V. Kornilov: Zapad preko Ukrajine sprovodi istorijsku osvetu prema Rusiji

„Svi su se sa mnom rukovali u Ramštajnu – svi! I govorili: „Molimo vas, dotucite gadove!” Šveđani su dodali: „Za Poltavu!” Francuzi: „Za Borodino!” I tako dalje... Nemci su ćutali, ali su namigivali”, priča Reznikov

U pristojnom društvu nije uobičajeno ozbiljno citirati, a još više analizirati reči „glavnog mačka Bajuna ukrajinske propagande” Alekseja Arestoviča. On neprestano laže bez griže savesti i, što je najčudesnije, to ni ne krije. Ali, ovo što je rekao u intervjuu svom kolegi Dmitriju Gordonu ne može se zanemariti jer se Arestovič pozvao na ministra odbrane Ukrajine Alekseja Reznikova. Na njegov lični zahtev i po njegovom uputstvu.

Reč je o odlomku u kom Reznikov opisuje sastanak sa zapadnim kolegama (ministrima odbrane) u američkoj vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj. To se mora doslovno citirati:

„Svi su se sa mnom rukovali u Ramštajnu – svi! I govorili: „Molimo vas, dotucite gadove!” Šveđani su dodali: „Za Poltavu!” Francuzi: „Za Borodino!” I tako dalje… Nemci su ćutali, ali su namigivali”. Mora se pretpostaviti da su Nemci svojim namigivanjem tražili osvetu za Staljingrad. Ali oni se suzdržavaju da to kažu naglas.

U stvari, ova izjava je značajna i važna. Nismo sumnjali da kolektivni Zapad rukama Ukrajinaca, kojih mu nije nimalo žao, pokušava da oslabi Rusiju, da nam se osveti za sve svoje prethodne poraze i istorijske uvređenosti. U svim navedenim primerima bez izuzetka (u slučaju Borodina, Poltave i nepomenutog Staljingrada koji se podrazumeva), naši preci su se borili i pobedili osvajače koji su upali u našu državu. A Evropljani sanjaju da se osvete za sve svoje poraze.

Ne sumnjamo da je tako. Međutim, Zapad to do sada nije direktno saopštavao, prikrivajući svoje prave težnje brbljanjem o „odbrani demokratije” i o nekim „evropskim vrednostima” koje niko od njih ne može ni da pravilno formuliše.

Reči Arestoviča/Reznikova potvrđuju da smo u pravu: da se Zapad u svom najavljenom krstaškom ratu protiv Rusije rukovodi političkom rusofobijom i istorijskim revanšizmom. Prošlo je nekoliko dana, a Reznikov ne opovrgava reči Arestoviča, čime zapravo potvrđuje rečeno. A Zapad se, pak, pravi da niko ništa slično nije rekao.

Ni jedan evropski ili američki medij nije na bilo koji način odreagovao na ovo važno priznanje prave prirode delovanja kolektivnog Zapada protiv Rusije. A rado citiraju Arestovičeve bajke o „ruskim porazima”.

Primetili su sam intervju. Ali citiranje njihovih ministara odbrane, koji su otkrili pravu suštinu antiruske kampanje, iz nekog razloga nije izazvalo nikakvo interesovanje evropskih medija. A šteta jer se u tim rečima mogu prepoznati tektonski procesi preosmišljavanja budućnosti Evrope i famoznih „evropskih vrednosti”.

U njihovim rečima je priznanje da točak istorije vraća kontinent u mračna vremena. Uostalom, Evropa je sve ovo doživela 20-30-ih godina prošlog veka. Samo što je rusofobija tada cvetala pod brendom antikomunizma. U tome je cela razlika.

Posebno višeznačna su „namigivanja” predstavnika Nemačke. Ova providna aluzija mogla bi se otpisati kao šala Gordona i Arestoviča. Ali, svi smo slušali izjave nemačkih političara o odbijanju da se prizna istorijska krivica pred narodima Rusije. Bez toga je teško shvatiti govor kancelara Olafa Šolca pred Bundestagom 27. februara ove godine.

Jer, Šolc je tada svečano najavio smenu epoha, optužujući ruske vlasti da pokušavaju da „vrate sat unazad, u 19. vek i na borbu velikih sila”. Kao da te borbe nije bilo u 20. veku. Izgleda da u Berlinu postoji nostalgija za 20. vekom i za vremenom koje je prethodilo „pomirenju između Rusa i Nemaca posle Drugog svetskog rata” (što je Šolc takođe pomenuo dok se prisećao „prošlog doba”).

Nije slučajno što je jedan broj nemačkih i ruskih medija ovaj govor protumačio upravo kao zvanično odbijanje da se prizna istorijska krivica Nemačke. Svakako nije slučajno ni što se u nizu zapadnih liberalnih medija sada pojavljuju analitički članci u kojima se sa vidnim zadovoljstvom fiksira „rađanje nove Nemačke”.

Ideološki megafon zapadnih liberala, magazin Ekonomist, ovo je učinio glavnom temom svog najnovijeg broja, poručivši čitaocima: „Zahvaljujući Vladimiru Putinu, najvažnija zemlja u Evropi se probudila”. Da bi opisali svoje emocije, autori se nisu ustručavali ni da koriste govor japanskog cara Hirohita u kome je opravdao agresivne, osvajačke ratove svoje zemlje 1930-ih i 40-ih godina (opet, ne slučajna analogija).

Ekonomist piše da bi Nemačka sada mogla da se pretvori u „noćnu moru Rusije” – u „jačeg, smelijeg i odlučnijeg lidera ujedinjenije Evrope”. I zaključuje: „Nemačkoj je bio preko potreban taj podsticaj”.

Verovatno će se neko iznenaditi, ali su britanski listovi ovo isto, od reči do reči, pisali o italijanskim fašistima i nemačkim nacistima pre jednog veka. Tada su se posebno trudili list Dejli mejl i njegov osnivač i vlasnik – prvi vikont Rotermer. On se nije libio da lično potpiše članak pod naslovom „Ura za crnokošuljaše!” objavljen januara 1934. u kojem je pozdravljao britanske i nemačke naciste.

Rotermer je u početku svoju ljubav prema nacistima objašnjavao željom da se zaustavi ofanziva „boljševizma” u Evropi koji je u Britaniji bio povezivan sa Rusima. Dejli mejl je radi toga, zajedno sa tajnim službama, kreirao jedan od najrezonantnijih falsifikata 20. veka – takozvano „pismo Zinovjeva” koje je zbacilo prvu laburističku vladu u Britaniji. Tek kasnije, pošto se blisko približio Hitleru, lord Rotermer je agresiju svoje štampe usmerio uglavnom na Jevreje.

Porodica Rotermer i dalje poseduje Dejli mejl, koji je i dalje jedan od najtiražnijih listova u Britaniji, a nastavlja da radi istu stvar! Kao i pre 90 godina, britanska štampa nastavlja da hvali „promenu epoha” u Nemačkoj. Kao i tada, ona otvoreno poziva „nemačkog orla” da juriša na Rusiju.

Sasvim u duhu Dejli mejla od pre jednog veka, Ekonomist izražava nadu da će „nova Nemačka” ući u „sukob oko budućnosti kontinenta” jer je to „prilika za Nemačku da povrati svoje mesto u srcu Evrope”. Obratite pažnju na „povrati”. To nije ništa manje providno od „namigivanja Nemaca” u Ramštajnu radi „osvete za Staljingrad”.

Lideri i epohe se menjaju, a Zapad i dalje sanja o uništenju Rusije kao države. Od vremena Poltave, Borodina, Staljingrada, malo se toga promenilo u ovom smislu. Ali, bilo bi im dovoljno da prelistaju udžbenike istorije pa da shvate dve elementarne istine: a) Rusija, uprkos svemu, uvek pobeđuje; b) pokušaji da se pobedi Rusija – završavaju kao strašne tragedije za one koji se u to upuste.

 

Autor Vladimir Kornilov

 

Izvor RIA Novosti/Fakti, 15. avgust 2022. 

 

Naslovna fotografija: Ronald Wittek/EPA-EFE

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u