The allies also pushed back on Kremlin allegations of provocations by Ukraine or NATO | Gints Ivuskans/AFP via Getty Images

Nova antikineska strateška koncepcija NATO

Ako Alijansa nije sposobna da izađe na kraj u direktnom sukobljavanju na jednom frontu sa Rusima, kako će onda izaći na kraj u sukobljavanju na dva fronta protiv rusko-kineske koalicije?

U novoj „Strateškoj koncepciji NATO 2030“, dugo pripremanoj i, kako se i očekivalo, detaljno sročenoj, primetni su elementi koji ukazuju na promenu strateškog opredeljenja Alijanse. A ta promena onespokojava.

Uočljivo je da stav prema Rusiji postaje drugačiji. Rusija se označava kao „najznačajnija i direktna pretnja po bezbednost saveznika kada su u pitanju mir i stabilnost u evroatlantskoj zoni.“ Zbog toga se članice pozivaju da više izdvajaju za vojne namene, a snage za brzo reagovanje na „istočnom frontu“ biće uvećane sa 40.000 na neverovatnih 300.000 vojnika.

Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg objašnjava da, za razliku od prethodnog dokumenta istog naslova, usvojenog u Lisabonu 2010. godine, više nema odrednica o saradnji sa Moskvom, čak ni u oblastima kontrole naoružanja, borbe protiv terorizma ili trgovine drogom.

Međutim, iako je ovaj zaokret evidentan, on ipak nije neočekivan. Odnosi s Rusijom pogoršavaju se kontinualno, saradnje je bilo sve manje, a sukobljavanja sve više. Uostalom, nagoveštaji ovakvog pristupa postali su vidljivi još u nacrtu nove strateške koncepcije definisanom 2020. godine.

Ponašanje glavnih NATO članica – SAD i Velike Britanije, te Nemačke i Francuske u Ukrajini, ali i u Belorusiji, Kazahstanu i na Kavkazu ukazivali su da, i pored toga što to tako nije formalno zabeleženo, Rusija postaje „najznačajnija i direktna pretnja“. Zbog toga, manje-više, nema ničeg epohalnog u pozicioniranju na istočnim granicama, pošto je to logičan epilog procesa koji traje, ako ne od ranije, onda sasvim sigurno od 2014. godine.

Direktan udar na Kinu

Promena strateškog opredeljenja, projektovana na srednji rok, pre svega se tiče odnosa prema Kini. „Zbližavanje Kine i Rusije protivrečno je interesima Alijanse“, jer „Kina pokušava da podrije postojeći svestki poredak kontrolišući međunarodnu logistiku i ekonomiju.“ Otuda i zaključak kako „NATO planira da jača saradnju sa partnerima u oblastima Indijskog i Tihog okeana.“

Koliko je utvrđivanje ovakvog stava bilo očekivano? U nekoj meri svakako jeste.

Američko razvrgavanje istorijskog sporazuma EU – Kina o investicijama, otvorena podrška demonstrantima u Hongkongu, ponavljanje teze o „kineskom genocidu“ nad Ujgurima, neprestane provokacije u akvatoriju Južnog kineskog mora, „obaranje“ projekta Pojas i put i pogotovo rasturanje okvira za saradnju 17 plus 1, koji u praksi više ne može funkcionisati – verovatno ni formalno neće postojati, te naglašeno ekstremnija retorika oko tajvanskog pitanja, uključujući i posetu Nensi Pelosi Tajpeju, naposletku i kreiranje formata AUKUS, ukazivali su da je Kina sve manje izazov, a sve više pretnja po NATO.

S druge strane, ovakav direktan „udar na Kinu“ donosi i brojne posledice za sam NATO. Inače, u ovu ocenu o „udaru na Kinu“ treba ukalkulisati i kulturološke razlike u pogledu korišćenja i razumevanja „jezika diplomatije“, jer su azijske države na to osetljive, percepcija odrednica „protivrečno“, „podrivanje“ i „kontrolisanje“ kineski političari doživeće sasvim drugačije nego njihove evropske ili američke kolege.

Član Politbiroa KP Kine Jang Đijeći i kineski državni savetnik Vang Ji prilikom dolaska na uvodnu sesiju američko-kineskih razgovora u Enkoridžu na Aljasci, 18. mart 2021. (Foto: Frederic J. Brown/Pool via AP)
Član Politbiroa KP Kine Jang Đijeći i kineski državni savetnik Vang Ji prilikom dolaska na uvodnu sesiju američko-kineskih razgovora u Enkoridžu na Aljasci, 18. mart 2021. (Foto: Frederic J. Brown/Pool via AP)

Uglavnom, za NATO je, u novom strateškom opredeljenju, Kina na istom onom mestu na kom je Rusija bila prekjuče – 2014. godine. Percepcija Kineza je da su ih NATO stratezi postavili na isto ono mesto na kom je Rusija bila juče – 2020. godine. To se u Pekingu anticipira kao najava ofanzivnog delovanja NATO, eskalacija sukobljavanja sa Alijansom zato se čini neizbežnom.

Za stratege NATO odgovor Kine na posetu Pelosijeve, manifestovan vojno-pomorskim vežbama u Južnom kineskom moru je prekomeran. Zato su pomalo iznenađeni, pomalo šokirani, neki od njih verovatno i uplašeni. Za Kineze, to je recipročna mera, taman u skladu sa procenom da ih NATO posmatra kao i Rusiju pre dve godine. Ostaje samo otvoreno na kojim poljima će se to sukobljavanje odigravati i kako će se manifestovati!?

Želja za širenjem saradnje NATO sa partnerima u indo-pacifičkom regionu, a tu se računa u prvom redu na Australiju, Novi Zeland i Japan, to i potvrđuje. Reči britanske šefice diplomatije Liz Tras navedene u autorskom članku da „svet gleda kako se Kina ponaša“, te da „Velika Britanija neće stati dok Hongkong ne vrati svoje slobode“ ovakav zaključak „pojačavaju“.

Opasna avantura

NATO kreće vrlo eksplicitno i ciljano protiv Kine, bez zadrške, „bez rukavica“. Možda je takav korak indukovalo ili ubrzalo i kinesko odbijanje svrstavanja uz kolektivni Zapad prethodnih meseci u primeni antiruskih sankcija. Možda je takav korak planiran ranije, dogodio bi se bez obzira na rasplet u Ukrajini. Za NATO je u velikoj meri i hazarderski.

Direktan „udar na Kinu“ može preoblikovati svet brže, više i temeljnije nego što to čini eskalacija u Ukrajini. Može dovesti, u određenom razvoju situacije, i do oružanog sukoba takvih razmera da će ono što gledamo u Ukrajini postati tek lokalni konflikt drugorazrednog značaja.

Kina je najveća industrijska sila današnjeg sveta, motor realne ekonomije u planetarnim razmerama, ogroman potrošač dobara i usluga od čijih porudžbina zavise privredni sistemi čitavog niza zemalja važnih za međunarodnu bezbednost, ključni investitor i kreditor u brojnim regionima. Bez stabilne Kine nema ni globalne stabilnosti.

Ono što se na prvi pogled čini neverovatnim jeste nepopustljivost NATO i insistiranje da se sa suštinskim proglašavanjem Kine za pretnju sa indirektnog sukobljavanja ispoljavanog „saplitanjem“ Kineza na svakom drugom ćošku sada pređe na direktno sukobljavanje, bez zadrške i „bez rukavica“ oko svih pitanja. Jer, ako Alijansa nije sposobna da usmeri u za sebe željenom smeru ukrajinsku krizu, gde su okolnosti za nju bile daleko povoljnije, kako će to učiniti na azijskim frontovima gde se kineske akvizicije tokom prethodne decenije mere hiljadama milijardi dolara? I to akvizicije ne samo u ekonomski razvoj i infrastrukturne projekte, već i vojnu saradnju, širenje kulturnog uticaja i meku moć. Takođe, ako Alijansa nije sposobna da izađe na kraj u direktnom sukobljavanju na jednom frontu sa Rusima, kako će onda izaći na kraj u direktnom sukobljavanju na dva fronta protiv rusko-kineske koalicije?

FILE - Chinese President Xi Jinping, right, and Russian President Vladimir Putin talk to each other during their meeting in Beijing, Feb. 4, 2022. China on Thursday, March 3, 2022, denounced a report that it asked Russia to delay invading Ukraine until after the Beijing Winter Olympics as "fake news" and a "very despicable" attempt to divert attention and shift blame over the conflict. (Alexei Druzhinin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP, File)
Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Kine Si Đinping tokom susreta, Peking, 04. februar 2022. (Foto: Alexei Druzhinin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP)

Antikinesko strateško opredeljenje NATO, koje će se dodatno razrađivati i uokviravati do 2030. godine, opasna je avantura za samu Alijansu, što je problem za NATO, ali je i opasna avantura za čitav svet, što je već problem za sve. Otuda i zaključak da izloženo u strateškoj koncepciji onespokojava. Tu više nema nezainteresovanih, nema onih koji neće osetiti dramatične posledice najavljenog sukobljavanja.

 

Naslovna fotografija: Gints Ivuskans/AFP via Getty Images

 

Izvor Sputnjik

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u