Nemački ministar finansija: Naš poslovni model je propao

Habekovi komentari došli su tokom njegove najave posebnog poreza na prirodni gas, čiji je cilj da preraspodeli uticaj nestašice energije između kompanija i populacije

Nemački ministar za ekonomiju i klimu Robert Habek odbacio je ceo poslovni model zemlje, rekavši da se oslanja na jeftin uvoz energije iz Rusije koji se nikada neće vratiti. Habekovi komentari došli su tokom njegove najave posebnog poreza na prirodni gas, čiji je cilj da preraspodeli uticaj nestašice energije između kompanija i populacije.

„Nemačka je razvila poslovni model koji se u velikoj meri zasnivao na zavisnosti od jeftinog ruskog gasa”, rekao je Habek novinarima u Berlinu, napominjući da to znači i zavisnost od „neprijatelja međunarodnog prava, liberalne demokratije i njenih vrednosti”.

„Ovaj model je propao i neće se vratiti”, rekao je on.

Zbog toga što je Rusija „samovoljno” prekinula isporuke gasa EU, tvrdi Habek, Nemačka treba da „spasava kompanije koje su ušle u teškoće i to mora da podnese kao nacionalna ekonomija”, nazivajući to „gorkim lekom” koji mora da se unese u proces.

„Ovaj porez je najpravedniji mogući način raspodele i snošenja dodatnih troškova koji su nastali među stanovništvom. Alternativa nije bez poreza. Alternativa bi bila kolaps nemačkog energetskog tržišta, a sa njim i velikog dela evropskog energetskog tržišta”, naveo je Habek.

Udruženje operatera gasovoda je u ponedeljak uvelo taksu od 2,4 evrocenta po kilovat satu, koja će stupiti na snagu u oktobru i trajati do aprila 2023. godine. Prema procenama koje je Rojters objavio ranije tokom dana, uobičajena taksa će koštati domaćinstvo oko 500 evra godišnje.

Habek je rekao da je 12 uvoznika do sada podnelo zahtev za olakšice i da će dobiti oko 34 milijarde evra pomoći, što predstavlja 90 odsto njihovih dodatnih troškova.

„Sve mere imaju posledice, a neke od njih su i namet. Ali one dovode do toga da budemo manje podložni ucenama i da tako možemo da odlučujemo o snabdevanju energijom nezavisno od Rusije. I tako, na kraju krajeva, možemo da delujemo i suvereno u pogledu spoljne i bezbednosne politike”, rekao je on novinarima.

Nemačka se dugo oslanjala na ruski prirodni gas za pogon svoje proizvodne industrije. Međutim, ovaj model je u proteklih nekoliko godina primao jedan udarac za drugim. Između blokada zbog koronavirusa koje su poremetile međunarodnu trgovinu, Habekovova Zelena stranka je donela svoju agendu o klimatskim promenama, vladajućoj koaliciji i embargu EU protiv Rusije zbog sukoba u Ukrajini.

Rusija se obavezala da će ispuniti sve preostale ugovore o gasu, ali Nemačka nije preuzela dugoročne obaveze, delimično zbog brige za zaštitu životne sredine, ostavljajući Berlinu vrtoglave cene na spot tržištu. Nemačke vlasti su odbile da sertifikuju „Severni tok 2”, potpuno završen gasovod ispod Baltičkog mora koji je trebalo da udvostruči obim direktnog ruskog uvoza, čak i pre nego što je sukob u Ukrajini eskalirao u februaru.

 

Izvor RT/Vostok, 16. avgust 2022.

 

Naslovna fotografija: Christian Mang/Reuters

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u