitkom dela teritorija pogotovo s obzirom da joj stiže sve više oružja iz zapadnih zemalja, Mitrović odgovara da će je stanje na terenu staviti pred svršen čin.
„Novac, pozajmice, sve to treba da se vraća tako da mislim da će polako splašnjavati i politička i finansijska podrška, kao i upumpavanje oružja Ukrajini, pre svega, zato što situacija na terenu pokazuje da to do sada nije imalo efekta. A volja građana i establišmenta nije beskonačna”, smatra Mitrović.
Na pitanje koji su to ruski ciljevi, pored Donbasa, ona odgovara da veruje da će Rusija ići na povratak svojih istorijskih teritorija duž Crnog mora i da će to biti kraj.
Reč je o istorijskim gradovima koje je još Katarina Druga osnivala na obalama Crnog mora.
„Verujem da će Rusija ići na istorijski revizionizam i da će ići na to da uzme sve ono što je njoj Sovjetski Savez oduzimao i davao Ukrajini. Čini mi se da Vladimir Putin sebe vidi kao velikog ruskog lidera kome je zapalo da kroz veliku žrtvu, taj rat, zaštiti bezbednost Ruske Federacije zbog neprekidnog proširivanja NATO pakta i uključivanje Ukrajine u svoj sistem čime je najdirektnije ugrožena bezbednost Ruske Federacije, ali da, u isto vreme, otkloni istorijsku nepravdu i povrati teritorije koje su oduzimane Rusiji, a koje su istorijski njene”, smatra profesorka Mitrović.
Ruske snage oborile dva ukrajinska borbena aviona
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da su vazduhoplovne snage te zemlje oborile dva ukrajinska borbena aviona u istočnoj Ukrajini. U saopštenju se dodaje da je uništeno i više haubica M777 američke proizvodnje, prenosi TASS.
U dnevnom obraćanju medijima, Ministarstvo odbrane je takođe saopštilo da je krstarećim raketama Kalibar pogođena fabrika u južnom regionu Zaporožja i uništena ukrajinska borbena vozila, navodi ruska agencija.
Gajdaj: Nastavljaju se masovni i minobacački napadi
Regionalni guverner Luganske oblasti Sergej Gajdaj saopštio je danas da su ruske snage izvele 12 raketnih i vazdušnih napada na naseljena mesta na granici te i Donjecke oblasti.
„Nastavljaju se masovni artiljerijski i minobacački napadi, a koriste se i rafalni sistemi. Preko malih naselja, Rusi pokušavaju da se probiju do Severska i otvaraju put za Bahmut, zbog čega uništavaju sve pred sobom. Sada su u ofanzivi u pravcu Verhnokamijanska, neprijateljstva se nastavljaju”, objavio je Gajdaj na Telegramu, prenosi Gardijan.
Seversk i Bahmut su naselja na putu, ukoliko se ide na zapad za Slavjansk i Kramatorsk iz pravca Severodonjecka i Luganske oblasti.
Gardijan navodi da tvrdnje regionalnog guvernera nisu nezavisno proverene.
Zaharova: Budući rad Severnog toka 1 zavisiće od tražnje i sankcija
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je danas da će budući rad gasovoda Severni tok 1, koji je trenutno zatvoren zbog redovnog godišnjeg održavanja, zavisiti od potražnje za gasom u Evropi, ali i od „jednostranih sankcija”.
Zaharova je, prenosi Rojters, rekla da je godišnji remont gasovoda, koji treba da se završi 21. jula, unapred dogovoren sa potrošačima gasa.
Evropa strahuje da bi Rusija mogla da produži radove na održavanju cevovoda kako bi dodatno ograničila snabdevanje kontinenta gasom, što bi dovelo u pitanje planove članica EU za popunjavanje skladišta gasa za zimu, navodi Rojters.
Raste broj stradalih i povređenih u Vinici
Dvanaest osoba je stradalo, a povređeno je još 25 u ruskom raketnom napadu na centralni ukrajinski grad Vinica, saopštile su službe za vanredne situacije.
Ukrajinska nacionalna policija saopštila je da su tri projektila pogodila poslovnu zgradu i oštetile obližnje stambene zgrade u gradu koji se nalazi jugozapadno od prestonice Kijeva.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski napisao je na Telegramu da ima ranjenih i mrtvih, među kojima je i malo dete.
„Šta je ovo, ako ne otvoreni teroristički akt”, upitao je ukrajinski lider.
Rusko ministarstvo odbrane se za sada nije oglašavalo.
Izvor Politika, 14. jul. 2022.
Naslovna fotografija: ULVIYE SUNA
BONUS VIDEO:
