Da li Šmitove odluke vode ka zabrani Dodikove kandidature?

Po odredbama koje je nametnuo supervizor kog RS ne priznaje, CIK ima pravo da zabrani kandidaturu pojedinca i stranke

Da li bi se moglo ispostaviti da takozvane tehničke izmene Izbornog zakona BiH, koje je pre neki dan nametnuo Kristijan Šmit, u stvari delimično sadrže i moguću političku pozadinu s obzirom na to da rešenja koje je nametnuo supervizor – kog RS ne priznaje – Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) BiH proširuju ovlašćenja da s izborne liste ukloni kandidate, stranke i koalicije?

„CIK-u su ovim odredbama date mogućnosti da s liste skine bilo kog kandidata, pod uslovom da izborna komisija utvrdi da kandidat ili partija krše izborne propise i provedbene akte. Doduše, takva mogućnost je postojala i u dosadašnjem izbornom zakonodavstvu, ali su te odredbe Šmitovom intervencijom dodatno precizirane, što je, po mom ubeđenju, bilo neophodno uraditi. U slučaju da nekome zabranjuje kandidaturu, CIK BiH bi morao da raspolaže konkretnim činjenicama da je prekršen Izborni zakon”, kaže za „Politiku” Vehid Šehić, nekadašnji član CIK-a BiH i stručnjak za izborni proces, koji je napomenuo da čak i u slučaju donošenja takve odluke od strane CIK-a BiH postoji mogućnost žalbe koju razmatra Sud BiH.

No, u političkoj čaršiji u Banjaluci odmah po Šmitovoj intervenciji otvorena je sumnja da bi se Dodik ili neko iz njegovog najbližeg okruženja, pa i neke hrvatske vođe, mogle naći kao prvi na listi kojima bi se moglo zapretiti ovim merama. Naime, Šmit je nametnuo takozvane tehničke izmene Izbornog zakona, a navodno je privremeno odustao od političkog seta reformi – koje bi se odnosile na prava Hrvata, zbog kojih je preživeo politički linč u susednom entitetu – ali je nametnuo izmene kojima je podrobnije precizirao da CIK BiH ubuduće ima ovlašćenja da kada odlučuje po službenoj dužnosti ili po prijavama i žalbama „ukloni imena kandidata s kandidatske liste ako se utvrdi da je kandidat lično odgovoran za povredu”, ili da „poništi overu političke stranke, koalicije, liste nezavisnih kandidata ili nezavisnog kandidata”.

Šefica Kluba poslanika Dodikovog SNSD-a u parlamentu BiH Snježana Novković Bursać pojasnila je da je ovo rešenje postojalo i u važećem zakonu, te da se ono odnosi na zaštitu biračkog prava, odnosno na moguće aktivnosti CIK-a po prigovorima i žalbama konkretno na tu oblast.

„Međutim, u okolnostima kada je CIK stavljen pod potpunu političku kontrolu stranaka Izetbegovićevog SDA, Komšićevog DF i opozicionih stranaka iz RS – SDS-a i PDP-a, i znajući da se predsednik tog tela već usudio da najavi mogućnost uklanjanja određenih subjekata s političke scene i kada u BiH imamo deo međunarodne zajednice koja se ponaša protektorski, možemo smatrati da su spremni na sve moguće zloupotrebe kako bi ostvarili svoje interese i ciljeve”, navela je za naš list Snježana Novković Bursać.

Šmitove nametnute odredbe odnose se, između ostalog, još i na davanje ovlašćenja toj instituciji u Sarajevu da reguliše zabranu zloupotrebe javnih sredstava u kampanji, rad i imenovanje u biračke odbore, a propisuje se i da je zabranjeno služiti se govorom mržnje, objaviti ili upotrebiti slike, simbole, audio i video zapise, SMS-ove, internet komunikacije, društvene mreže i mobilne aplikacije ili druge materijale koji mogu tako delovati.

CIK BiH ima sedam članova, njen predsednik je Suad Arnautović, a članovi Željko Bakalar, Irena Hadžiabdić, Ahmet Šantić, Vlado Rogić, Jovan Kalaba i Vanja Bjelica Prutina. Iako je sada teško zamisliti da bi se CIK BiH odvažio da zabrani Dodikovu kandidaturu za mesto predsednika RS – jer nije suvišno pretpostaviti da bi takva odluka dovela do veoma ozbiljne reakcije u RS – i sama mogućnost da se jednoj instituciji olakšava pravo da u toj meri utiče na izborni proces mogla bi biti povod za dodatne napetosti.

„Ovo što se dešava je neophodno posmatrati u kontekstu pokušaja dela međunarodne zajednice da potpuno ovlada političkim i društvenim procesima kroz rezultate izbora, odnosno kroz pokušaj da se određeni politički subjekti disciplinuju pritiscima i mogućim kaznama”, ceni Snježana Novaković Bursać.

 

Autor Mladen Kremenović

 

Foto: Naslovna fotografija: Reuters/Dado Ruvic

 

Izvor: Politika, 1. avgust 2022. 

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u