Z. Milivojević: Američki podsetnik

Ne bi trebalo da bude sumnje u istrajnost stava Srbije oko prava na sopstveni izbor, a posebno kada je reč o prvom među najvažnijim, državnom interesu – suverenitetu i teritorijalnom integritetu

Zadnjih dana sa najviših diplomatskih mesta aktuelna američka administracija podseća Srbiju na „očekivanja” koje američka strana knjiži u kontekstu njene strategije i interesa u odnosima prema Srbiji i regionu. Stavovi SAD oko Srbije i KiM naravno da nisu novi. Nov je kontekst u kome se na njih podseća – prepakivanje svetskog poretka preko rata u Ukrajini sa nadolazećom multipolarnošću i potreba SAD da na ovim prostorima u realizaciji svojih strateških ciljeva, i Srbija i nezavršeni poslovi s njom u vezi budu brže, efikasno i pozitivno uključeni.

Najpre je to, interesantno pred formiranje nove srpske vlade, učinio ambasador SAD gospodin Kristofer Hil, kroz odgovarajući intervju i na način koji ne ostavlja sumnju u stratešku validnost prenetih poruka. Uostalom, ambasador Hil nije uobičajen diplomatski predstavnik već lični izbor aktuelnog predsednika SAD. Otuda i produžena ruka Bele kuće sa već priznatim kapacitetom (minuli rad i iskustvo u regionu) i prećutnim „ovlašćenjem” da može da govori u ime i za račun vrha administracije. Stoga, kada kaže: „Srbija mora da se okrene Zapadu, drugih opcija više nema”, to treba razumeti kao geopolitički „nespornu” osnovu administracije SAD na kojoj želi da gradi svoj odnos sa njom. Kada je reč o realizaciji na srpskoj strani, jasnu poruku odražava stav: „Voleo bih da vidim prozapadno orijentisanu vladu.” Na drugoj strani ostaje strateški okvir sa pristupanjem EU i njen mehanizam realizacije: „Verujem da će trenutna ideja, koja podrazumeva bliski rad sa EU, dovesti do toga da na kraju imamo bolje regionalne odnose i brži proces proširenja.” U ovaj kontekst je stavljeno i određenje prema Rusiji tako što je stav Zapada i SAD prema Srbiji zbog njenog strateškog cilja – pristupanja EU, najbolje usmeren upravo citiranjem EU: „Ako želite da budete unutar EU morate da se ponašate tako, a deo toga su sankcije.”

Kada je reč o najvažnijem pitanju u srpsko-američkim odnosima oko koga nema saglasnosti i koje je ključan nezavršen posao SAD u regionu – Kosovu i Metohiji, podsetnik je dopunjen par dana kasnije na najvišem diplomatskom mestu, Ministarstvu spoljnih poslova SAD, u susretu 26. jula državnog sekretara Blinkena sa prištinskim rukovodećim dvojcem, predsednicom gospođom Osmani i premijerom gospodinom Kurtijem. Uz potvrdu stava SAD ocenom Blinkena da je „državnost Kosova nepovratna”, njegovo saopštenje sa tog susreta, prema portparolu Net Prajsu, odražava poziciju SAD i suštinu naših budućih odnosa u pogledu KiM: „Tokom sastanka Blinkena sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani i premijerom Albinom Kurtijem razgovarano je i o značaju dijaloga pod pokroviteljstvom EU o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, koji je usredsređen na međusobno priznanje, na putu ka evroatlanskim integracijama.” Dopuna gospođe Osmani da je „na sastanku bilo reči o jačanju subjektiviteta Kosova u međunarodnoj areni, uključujući i kroz priznanje, a tema razgovora bila je važnost prijema Kosova u NATO”, ne ostavlja dileme oko poznatih strateških ciljeva SAD u vezi sa KiM i naravno Srbijom tim povodom.

Najnoviji podsetnik SAD zbog novog konteksta znatno dobija na težini. Na to upućuje razvoj geopolitičke situacije u ukrajinskom ratu sa nekim nepovoljnim efektima u zapadnoj zajednici (ekonomsko-socijalne i političke tenzije…), jačanje globalne multipolarnosti i momentum podsećanja kada je reč o Srbiji (izbor nove vlade, kontinuitet politike…). Razlog je i ključni element u novom kontekstu: nesporna činjenica da se region bez Srbije ne može dovesti u optimalno stanje za potrebe SAD i zapadne geopolitičke interese. Naime uz svo uvažavanje moći i uloge SAD najvažnije stvari: potvrda kosovske državnosti, pun obuhvat regiona preko EU i NATO, efekti multipolarnosti preko uticaja drugih (RF, Kina, Turska, Zaliv…), ipak se ne mogu kontrolisati i rešavati u regionu bez Srbije.

To vreme i razvoj iza nas potvrđuju kroz neuspele pritiske, vitalnost, postojanost i mogućnost održaja stava Srbije kada je reč o pravu na sopstveni izbor u pogledu njenih najvažnijih državnih i nacionalnih interesa. Nema sumnje da će teme iz podsetnika kroz novi globalni i regionalni kontekst uz naglašenu dinamiku prema njemu u narednom periodu dominirati u našim odnosima sa SAD. Isto tako ne bi trebalo da bude sumnje u istrajnost stava Srbije oko prava na sopstveni izbor, a posebno kada je reč o prvom među najvažnijim, državnom interesu – suverenitetu i teritorijalnom integritetu.

 

Izvor Politika, 4. avgust 2022.

 

Naslovna fotografija: Tviter/@SecBlinken

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u