Njujork tajms: Vučić negira da je „mali Putin”

Njujork tajms ocenjuje i da su ruski mediji i društvene mreže mesecima „pumpali” zapaljive izveštaje o tome kako Srbi na Kosovu i u BiH trpe nepodnošljivu presiju, navodeći da to liči na rusku propagandu

Srpskom predsedniku Aleksandaru Vučiću je preko glave da ga opisiju kao „malog Putina” koji namerava da izvrši agresiju na slabe balkanske susedne zemlje. Za početak, Vučić ironično naglašava da je „visok dva metra”, aludirajući na poređenje sa Putinom koji je niži, piše Njujork tajms.

„Iza Vučićeve opaske o visini, vreba ozbiljno pitanje koje muči Balkan i okupira zapadne diplomate: Da li Rusija, koja je zaglibila u brutalnom ratu u Ukrajini, koristi Srbiju da podstakne podele u Evropi i izazove ponovni sukob u bivšoj Jugoslaviji da bi odvratila NATO od bitke koja besni na istoku?”, pita autor teksta, inače dopisnik iz regiona.

U tekstu se konstatuje da su se ovi strahovi rasplamsali prošle nedelje kada je otvorena rasprava između Srbije, za koju se navodi da je istorijski vezana za Rusiju, kao i religijom i dubokim neprijateljstvom prema NATO, i „bivše srpske pokrajine” Kosova dovela do nemira, što je upalilo alarm u Severnoatlanskoj alijansi.

Autor teksta pri tome navodi poruku američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila koji je rekao da su Srbi, uprkos ruskom uticaju u srpskom energetskom sektoru i uprkos pokušajima plasiranja dezinformacija, odlučili da njihova budućnost bude sa Evropom i Zapadom.

Njujork tajms ocenjuje i da su ruski mediji i društvene mreže mesecima „pumpali” zapaljive izveštaje o tome kako Srbi na Kosovu i u BiH trpe nepodnošljivu presiju, navodeći da to liči na rusku propagandu o patnji Rusa koji žive u Ukrajini, i da su time ohrabrili srpske nacionaliste orijentisane proruski.

„Bes među oko 65.000 etničkih Srba koji još žive na Kosovu, naseljenom većinom etničkim Albancima i otrgnutim od srpske kontrole NATO bombardovanjem 1999, tinjao je godinama. Ali tenzije su opasno porasle 31. jula kao odgovor na plan kosovskih vlasti, koji je kasnije odložen, da zabrane srpske registarske tablice i lična dokumenta od 1. avgusta”, piše list.

U tekstu se navode reči bivšeg gradonačelnika Zubinog Potoka Slaviše Ristić da nikada ne bi dobrovoljno stavio kosovske tablice na svoj automobil jer bi to značilo priznavanje kosovske nezavisnosti.

„A to je nešto što skoro svi Srbi, uključujući i predsednika Vučića, odbacuju”, konstatuje list.

Borko Stefanović, zamenik predsednika SSP, koji predsedava Odborom za spoljne poslove Skupštine Srbije, rekao je da je pitanje tablica „toliko malo da je apsolutno smešno”, ali je naveo i da su te simboličke stvari na Balkanu od ogromnog značaja.

Prošle nedelje je Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, tvitovao da je razgovarao sa gospodinom Vučićem o rasplamsavanju krize na Kosovu, izjavivši da je Alijansa, koja vodi mirovnu misiju, „spremna da interveniše ukoliko je stabilnost ugrožena”, podseća njujorški medij.

Kada je reč o strahovima od ozbiljnijeg sukoba zbog pitanja tablica i dokumenata Njujork tajms podseća i na nedavne Kristofera Hila, koji je rekao da je „čuo da su ratovi počinjali zbog zemlje, novca, čak i zbog lepih žena”, ali da bi ovo bio „prvi put da je čuo da je rat počeo zbog registarskih tablica”.

Autor teksta se osvrnuo i na izjava funkcionera SNS Vladimira Đukanovića o „denacifikaciji Balkana”, što je, kako ocenjuje, „zlokobni eho ruske priče u Ukrajini” i ponavljanje ideje iz devedesetih o pravljenju velike Srbije. Istovrmeno autor navodi i da je Vučić ocenio da je Đukanovićeva izjava „glupa” i „neodgovorna”, da Srbija već ima svoju zemlju i da nije zainteresovana za širenje granica i ulaženje u bilo kakav sukob sa susedim zemljama.

U tekstu se navodi i da je ministarstvo spoljnih poslova Rusije „dolilo ulje na kosovsku vatru optužbama da su Albanci radikali koji pokušavaju da proteraju etničke Srbe i da izazovu nemire, kako bi pokrenuli nasilni scenario”. Podseća se i da je ruski predsednik Vladimir Putin nekoliko puta citirao vojnu intervenciju NATO prilikom podrške ocepljenju Kosova 1999. godine kao opravdanje za rusku agresiju nad Ukrajinom.

„Putin koristi i pametno uči od vaših grešaka, koje nikada nećete priznati”, kazao je Vučić, obraćajući se, kako ističu u Njuork tajmsu, Zapadu.

Njujork tajms pominje i Milorada Dodika i Bosnu i Hercegovinu, navodeći da se Rusija smatra kao neko ko ohrabruje Dodikove „secesioništičke ambicije”, ali dodaje i da Vučića diplomate iz regiona vide kao nekoga ko obuzdava te ambicije i prenosi Vučićeve reči da je Srbija uvek podržavala teritorijalni integritet BiH definisan Dejtonskim sporazumom.

List navodi Vučićeve reči da je Srbija u procepu između zavisnosti od Rusije u energetici i diplomatskoj podršci oko Kosova, i zahteva Zapada da se kazni Moskva za invaziju na Ukrajinu. Kako list navodi Vučićeve reči, uvođenje sankcija se neće dogoditi, barem ne sve dok se zaustavljena, 13 godina stara prijava Srbije za pridruživanje evropskom bloku ne ubrza.

List istovremeno podseća da je Srbija u martu podržala rezoluciju UN kojom se traži od Rusije da zaustavi invaziju na Ukrajinu, ali i na Vučićev stav da Srbija Rusiji neće uvesti sankcije i ocenjuje da je srpsko odbijanje da uvede sankcije dalo „municiju” onima koji vide Vučića kao „rusku marionetu”.

Tako je kosovski premijer Aljbin Kurti u aprilu Vučića nazvao „malim Putinom” i utvrdio da „mir i bezbednost na Zapadnom Balkanu nikada nisu bili više ugroženi”.

Vučić je odbacio kao netačne Kurtijeve tvrdnje rečima: „Kurti želi da bude mali Zelenski koji se bori protiv malog Putina. To je njegov narativ – da je Vučić strašni nacionalista koji želi da se bori protiv svih”, zaključuje Njujork tajms.

 

Izvor Tanjug/Euronjuz Srbija, 12. avgust 2022.

 

Naslovna fotografija: Darko Vojinovic/AP photo

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u