Povratak Nesvrstanih 2.0?

Hoće li „međunarodni poredak baziran na pravilima“ biti sačuvan? Nema šanse, promene su „nepovratne“. Nesvrstani 2.0 pozdravljaju one kojima su kolena zaklecala

To su bili dani, tokom 1955. godine, kada je na legendarnoj Bandunškoj konferenciji u Indoneziji novoemancipovani Globalni Jug počeo da sanja o izgradnji novog sveta putem onoga što će u Beogradu 1961. godine biti ustrojeno kao Pokret nesvrstanih.

Imperija haosa (i laži) nikada ne bi dozvolila važnu ulogu Nesvrstanima. Tako da je igrala prljavo: svime od žestokih subverzija i podmićivanja do pučeva i proto-obojenih revolucija. Ali sada duh Bandunga živi opet kroz neku vrstu Nesvrstanih 2.0 na steroidima: To je „novosvrstani pokret“, sa liderima evroazijskih integracija na čelu.

Nova trojka moći

Mogli smo da naslutimo u kom pravcu duva geopolitički vetar prilikom okupljanja nove trojke moći u Teheranu. Za razliku od Staljina, Ruzvelta i Čerčila 1943. godine, Putin, Raisi i Erdogan nisu se sastali kako bi podelili svet. Sastali su se kako bi razgovarali o tome kako je novi svet moguć – kroz bilateralne, trilateralne i multilateralne odnose, te ojačanu ulogu lepeze relativno novih geopolitičkih i geoekonomskih institucija.

Rusija i Kina bile su za kormilom donošenja svih ključnih odluka. Njihova diplomatija je navela Iran da postane punopravni član ŠOS (Šangajska organizacija za saradnju, prim. prev). Njihov zamah vuče ključne igrače Globalnog Juga da se priključe BRIKS+ bloku. Rusija je na putu da ubedi Tursku da se pridruži BRIKS+, ŠOS i EAEU (Evroazijska ekonomska unija, prim. prev), a pomaže i približavanju Teherana i Ankare, kao i Teherana i Rijada. Rusija je najvećim delom uticala na proces prekrajanja Zapadne Azije.

Ovaj impuls za Nesvrstane 2.0 – u čemu je Kina glavni igrač – u oštroj je opoziciji sa time kako je Imperija haosa (i laži) plela svoju otrovnu mrežu putem Rata protiv terorizma još od početka tekućeg milenijuma. Imperija je probala da potčini ono što je nazvala MENA (skraćenica od „Middle East-North Africa“, tj. „Bliski Istok i Severna Afrika“, prim. prev.) pomoću dve invazije/okupacije (Avganistan i Irak), jedne totalne devastacije (Libija) i jednog prolongiranog posredničkog rata (Sirija). Sve navedeno je na kraju propalo.

I to nas dovodi do zapanjujućeg kontrasta između ova dva spoljnopolitička pristupa, eksplicitno ilustrovanog spektakularnim fijaskom čitača telepromptera i „lidera slobodnog sveta“ tokom njegove posete Džedi (čak mu nije bilo ni dopušteno da ide u Rijad), naspurot Putinovom nastupu u Teheranu.

Ne samo da svedočimo stvaranju neformalnog savezništva Rusije, Irana i Turske, već i tome da ovaj savez tiho poručuje Imperiji: gubite se iz Sirije dok niste i tamo pretrpeli još jedno poniženje. A tu je i poruka za Kurde: držite se podalje od Amerikanaca i priznajte autoritet Damaska dok ne bude prekasno.

Ankara to nikada javno ne bi priznala, ali sultan Erdogan – koji se protivi američkim trupama u Siriji isto koliko i Putini i Raisi – je izgleda korigovao svoje ranije planove povodom suverenih sirijskih teritorija.

Na kraju bi moglo da se desi da mnogo izvikana turska vojna operacija u severnoj Siriji bude ograničena na obuzdavanje kurdskog YPG. Ali glavne aktivnosti vrteće se oko toga kako da savezništvo Rusije, Irana, Turske i Sirije učini Amerikancima krađu sirijske nafte praktično nemogućom.

Kako je Rusija sada u režimu pune konfrontacije u svom sukobu sa kolektivnim Zapadom – što se vidi iz svakog nastupa Putina, Lavrova, Medvedeva i Patruševa – a uz to je i čvrsto svrstana uz Kinu i Iran, neizbežno je da će svaki drugi igrač duž Zapadne Azije (pa i izvan) pokloniti punu pažnju ovoj novoj dinamici geopolitičke igre.

Kaspijsko čvorište

Povezujući Zapadnu i Centralnu Aziju, Kaspijsko more je konačno dobilo centralnu geopolitičku i geoekonomsku pažnju, sa sve prelomnim konsenzusom pet priobalnih država na Kaspijskom samitu krajem juna o zabrani pristupa NATO-u kaspijskim vodama. Štaviše, rukovodstvo u Teheranu brzo je shvatilo da je Kaspijsko jezero savršeni, pristupačni koridor koji povezuje Iran sa srcem Rusije preko Volge.

Tako da ne čudi što je i sam Putin u Teheranu, na zadovoljstvo Iranaca, predložio izgradnju ključne deonice autoputa  na relaciji od Sankt Petersburga do Persijskog zaliva. Kiseli šlag na tortu za nostalgični tabor „Velike igre“, koji na onom ostrvu što je „vladalo morima“ pogađa serija srčanih udara: oni nikako ne bi mogli da svare da rusko „carstvo“ konačno dobije pun pristup toplim vodama Persijskog zaliva (misli se na Veliku Britaniju; prim. prev).

Vladimir Putin i Ebrahim Raisi, Teheran, 20. jul 2022. (Foto: SPUTNIK/REUTERS)

Tako se vraćamo apsolutno krucijalnom obnavljanju projekta Međunarodnog transportnog koridora „Sever-Jug“ (eng. „International North South Transportation Corridor – INTSC“) – koji će za Rusiju i Iran imati ulogu koja je paralelna sa onom koju Inicijativa „Pojasa i puta“ (eng. „Belt Road Initiative – BRI“) ima za Kinu. U oba slučaja radi se o višenamenskim panevroazijskim trgovinskim i razvojnim koridorima imunim na smetnje imperijalne mornarice.

Ovde vidimo i obnovljeni značaj hiperstrateški važnog oslobođenja Marijupolja i Hersona od strane ruskih i donjeckih snaga. Azovsko more je sada de fakto konfigurisano kao rusko jezero, a isto će se na kraju desiti i sa ostatkom (trenutno ukrajinske) obale Crnog mora, uključujući i Odesu.

Tako da imamo ultra-strateški značajni vodeni kaspijsko-crnomorski koridor – sa sve kanalom Volga-Don – uzgred povezan i sa Mediteranom preko Crnog mora, a na severu, sve do Baltika i brzo razvijajućeg konektora Atlantik-Pacifik, Severnu morsku rutu. Možemo to nazvati vodenim putevima ruskog hartlenda.

NATO/Pet očiju/Intermarijum kombinacija apsolutno nema čime da se suprotstavi ovim (kopnenim) činjenicama na hartlendskom terenu, osim da nabaca gomilu „himarsa“ u ukrajinsku crnu rupu. I naravno, da nastavi da deindustrijalizuje Evropu. Za razliku od toga, oni duž Globalnog juga sa istančanim razumevanjem istorije – u hegelijanskom kontekstu velike debate ideja – i vični geografiji, te trgovinskim odnosima, zauzeti su pripremanjem za ukrcavanje na novi kolosek (i profitiranje od istog).

Strateška ambivalencija

Koliko god zabavno bilo proučavati sve primere ruske igre strateške dvosmislenosti do nivoa u kojem se parališe čitav naduvani zapadni obaveštajni aparat, ono što upada u oči kao najvažnije jeste kako Putin – i Patrušev – namerno podižu prag bola kako bi taktički iscrpeli ne samo ukrajinsku crnu rupu nego i čitav NATOstan.

Zapadne vlade se urušavaju. Sankcije se ukidaju – praktično u tajnosti. Ledena zima je zagarantovana. A tu je i dolazeća ekonomsko-finansijska kriza, to čudovište iz pakla, kako ga je Martin Armstrong opisao: „Nema šanse da se se ovo može završiti drugačije nego bankrotom. Ako bankrotiraju, brine ih da će milioni ljudi jurnuti na parlamente Evrope… Ovo je zaista ogromna finansijska kriza sa kojom se suočavamo. Zaduživanje traje iz godine u godinu još od kraja Drugog svetskog rata, bez ikakve namere da se vrati bilo šta“..

Za to vreme, Moskva turira turbine mašinerije koju će pokrenuti (Na jesen? Usred zime? Sledećeg proleća?) – sveobuhvatnu „majku svih ofanziva“, kapitalizujući tekući niz međusobno povezanih strategija koja su već omamile i zbunile svakog poznatog NATO „analitičara“.

To objašnjava zašto Putin na većini svojih javnih nastupa izgleda kao da veselo zvižduće Džej-Džej Kejlovu „Zovi me povetarac“ (Call Me the Breeze). U svom krucijalnom izlaganju na Forumu jakih ideja za novo vreme, entuzijastično je najavio razvoj „istinski revolucionarnih“ i „džinovskih“ promena koje će dovesti do stvaranja novog, „harmoničnog, poštenijeg i bezbednijeg svetskog poretka, fokusiranog na dobrobit zajednice“.

Ali on neće biti za svakoga: „samo istinski suverene države mogu da obezbede dinamiku visokog rasta“. Ovo implicira da je unipolarnom svetskom poretku, zajedno sa državama kolektivnog Zapada koje jedva da su suverene, suđeno da propadnu, pošto „postaju kočnica za razvoj naše civilizacije“.

Predsednik Rusije Vladimir Putin se obraća publici tokom zajedničke konferencije sa turskm predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom tokom ceremonije puštanja u rad Turskog toka, Istanbul, 08. januar 2020. (Foto: REUTERS/Umit Bektas)
Predsednik Rusije Vladimir Putin se obraća publici tokom zajedničke konferencije sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom prilikom ceremonije puštanja u rad Turskog toka, Istanbul, 8. januar 2020. (Foto: REUTERS/Umit Bektas)

Jedino samouvereno suverene države, koji ne očekuju ništa konstruktivno od kolektivnog Zapada, mogu sebi da priušte da ga opisuju kao „rasistički i neokolonijalni“, opterećen ideologijom koja „sve više podseća na totalitarizam“. U staro doba Nesvrstanih, na ove reči bi se odgovorilo atentatom.

Hoće li „međunarodni poredak baziran na pravilima“ biti sačuvan? Nema šanse, kaže Putin: promene su „nepovratne“. Nesvrstani 2.0 pozdravljaju one kojima su kolena zaklecala.

 

Prevod Novi Standard

 

Strategic-culture.org

 

Naslovna fotografija: Sergei Savostyanov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u