V. Krašenjinikova: Ko je general Kavoli koji predvodi zapadne komandose u Ukrajini?

Dakle, akcijama SAD i NATO u Evropi komanduje nasledni oficir, intelektualni strateg sa odličnim poznavanjem sovjetskih i ruskih vojnih poslova i politike, kao i sa velikim iskustvom u specijalnom ratovanju

Poslednjih nedelja gotovo svakodnevno se pojavljuju vesti o novim i novim vojnim formacijama, programima borbene obuke, resursima i naoružanju kojim SAD i NATO jačaju Kijev.

Zajedno sa kadrovskim imenovanjima na vojne položaje, situacija izgleda kao kvalitativna nadogradnja kapaciteta moći za dugoročni sukob sa Rusijom. Štaviše, razmere priprema Zapada su takve da postaje očigledno: ne radi se samo o Donbasu.

Šta zapravo sprema neprijatelj?

Američki i evropski zvaničnici potvrdili su listu Njujork tajms da postoji „tajna mreža komandosa i špijuna koji obezbeđuju oružje, obaveštajne podatke i borbenu obuku“ u interesu Kijeva.

Većina ovog posla odvija se u bazama u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji, ali kadrovi CIA i nekoliko desetina pripadnika britanskih, francuskih, kanadskih i litvanskih specijalnih snaga deluju u Ukrajini.

Za koordinaciju vojne pomoći Ukrajini, ubrzo posle 24. februara, u vojnoj bazi u Nemačkoj je formiran štab za planiranje, navodi Njujork tajms, koji sada obuhvata ni manje ni više – 20 zemalja.

Štab je stvorio 10. puk specijalnih snaga američke vojske (Army’s 10th Special Forces Group), koji je već obučavao ukrajinske specijalne snage u bazi na zapadu zemlje. Da biste procenili trenutni proces u tom štabu, potrebno je da znate o kakvom se 10. puku specijalnih snaga SAD radi.

Specijalne snage američke vojske, poznate kao „Zelene beretke“, proglasile su misiju „De Oppresso Liber“ („Oslobodite potlačene“) kao svoj moto. Oni vode ne toliko otvorene ratove, koliko sabotaže, protivpobunjeničke, protivterorističke i druge specijalne aktivnosti, uključujući rušenje vlada koje su se zamerale Sjedinjenim Državama u trećim zemljama i pripremanje strane vojske za zajedničke zadatke.

Glavni zadatak „zelenih beretki“ je da prodru na teritorije koje je okupirao neprijatelj i da zajedno sa lokalnim snagama vode tajnu borbu. Inače, Rambo u izvođenju Silvestera Stalonea bio je „zelena beretka“, nesposobna da se vrati u civilni život.

Deseti puk specijalnih snaga, formiran 1952. godine, planiran je za evropsko poprište operacija, posebno za vođenje diverzantskog rata nakon „sovjetske invazije” na Evropu.

Da, dok je Sovjetski Savez bio zauzet ponovnom izgradnjom zemlje, američki radikalni krugovi, oslanjajući se na nacističku mrežu generala Rajnharda Gelena (šefa obaveštajne službe na Istočnom frontu, koji je prešao na stranu Sjedinjenih Država), pripremali su se da se suprotstave SSSR-u.

Prva baza puka opremljena je novembra 1953. godine u gradu Bad Tolzu u Bavarskoj, u kasarni izgrađenoj 1937. za SS jedinice. Bilo je planirano da polovinu njegovog sastava čine Evropljani, ubeđeni antikomunisti: čitajte – nedovršeni nacisti. Deo američkog osoblja je prvobitno pripadao CIA.

Godine 1955. Njujork tajms je prvi put pomenuo 10. puk kao „oslobodilačku“ snagu za borbu iza neprijateljskih linija“. Šezdesetih je 10. puk izvodio nekonvencionalnu ratnu obuku za NATO partnere. U periodu 1990-1991, Zelene beretke su učestvovale u prvom Zalivskom ratu.

„Boston Herald“ je tim povodom izvestio: „Sklonost 10. puka ka tajnosti je toliko jaka da službenik za štampu vojne baze nije znao da je jedinica otišla u rat sve dok se nije vratila kući.

Drugi put je grupa otišla u Irak pre zvanične invazije, zajedno sa Centrom za posebne događaje CIA, koji sprovodi crne operacije, što je vlada SAD uvek poricala. Deseti puk ima svog kultnog heroja, čije ime nosi godišnja nagrada za najbolju operativnu jedinicu. Heroj je 2010. proglašen za prvog (!) počasnog pripadnika puka, a 2011. uvršten je u Salu slave Komande za specijalne operacije SAD. Njegovo ime je Lari Torn, u finskom originalu Lauri Terni.

Slavu je stekao kao vojnik triju armija, koji je svoj život posvetio borbi protiv komunista: u redovima finske vojske u Zimskom ratu i za vreme Drugog svetskog rata, za šta je dobio najviše finsko priznanje – Manerhajmov Krst; u finskom dobrovoljačkom bataljonu Vafen-SS nakon što je Finska napustila rat sa SSSR-om u septembru 1944; i u specijalnim snagama američke vojske u Vijetnamu.

Upravo je takav tip morao biti izabran za glavnog junaka od svih Amerikanaca i Evropljana koji su služili u puku tokom sedamdeset godina.

Najtajnije i najkrvavije američke operacije protiv neposlušnih tokom Hladnog rata, razna rušenja vlada, veličanje nacista – sve je to decenijama svakodnevnica 10. puka specijalnih snaga.

Operacija Gladio, jedna od najmračnijih i najkrvavijih tajni CIA, postala je poznata 1990. godine. Ispostavilo se da su šezdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u zapadnoj Evropi delovale tajne jedinice pod kontrolom CIA, koje su stvorile nacionalne obaveštajne službe. U početku su te krajnje desničarske radikalne ćelije trebale da se „bore u pozadini“, ali pošto Sovjetski Savez nikako nije stupao u rat sa Evropom, a levičarske vlade na kontinentu dobijale na popularnosti, mreža je prešla na terorizam.

Za te terorističke napade okrivljeni su bili radikalnilevičari, a cilj je bio kompromitovanje zapadnoevropskih levičarskih partija i Moskve.

Svrha takvog terorizma pod lažnom zastavom bila je održavanje jedinstva NATO. Samo u Italiji, od 1969. do 1987. godine, izvršeno je više od 14.500 (!) terorističkih napada – to su bile „olovne sedamdesete”. Skoro 500 ljudi je poginulo, oko 1200 je ranjeno.

Jedan od glavnih stručnjaka za ovu temu, švajcarski istraživač Daniele Ganser, otkrio je veliki deo mreže u knjizi „Tajne armije NATO: Operacija Gladio i terorizam u Zapadnoj Evropi“.

A ko je obučavao evropske teroriste Gladio mreže?

Obučavani su bazi 10. puka specijalnih snaga SAD u Bad Tolzu u Nemačkoj!

Komandant italijanske Gladio mreže, general Seravale, ispričao je kako je 1972. godine „najmanje dva puta posetio 10. puk specijalnih snaga u bivšoj SS kasarni u Bad Tolzu.

Njegov komandant je bio pukovnik Ludvig Fastenhamer, pravi Rambo.

Saldo je ovaj: tajni štab u Nemačkoj sa visoko kompetentnim kadrovima i velikim iskustvom u crnim specijalnim operacijama, uključujući i terorizam „pod lažnom zastavom“, sa nacistom kao herojem, uz učešće 20 zemalja NATO, a taj štab organizuje i vodi vojne akcije protiv Rusije ukrajinskim rukama.

Ko komanduje ovim štabom u vojnoj bazi u Nemačkoj?

Deseti puk potčinjen je Regionalnoj evropskoj komandi, a funkcionalno – Komandi specijalnih operacija za Evropu.

Rukovodstvo Evropske komande SAD je upravo obnovljeno: 1. jula tu funkciju je preuzeo general Kristofer Kavoli. On je 4. jula postao i vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi jer su te dve funkcije spojene.

Upoznajte generala Kavolija. On je sin američkog vojnog oficira italijanskog porekla. Rođen je u Vircburgu u Zapadnoj Nemačkoj, a odrastao je u Rimu, Veroni, Vićenci (gde su takođe obučavani teroristi mreže Gladio) i u Gisenu.

Diplomirao je na Prinstonu 1987. i vratio se u bazu u Vićenci kao padobranac 1988-1991. Već 1995. godine ulazi u program za obuku oficira za rad u inostranstvu, a 1997. diplomira na Jejlu sa zvanjem magistra za Rusiju i istočnu Evropu.

Major Kavoli je 1999. godine postao načelnik odeljenja za napredne operacije 10. brdske divizije i poslat je u Bosnu. Od 2001. godine potpukovnik Kavoli je direktor za Rusiju u Upravi za strateške planove i politiku Zajedničkog štaba Oružanih snaga SAD.

Borio se u Avganistanu.

Nakon izbijanja sukoba u Donbasu, Kavoli je u julu 2014. godine predvodio Zajedničku multinacionalnu komandu za obuku 7. armije na poligonu Grafenver u Nemačkoj. A pre toga je radio otprilike isto: od oktobra 2020. bio je komandant vojske SAD u Evropi i Africi (dva regiona su spojena u jednu komandu iste godine). Govori pet jezika, uključujući ruski.

Dakle, akcijama SAD i NATO u Evropi komanduje nasledni oficir, intelektualni strateg sa odličnim poznavanjem sovjetskih i ruskih vojnih poslova i politike, kao i sa velikim iskustvom u specijalnom ratovanju.

On je verovatno najkvalifikovaniji kadar u vojnom sistemu SAD koji bi danas mogao da bude na glavnom vojnom položaju u Evropi.

Dakle, SAD u Evropi prave ozbiljnu vojnu infrastrukturu pod komandom najkompetentnijeg kadra – za dugotrajni vojni sukob sa ciljem izmaranja i iscrpljivanja Rusije.

Za takav scenario moramo biti spremni ne samo vojno, već i ekonomski, a relativni dobitak u ovoj konfrontaciji može se postići samo boljom organizacijom od američke i jačim intelektom.

 

Autor: Veronika Krašenjinikova

 

Foto: STEPHANIE LECOCQ/EPA-EFE

 

Izvor Fakti, 21. jul 2022.

 

BONUS VIDEO:

 

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u