A. Džermant: Borba protiv Zapada se ne vodi samo u Ukrajini, već i u našoj glavi

Borba za ovu Pobedu ne vodi se samo na frontu, na bojnom polju, ona se odvija u svesti, u glavama svih nas, i zato se treba boriti za kulturu, za novu sliku Rusije, oslobođene od zapadnog jarma

U poslednje vreme mnogo se govori o našem okretanju Istoku. Priča se o ekonomiji, geopolitici, logistici. Ali gotovo niko ne govori o potrebi okretanja prema Istoku društvene javne svesti, koja je više od 30 godina vredno navikavana da bude „deo Zapada“, „centar Evrope“ itd.

Da bi zaokret ka Istoku, tačnije, sticanje uravnoteženijeg, evroazijskog samoosećaja, novih tačaka rasta kako u ekonomiji tako i u geopolitici, postao posao ne uskih elitnih grupa koje uvek mogu da odustanu od ovog izbora, jer će ih Zapad opet mamiti ukusnom šargarepom, potrebno je osloniti se upravo na javnu svest, na masu građana koji su svesni šta i zašto se to radi.

A tu ne možemo bez kulture u najširem smislu, bez književnosti, muzike i kinematografije. Nemoguće je ne prisetiti se sovjetskog iskustva. U sovjetskim vremenima postojao je čitav žanr „istočnog“, najpoznatiji film je bio „Belo sunce pustinje“, ali ih je bilo mnogo, i nacionalne republike su lansirale takve svesavezne hitove.

Naravno, sada bi ideološki smisao i prezentacija morali da budu drugačiji, ali bez novog simboličkog osvajanja Istoka od strane ruske kulture u raznim oblicima, nikakav „zaokret“ neće uspeti. U međuvremenu, čak je teško i setiti se makar jednog našeg dobrog modernog filma o Istoku.

Često se prigovara da se treba okrenuti ne Istoku, već sebi. Kažu da nije potrebno prosto menjati Zapad za Istok; Rusija je zasebna i samodovoljna civilizacija.

Samospoznaja, okretanje sebi nemoguće je bez odnosa, poređenja i procesa zbližavanja-odbojnosti sa Drugim. Za Rusiju je najbliži Drugi Zapad i obližnje civilizacije Istoka. Upoređujemo ih, približavamo se ili odgurujemo od njih. Čak bih rekao da je čitava rusko-evroazijska civilizacija civilizacija granice između Zapada i Istoka, i upravo to nas čini originalnim i jedinstvenim, a rastvaranje na Zapadu ili na Istoku nas civilizacijski degradira. To je istina.

Međutim, sada treba da ispravimo ogroman nagib ka Zapadu, koji se formirao u proteklih 300 godina, koji je već uništio dva oblika ruske državnosti: imperijalni i sovjetski. Svetsko-istorijska suština ruske specijalne operacije u Ukrajini je završetak ovog perioda, raskrinkavanje zapadnih čari i formulisanje novih akcenata u sopstvenom identitetu, a i za ceo svet, koji očekuje pad zapadne hegemonije.

I ovde je, po mom mišljenju, naravno, potcenjen naš unutrašnji Istok, kao i spoljašnji Istok, ali povezan sa nama od davnina ne manje, ako ne i tešnje, nego Zapad. Samo što smo za tri veka okupili dosta pristalica „zapadnjaka“, oni imaju novca, uticaja i moći, a „istočnog“ je za ravnotežu mnogo manje.

Zbog toga je Putinova „revolucija odozgo“ u vidu specijalne operacije u Ukrajini – pri čemu je i sam Vladimir Putin, ne zaboravite, sa krajnjeg zapada Rusije, Peterburžanin, počeo kao „Nemac u Kremlju“ – epohalni fenomen, od fundamentalnog značaja za čitavu našu civilizaciju. Taj značaj je pozitivan i lekovit.

Ne razumeju svi ovo značenje, niti nove mogućnosti u novoj eri koja se otvara, a neki se tome i aktivno protive. Na primer, u ruskoj ekspertskoj, okolo-političkoj zajednici, pokušavaju da podignu „pomirljivi“, a zapravo porazni talas.

Kao, treba završiti sa specijalnom operacijom u Ukrajini, ispostavilo se da Rusija nije spremna, treba ići na primirje i polako smirivati situaciju. Istovremeno, ispod ovoga se pomalja veoma zanimljiva ideologija sa vrlo lukavim nazivom – „paleokonzervativizam“.

Kakva je to zverka? Kao što obično biva u ovakvim slučajevima, ovo je prekopirano iz zapadne, tačnije, iz američke stvarnosti. U SAD postoje neokonzervativci – neokoni koji žele i spremni su da uz pomoć bombardera promovišu demokratiju širom sveta. Oni su za vojnu i drugu intervenciju bilo gde.

A tu su i „paleokonzervativci“, poput Patrika Bjukenena, koji kaže da Amerika treba da vodi računa o svojim problemima, da prestane da invazijama, jer Zapad umire, ne-belci napreduju, alarm.

Možda se možemo složiti sa činjenicom da će SAD prestati da nameću svoju volju celom svetu, ali ono sa čime je nemoguće se složiti jeste činjenica da oni opet pokušavaju da Rusiji nametnu sekundarnu matricu. Da, i još da time opravdaju faktički poraz, ako se specijalna operacija u Ukrajini sada završi bez ozbiljnog uspeha.

Rusija nema izbora između invazije i neinvazije, ona se zapravo bori za svoj opstanak i bezbednost i to je njena suštinska razlika od SAD. A ako sada pokleknemo, ako težimo miru po svaku cenu u Ukrajini, onda će posledice biti mnogo gore. A ako nastavimo, postavivši realan i ostvariv cilj, onda postoje šanse za uspeh.

Ceo ovaj defetistički talas na samom vrhuncu neprijateljstava i, zapravo, na njihovoj prekretnici, najviše liči na višepoteznu kombinaciju onih koji ne bi želeli da ta prekretnica bude u korist Rusije. Žele da zaustave operaciju na pola puta, da demorališu vojsku, uzburkaju narod, unesu pometnju u društvo i spreče ga da ostvari svoje ciljeve, da bi kasnije sve krenulo ispočetka sa pozicija koje su mnogo gore za Rusiju.

Upravo zato je potrebno obratiti pažnju na javnu svest. Sada podrška specijalne operacije i najvišeg vojno-političkog rukovodstva Rusije ima najviše stope. Rusija u Ukrajini polako ali sigurno ide ka svojim ciljevima: Mariupolj je osvojen, teritorija Luganske Narodne Republike je oslobođena, a na redu je potpuno oslobođenje DNR. Sigurno se tu neće zaustaviti: oslobođenje čekaju i Harkov, Nikolajev, Odesa. I dalje, takođe.

Jasno je da će Zapad učiniti sve što može da spreči Rusiju da pobedi, on se zubima uhvatio za Ukrajinu i nipošto ne želi da je pusti. Vreme će svejedno igrati za Rusiju. Specijalna operacija će ojačati Rusiju, a besmisleni otpor u interesu Zapada na kraju će sahraniti Ukrajinu.

Ali borba za ovu Pobedu ne vodi se samo na frontu, na bojnom polju, ona se odvija u svesti, u glavama svih nas, i zato se treba boriti za kulturu, za novu sliku Rusije, oslobođene od zapadnog jarma, za sticanje samobitnosti i za to da eksperti i politikolozi ne koketiraju sa neprijateljem, pokušavajući da se sakriju iza nekih veštačkih intelektualnih konstrukcija.

Sad nastupa prelomni momenat za Rusiju i celu našu civilizaciju. Sad je neophodno biti na strani ruske vojske i dubinskog ruskog naroda, koji veruje vojsci i podržava specijalnu operaciju. To je najsigurniji putokaz i pouzdan put do pobede.

 

Preveo Ž. Nikčević/Iskra

 

Izvor Novoeurasia.com/Iskra

 

Foto: Sergei Supinsky/AFP

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u