U raljama Handžar medija

Zahvaljujući hajci u hrvatskim i nekim domaćim medijima, saznao sam i kako izgleda biti progonjen. To je veoma značajno iskustvo i vredna životna lekcija koja će mi, nadam se, poslužiti na dobro. Kakve su posledice ove „afere“ i šta nam je ona pokazala?

Kada čak i žovijalni hrvatski predsednik Zoran Milanović, čovek koji je pokušao da parlamentarnu kampanju 2016. vodi pričajući (najverovatnije lažnu) priču o dedi ustaši, nekoga upoređuje sa notornom „Prvom hrvatskom SS brdskom divizijom Handžar“, onda se zaista morate zapitati o čemu se to radi. Medijska grupa koju Milanović smatra medijskim krilom Handžar divizije je Hanza medija, koja okuplja pet dnevnih i 20 nedeljnih listova, te 20 internet portala. Među najznačajnija izdanja Handžar, odnosno Hanza medija spadaju Jutarnji list i Slobodna Dalmacija, što su upravo listovi koji su prednjačili i u napadima na predsednika Srbije Aleksandra Vučića oko njegove nesuđene posete Jasenovcu, ali i koji su sada isfabrikovali potpuno lažnu aferu oko mog navodnog odlaska na grob Olivera Dragojevića na ostrvu Korčula.

Jutarnji list, inače omiljeni medij srpskih autošovinista, za koji neki i pišu, a i redovno ga prenose, jeste medij koji je sredinom jula prvi objavio vest o Vučićevoj nameri da obiđe najveće srpsko stratište i odbijanju hrvatske vlade da mu to omogući. Da „Handžar medij“, kako ga Milanović naziva, nije objavio tu vest, cela afera bila bi izbegnuta i ništa od toga ne bi dospelo do javnosti, ne bi uzburkalo i ovako krhke odnose Beograda i Zagreba, ali očigledno da je to nekome bilo potrebno, te se da zaključiti da je Jutarnji list ovde postupio u interesu dnevnopolitičkih koristi. Ista je stvar i sa beskrupuloznim falsifikatom u vezi sa mojim navodnim odlaskom na grob Olivera Dragojevića za kojeg me, iskreno da vam kažem, baš briga i nije mi ni na kraj pameti.

Uostalom, da sam hteo da skrnavim nečiji grob, pre bih otišao, na primer, na zagrebačko groblje Mirogoj i „posetio“ Mira Barešića, ili Dinka Šakića, čoveka čijim se imenom ima „ponositi svaki pošteni Hrvat“, kako je to na njegovom ispraćaju rekao sveštenik Vjekoslav Lasić, zadovoljan što ga na odru vidi u ustaškoj uniformi.

Preoravanje i skrnavljenje grobova nije, međutim, nešto što bi čestitom čoveku, kakvim sebe smatram, palo na pamet i bilo ga dostojno čak ni kada su ovakvi zločinci u pitanju, a kamoli neki pevač ili, još gore, večno počivalište 128 žena i dece, žrtava ustaškog zločina od 1. aprila 1942. na Petrovoj gori.

Neću sada, na ovom mestu, da trošim prostor na gnusne izmišljotine i očiti falsifikat.

Zanimljivije su, verujem, posledice ove „afere“, odnosno ono što nam je ona pokazala.

Prvo je to da mediji koji se predstavljaju kao „objektivni“ i „profesionalni“ to zaista i nisu, što već duže vreme uporno tvrdim i dokazujem na raznoraznim primerima. Način na koji je „Nova.rs“ objavila tekst o ovom izmišljenom događaju predstavlja kršenje Kodeksa novinara Srbije, uključujući tu i činjenicu da se oni u spornom tekstu na Jutarnji list pozivaju samo kada se radi o fotografijama, a ostatak je predstavljen kao plod njihovog rada. Takođe, interesantno je da se nisu setili da me pozovu i pitaju o čemu se tu radi pre nego što su na moj račun izneli ove užasne optužbe, nego mi se novinar javio pošto sam jednom od urednika skrenuo pažnju da se radi o bezočnoj laži. Tužno je što oni nisu našli za shodno da prilikom objavljivanja mog demantija privatno izvinjenje učine i javnim, nego su svoju grešku nastavili da prikrivaju tvrdeći kako su samo „preneli“ tekst „Handžar medija“.

Druga je stvar što ovo lažno pisanje hrvatskih, bosanskih i „domaćih“ medija poput „Nove.rs“ i lista Danas, koje je izazvalo stotine odvratnih pretnji, uključujući tu i one na „domaćim“ medijima i domaće aktere, osim Udruženja novinara Srbije, nije inspirisalo nikoga od ovih vajnih zaštitnika ljudskih prava i slobodnog novinarstva da reaguje. Sve i da su duboko uvereni da sam učinio „zlodelo“ koje mi se stavlja na teret, hajka koja je pokrenuta prevazilazi granice dozvoljenog i zahteva makar mimikriju neutralnosti. Dežurni zaštitnici novinarske profesije, među kojima su i NUNS, NDNV i ostali, ćute, prave se mrtvi, a moguće je i likuju.

Gde je sad Veran Matić, predsednik Radne grupe za bezbednost novinara, „jedan od najistaknutijih zagovornika slobode medija, čovek koji decenijama zastupa interese novinara i celokupne medijske zajednice u zemlji i celom našem regionu i koji se u svim slučajevima pretnji i napada na novinare zalaže za unapređenje krivično-pravne zaštite novinara“, kako kažu? Ne može da se oglasi jer sam ga kritikovao, čime lični interes stavlja ispred javnog koji bi navodno trebalo da štiti? Ako nije u stanju da lično odvoji od profesionalnog, čestito bi bilo da se povuče sa svoje funkcije.

Treća su stvar pretnje. Na one anonimne sa raznih lažnih profila na društvenim mrežama se neću ni obazirati. Pažnju neću posvetiti ni onima koji su mi pod punim imenom i prezimenom slali otvoreno ustaške splačine. Ono što, iako nije iznenađujuće, treba napomenuti jesu vulgarne pretnje i poruke ljudi iz Srbije koji se predstavljaju kao deo nekog višeg društvenog sloja, pa čak i pretenduju da budu nekakvi kulturni radnici i elita, iako ne znaju ni pravilnu upotrebu velikog i malog slova u srpskom jeziku, a o njihovoj časti i poštenju da i ne govorimo.

Pomenuću ime jedne osobe koja to otvoreno podržava. Radi se o NATO lobisti, doskorašnjem poslaniku Srpske napredne stranke Draganu Šormazu, koji, izgleda, ne shvata da me u ovom slučaju napadaju iz istih razloga iz kojih napadaju i predsednika njegove stranke i Srbije, čime pokazuje da će, ako mu se sutra ukaže prilika i interes, i on to isto raditi. Uostalom, to već radi sa bivšim predsednikom svoje bivše partije, Demokratske stranke Srbije.

Dragan Šormaz (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Tanjug TV)
Dragan Šormaz (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Tanjug TV)

Za kraj bih parafrazirao čoveka čiju knjigu me optužuju da sam ostavio na Dragojevićevom grobu. Hvala svima koji su me u ovoj situaciji makar razumeli, ako ne i podržali, a hvala i onima koji to nisu, jer su mi s leđa skinuli ogroman teret, jasno i nedvosmisleno pokazavši svoje pravo lice. Živeli!

 

Naslovna fotografija: presscentar.uns.org.rs

 

Izvor Večernje novosti

 

BONUS VIDEO:

Društvo
Pratite nas na YouTube-u