Kada je Republika Hrvatska 1. jula 2013. godine postala punopravna članica Europske unije (EU) mogućnost uvođenja evra, kao službene valute i u Hrvatskoj, bila je samo teorija i nekakav daleki, vizionarski plan. Međutim, deset godina kasnije, 1. januara 2023. godine, evro će postati zvanična valuta i u Hrvatskoj.
U februaru ove godine predstavljen je dizajn nacionalnih strana hrvatskih kovanica evra i evrocenta, na kojima su geografska karta Hrvatske, kuna, glagoljica i Nikola Tesla, a zajednička podloga je motiv šahovnice. Geografska karta Hrvatske motiv je na nacionalnoj strani kovanica od dva evra, kuna na kovanicama od jednog evra, Nikola Tesla na 50, 20 i deset centi, a glagoljica na pet, dva i jednom centu. Uz sve motive, ispisana je i reč „Hrvatska“.
Narodna banka Srbije kritikovala je Hrvatsku zbog izbora Nikole Tesle, navodeći da je reč o „prisvajanju kulturnog i naučnog nasleđa srpskog naroda“. Hrvatski zvaničnici su te navode odbacili. Naime, na negativne reakcije NBS reagovali su Hrvatska narodna banka (HNB) i predsednici hrvatske vlade i države. Iz HNB su upozorili da Srbija nije u poziciji da prigovara, jer to po evropskim regulativima mogu samo članice EU koje koriste evro. Potpredsednik vlade Hrvatske iz Samostalne demokratske srpske stranke rekao je da podržava predlog da Nikola Tesla bude na budućim hrvatskim kovanicama evra, ocenivši da je „Tesla simbol koji Srbe i Hrvate spaja sa svetom“. Izrada kovanica evra sa hrvatskom nacionalnom stranom počinje najranije šest meseci pre dana uvođenja evra.
Dvadeset osam godina otkako je uvedena kao sredstvo plaćanja, 30. maja 1994. godine, hrvatska kuna odlazi u istoriju. Naziv kuna, inače, potiče od imena za kunu zlaticu, životinju koja nastanjuje hrvatske šume, a čije je krzno u hrvatskim krajevima u prošlosti služilo kao sredstvo robne razmene, odnosno imalo je funkciju novca.
EU dala „zeleno svetlo“
Početkom naredne godine Hrvatska će postati dvadeseta država u evrozoni i 26. država u kojoj se evro zvanično koristi kao sredstvo plaćanja. Evropski parlament u Strazburu je 5. jula ove godine velikom većinom glasova podržao pristupanje Hrvatske evrozoni, odnosno prihvatio izveštaj o uvođenju evra u Hrvatskoj 1. januara 2023. godine, u kojem se ocenjuje da Hrvatska „ispunjava sve kriterijume za ulazak u evrozonu“.
Prihvatanjem evra, Hrvatska ulazi u Evrosistem koji čine Evropska centralna banka i centralne banke zemalja članica evrozone, a guverner HNB ulazi u Upravno veće Evropske centralne banke. Ministar finansija učestvuje na sastancima Evrogrupe, a premijer na sastancima u vrhu evrozone. Hrvatska, takođe, automatski postaje članica Bankarske unije, sistema za nadzor i sanaciju banaka.
U izveštaju koji su poslanici usvojili ocenjuje se da „Hrvatska ispunjava sve kriterijume za uvođenje evra, što je rezultat ambicioznog i odlučnog nastojanja i odražava kredibilne napore hrvatske vlade i hrvatskog naroda“. Ističe se da je pristupanje Hrvatske evru prvi značajan proces integracije u EU posle Bregzita, te da treba poboljšati i pozitivnu sliku EU u regionu.
Uprkos teškoj socioekonomskoj situaciji izazvanoj zdravstvenom krizom i najnovijim poskupljenjem energenata, uvođenje evra u Hrvatskoj i ispunjavanje neophodnih kriterijuma predstavljaju snažan politički signal održivosti i privlačnosti jedinstvene evropske valute, navodi se u izveštaju. Uvođenje evra će ojačati hrvatsku ekonomiju i koristiti njenim građanima i privredi jer će ekonomija postati otpornija, privući više stranih investicija, povećati poverenje međunarodnih investitora i smanjiti razmenu valuta, što će imati opipljiv uticaj na ključni turistički sektor, predviđa Evropski parlament. Hrvatska vlada se poziva da osigura da uvođenje evra ne dovede do veštačkog povećanja cena.
„Dvadeset godina nakon uvođenja prvih novčanica, evro je simbol evropske snage i jedinstva. Zahvaljujući velikoj posvećenosti ispunjavanju uslova, Hrvatska je spremna da se pridruži evrozoni 1. januara 2023. godine, za manje od jedne decenije posle ulaska u EU. Sa tim datumom cela evrozona dočekaće svoju dvadesetu članicu“, navodi se u obrazloženju pozitivne ocene Evropskog parlamenta o spremnosti Hrvatske da usvoji evro.
Odbor za ekonomske i finansijske poslove EU (Ekofin) usvojio je 12. jula tri konačna pravna akta, koja su potrebna kako bi Hrvatska mogla da uvede evro 1. januara 2023. Među tim aktima je i odluka o stopi konverzije kune u evro po sredinjem kursu – 1 evro za 7,5345 kuna. Definitivni kurs jednak je onom po kojem je kuna pre dve godine uključena u Evropski kursni mehanizam (ERM II). Uz uredbu kojom je utvrđen definitivni kurs konverzije kune u evro, Ekofin je usvojio još dva pravna akta – odluku o prihvatanju evra u Hrvatskoj, te dopunu uredbe u kojoj će se popisu 19 članica evrozone dodati Hrvatska kao 20. članica.
Četiri meseca pre uvođenja evra, od 5. septembra, u Hrvatskoj počinje obavezno dvojno iskazivanje cena u kunama i evrima, koje će trajati cele sledeće godine, da bi se zaštitili potrošači. Dok traje taj period prilagođavanja, prodavnice i svi poslovni subjekti dužni su da cene u obe valute iskazuju na jasan, čitljiv, vidljiv i lako uočljiv način, uz isticanje fiksnog kursa.
Povlačenje kuna i puštanje u opticaj novčanica i kovanica evra vrlo je složena operacija, jer će u vrlo kratkom roku biti potrebno da se povuče više od 500 miliona komada novčanica kuna i više od 1,1 milijardi komada kovanica kuna i lipa. Istovremeno će biti potrebno da se u opticaj pusti uporediva količina novčanica i kovanica evra. U prve dve nedelje od ulaska u evrozonu na snazi će biti dvojni opticaj, moći će da se koriste i kune i evro.
U bankama će u prvih šest meseci moći bez naknade da se menjaju kune za evre, a u narednih šest meseci uz naknadu. Nakon 12 meseci od uvođenja evra gotov novac moći će da se menja samo kod HNB. Pritom će kovanice moći da se menjaju do tri godine nakon uvođenja evra, a novčanice trajno.
Snabdevanje novčanicama evra će se obezbediti pozajmljivanjem od Evropske centralne banke, dok će se kovani novac proizvesti u Hrvatskoj s obzirom na to da, suprotno od novčanica koje su iste u svim zemljama evrozone, kovanice evra i centa na naličju prikazuju nacionalne simbole država-članica.
Rani dani evra
Uvođenje evra u Hrvatskoj otvorilo je mnoga pitanja, poput onog kako su izgledali rani dani evra i koji su sve bili preduslovi da uopšte dođe do njegovog uvođenja. Sam proces trajao je prilično dugo, još od konferencije u Madridu 1970. i Delorovog izveštaja iz 1989. godine koji je dao konačni predlog za uvođenje jedinstvene evropske valute, da bi evro postao valuta u opticaju 1999, odnosno kao gotov novac 1. januara 2002. godine.
Iako je bilo odmah zamišljeno da sve zemlje članice EU pređu na korišćenje evra, tu su se odmah javili problemi. Prvi su oni ekonomske prirode: nije bilo sasvim jasno da li zemlje EU (tadašnjih 15 „starih“ članica) čine ili ne čine optimalno valutno područje, ili je pak ono ograničeno samo na pojedine od njih. Neka istraživanja su dokazivala da većina evropskih zemalja može da uvede jedinstvenu valutu, a neka druga da to ima smisla samo za zemlje centralne i severne Evrope, ali ne i mediteranske zemlje.
Onda su se javili problemi političke prirode: Velika Britanija nikako nije želela da se odrekne funte, a ujedinjenje dve Nemačke poremetilo je ranije etablirane odnose moći u okviru Evrope, pa je Nemačka odustajanjem od marke i uvođenjem evra htela da se pokaže kao dobar partner Francuskoj. Tako se nakon dugih pregovora i još duže liste kompromisa došlo do Ugovora iz Mastrihta 1993. godine kojim je uveden evro. Ali ugovor je propisao tačno koji kriterijumi moraju da budu zadovoljeni pre nego što neka zemlja bude mogla da se pridruži evrozoni (pored osnovnog uslova da zemlja bude članica EU).
Prvi kriterijum je stabilnost cena – inflacija merena potrošačkim cenama ne sme biti viša od 1,5 procentnih poena od proseka tri zemlje s najnižom inflacijom. Drugi je stabilne javne finansije – javni dug ne treba da bude viši od 60 odsto BDP-a članice, a deficit ne može biti viši od tri odsto BDP-a godišnje. Treći je dugoročna ekonomska konvergencija – dugoročna kamatna stopa ne može biti viša od dva procentna poena u odnosu na prosek tri zemlje s najnižom inflacijom. Četvrti je stabilan devizni kurs – učešće u ERM II mehanizmu s fiksnim kursom prema evru najmanje dve godine.
Zemlje EU su u obavezi da pređu na korišćenje evra, kada ispune sve pobrojane kriterijume. Jedini izuzetak je Danska koja se izborila za „opt-out“ opciju, pa će ona o korišćenju evra odlučivati na referendumu, ali nekada u budućnosti, bez jasnih rokova.
Nepostojanje jasnih rokova su razlog zašto Švedska još uvek nije uvela evro, iako je ispunila sve obaveze iz Mastrihta osim ulaska u ERM II sistem, što je čisto tehničko pitanje jer švedska kruna ima stabilnu vrednost, u okviru postavljenog pariteta u ovom mehanizmu.
Preostalih šest zemalja koje u budućnosti treba da uvedu evro su Hrvatska (koja će to uraditi početkom naredne godine), Bugarska (državni plan je da se to desi 2024. godine), potom Mađarska, Češka, Poljska i Rumunija koje nisu postavile neke obavezujuće datume. Van evrozone nalaze se Crna Gora i tzv. Kosovo, koji su unilateralno usvojili evro, pa će oni u nekom trenutku morati da stupe u ugovorni odnos sa EU u vezi sa korišćenjem evra, slično kako su to već uradili San Marino, Andora, Monako i Vatikan.
Zagovornici ulaska u evrozonu
Na temu uvođenja evra govorio je i hrvatski premijer, koji je podsetio kako je ulazak Hrvatske u evrozonu obveza koju je Hrvatska preuzela pristupnim ugovorom. Hrvatska privreda je snažno integrisana u trgovinske i finansijske tokove EU, te je istovremeno jedna od najuređenijih privreda među svim državama-članicama koje nisu u evro području. Ulazak Hrvatske u evrozonu ujedno će doneti i prednosti građanima i privredi. Konkretno, nestaće valutni rizik i menjački troškovi, smanjiće se kamatne stope, podstaknuće se strana ulaganja, povećati mogućnost finansiranja na tržištu kapitala, a kreditni rejting bi mogao porasti za dva odsto. Olakšaće se i hrvatski izvoz, kao i dolazak turista iz evro područja, ocenio je premijer.
Guverner HNB procenjuje da građani imaju oko 36 milijardi kuna (4,8 milijardi evra) ušteđeno u gotovini. Mogu menjati najviše 105.000 kuna (14.000 evra), a posle tog iznosa moraće banci da objasne poreklo novca. Smatra da će od ulaska Hrvatske u evrozonu „građani i preduzetnici imati konkretne, direktne i trajne koristi“. U najvećoj meri nestaće valutni rizik, Hrvatska će biti investiciono atraktivnija i sigurnija u vremenima kriza, a „evro kao ključna vrednost evropskog zajedništva omogućiće još aktivniju ulogu u evropskom projektu“, naveo je guverner.
I pojedini hrvatski ekonomisti, zagovornici uvođenja evra, podsećaju kako je Hrvatska ulaskom u EU potpisala i obvezu uvođenja eura, kao i da se potpisani ugovori moraju poštovati. Prema njihovim rečima, „Hrvatska je tokom proteklih godina odradila veliku većinu stavki koje su prethodile uvođenju evra, te se može reći kako je Hrvatska spremna za evro“. Mora se znati i kako je novčani sistem Hrvatske visoko evroiziran. Gotovo 70 odsto svih štednji je u evrima, krediti su u evrima, a evro se kao valuta koristi i na dnevnim tržištima. Činjenica je da kuna dizajnom podseća na nemačku marku, a evro je za mnoge već i u Hrvatskoj postao svakodnevica budući da je naširoko prihvaćen. Postoji strah dela građana koji se boje dodatnih poskupljenja, ali se navodi kako zapravo razloga za to nema.
Brojne cene u Hrvatskoj su već sada više nego u državama EU gde je evro službena valuta plaćanja, tako da se očekuje da će sa uvođenjem evra neke cene u Hrvatskoj i pasti jer će se poravnati sa cenama na evropskom tržištu. „Evrozona je najrazvijenija regija na svetu tako da je ulaskom u evrozonu nemoguće ostati nerazvijen. Uvođenje evra otvara brojne mogućnosti koje Hrvatska dosad nije imala kao država. Veruje se kako će i Hrvatska iskoristiti sve te potencijale, te da će građani vrlo brzo videti koliko je ulazak u evrozonu bio dobar za rast standarda građana, veće plate, kao i dalji razvoj države“.
Reakcija javnog mnjenja
Građani ne dele taj optimizam, sudeći po anketama javnog mnjenja. Manje od trećine građana smatra da je Hrvatska spremna za uvođenje evra početkom 2023, a većina se boji da će uvođenje jedinstvene valute dovesti do prećutnog povećanja cena, pokazali su rezultati istraživanja predstavljeni u maju ove godine u Hrvatskoj. Istraživanje je pokazalo da se 29,9 odsto građana u potpunosti ili uglavnom slaže sa tvrdnjom da je Hrvatska spremna za uvođenje evra početkom 2023. Velika većina građana, njih 86,2 odsto, smatra da će se uvođenje evra iskoristiti za prećutno povećanje cena. Hrvatski građani prošli su kroz nekoliko talasa povećanja cena: korona kriza, zemljotres, rat u Ukrajini. Ovo bi sada bio četvrti talas, ako se cene povećaju. Navedeno je da je u Sloveniji od uvođenja evra bruto plata porasla za 46 odsto, a cene za 26 odsto. U postupku uvođenja evra primenjuju se načelo zabrane neopravdanog povećanja cena, ali zakonom nije predviđena kazna za to delo.
Hrvati su danas bolje informisani o evru nego pre godinu dana, ali znatno manje podržavaju njegovo uvođenje. Uoči ulaska Hrvatske u evrozonu, Evropska komisija objavila je rezultate istraživanja Fleš Evrobarometra, sprovedenog u aprilu ove godine na više od sedam hiljada ispitanika iz zemalja koje još nisu pristupile evrozoni. Na pitanje da li se osećaju informisano o evru, 52 odsto Hrvata odgovorilo je da su u potpunosti informisani, što je povećanje od šest postotnih bodova u odnosu na godinu ranije. U odnosu na ostale učesnike koji su bili deo istraživanja Evrobarometra, ispitanici iz Hrvatske u najvećoj meri su (41 odsto) znali odgovor na pitanje koliko je trenutno zemalja u evrozoni. Ispitanici iz Hrvatske pokazuju pad poverenja u gotovo sve institucije koje sprovode informativne kampanje o uvođenju evra.
Na primer, u poslednjih godinu dana zabeležen je pad poverenja u evropske institucije i novinare (za devet postotnih bodova), nacionalnu centralnu banku i poreske/fiskalne uprave (sedam postotnih bodova) i udruženja potrošača (četiri postotna boda). Porastao je i broj onih koji ne znaju kome mogu verovati s obzirom na informacije koje im pružaju o prelasku na evro.
Kao najvažnije teme informativnih kampanja o uvođenju evra, Hrvati ističu informacije o vrednosti jednog evra i informacije o tome kako osigurati poštovanje pravila za pretvaranje valute u evre, dok najmanje važnim smatraju informacije o izgledu novčanica i kovanica evra, ali i društvene, ekonomske ili političke implikacije evra. Istraživanje pokazuje da je podrška uvođenju evra u poslednjih godinu dana pala za čak sedam postotnih bodova, pri čemu Hrvati izražavaju strah od rasta cena i uvereni su da će uvođenjem nove valute država izgubiti deo identiteta.
U poslednjih godinu dana, značajno je porastao broj Hrvata koji veruje da će uvođenje evra imati negativne posledice za Hrvatsku (49 odsto u odnosu na 40 odsto). Da će doći do povećanja cena veruje 81 odsto ispitanika u Hrvatskoj. Većina Hrvata uverena je da će lično uspeti da se prilagode zameni kune za evro, ali takođe veruju da će Hrvatska izgubiti deo svog identiteta (57 odsto) i kontrolu nad svojom ekonomskom politikom (49 odsto). Većina (58 odsto) misli da Hrvatska nije spremna na uvođenje evra. Ukupno 37 odsto anketiranih veruje da je Hrvatska spremna za evro, što je povećanje od tri odsto u odnosu na 2021. godinu. Na pitanje kada bi želeli da evro postane valuta vaše zemlje, 17 odsto ispitanika iz Hrvatske odgovorilo je „nikad“, 22 odsto „što kasnije“, 25 odsto „što pre“, a 34 odsto „nakon određenog vremena“.
Najveća podrška za uvođenje evra zabeležena je u Rumuniji (77 odsto) i Mađarskoj (69 odsto), a najmanja u Bugarskoj i Češkoj (44 odsto) i Švedskoj (45 odsto).
Rezultati analize HNB
Dvadeset godina posle uvođenja evra, neke evropske zemlje još nisu voljne da se pridruže monetarnoj uniji. Iako su obavezne da uvedu evro, Švedska, Češka, Mađarska i Poljska odlučile su se za odlaganje – na neodređeno vreme. Postoje različiti ekonomski, politički, pravni, sociološki, pa čak i emocionalni faktori za takvu odluku, piše u jednoj analizi HNB iz prošle godine.
U publikaciji Pregledi, pod nazivom „20-godišnjica evra: Zašto se neke zemlje još ne žele pridružiti?“, kao ključni ekonomski argument protiv uvođenja evra u tim zemljama navodi se trošak gubitka monetarnog suvereniteta. Devetnaest država članica EU (od njih dvadeset sedam) uvelo je zajedničku valutu i pristupilo evrozoni. Od preostalih osam država članica EU, izvan evrozone, njih tri – Bugarska, Hrvatska i Rumunija – iskazale su veliko interesovanje za pristupanje evropskom kursnom mehanizmu (ERM II) i uvođenje evra.
Te zemlje, a posebno Hrvatsku, obeležava visok nivo finansijske evroizacije. Zbog toga su privatni i javni dug u ovim državama vrlo osetljivi na kursni rizik, a mogućnosti za autonomnu monetarnu i kursnu politiku su već prilično ograničene. U tom smislu, za navedene tri zemlje navodi se da se „uvođenje evra čini održivim i opravdanim izborom politike“. Preostalih pet evropskih zemalja, piše u publikaciji, ne žele da se odreknu svog monetarnog suvereniteta. Danska, na primer, po zakonu nije u obavezi da uvede evro (klauzula o izuzimanju).
S druge strane, Švedska i preostale tri nove države članice, Češka, Mađarska i Poljska, po zakonu su obavezne da uvedu evro u nekom trenutku, ali taj proces još traje. „Različiti su razlozi zbog kojih te države još uvek ne žure sa uvođenjem evra. Neki od njih su političke, neki sociološke, a neki emocionalne prirode. Iako su svi vrlo važni, a katkad krucijalni, ti razlozi nisu bili u fokusu našeg interesovanja. Nas u ovom radu zanima ključni čvrsti ekonomski argument protiv uvođenja evra, u četiri države članice izvan evrozone, a to su mogući veliki troškovi“, navode autori analize HNB.
U radu se navode argumenti protiv uvođenja evra. Prvi je značenje kursa kao faktora stabilizacije odnosno rasta, što, ističe se, može biti privlačno u zemljama sa niskim nivoom evroizacije, kao što su Poljska, Mađarska i Češka. Tamo evroizacija kredita iznosi oko 10 do 25 odsto. S druge strane, u zemljama poput Bugarske, Hrvatske i Rumunije snažna deprecijacija lokalne valute mogla bi da ugrozi finansijsku stabilnost zbog visokog nivoa evroizacije (40 do 60 odsto) i primene valutne klauzule. Imajući u vidu da još uvek postoje određene neizvesnosti vezane za budućnost evrozone, neke od četiri države članica izvan evrozone odlučile su se za tzv. „čekaj i vidi“ pristup, navodi se u ovoj analizi.
„To dovodi do zaključka da uvođenje evra ne bi dovelo do značajnih troškova u smislu stabilizacionih politika i privrednih rezultata. U privrednom smislu bi četiri države članice izvan evrozone mogle imati dobre rezultate i unutar i izvan te zone.
Stoga se njihova nespremnost da uđu u monetarnu uniju ne temelji na čvrstim ekonomskim razlozima, već na širem socijalnom i političkom kontekstu“.
Komentar hrvastkih kritičara
Hrvatska uvodi evropsku valutu u trenutku krize kada je evro u poređenju s američkim dolarom najslabiji od uvođenja pre 20 godina, i kada čitavu monetarnu zonu potresa snažna inflacija. Neki nemački analitičari smatraju da Hrvatska, pre svega, može da profitira od jeftinih kredita i logike po kojoj stabilne zemlje poput Nemačke plaćaju iste kamate kao i nestabilne zemlje evropskog juga. „Treba se zapitati zašto snažne članice poput Danske i Švedske ne žele evro… i na kraju će se samo uvećavati društvo slabih članica zone evra, pa Hrvatsku nije trebalo primiti u evrozonu sve dok se valuta ne stabilizuje“, ocenjuju ovi analitičari.
Navodi se da, nakon Hrvatske, koja je treća po redu najsiromašnija članica EU, i Bugarska kao najsiromašnija članica stremi uvođenju evra. Ukazuje se na visoku zaduženost Hrvatske od 80 odsto BDP-a iako kriterijum evrozone kaže da članice ne smeju imati dug veći od 60 odsto. Od članica EU koje još nisu u zoni evra, Hrvatska se bori sa najvišim dugom. „Švedska bi sa svojih 37 odsto duga prema BDP-u bila više nego dobrodošla, ali oni ne žele evro“. Smatra se da je i krhkost institucija Hrvatske, ali i zemalja koje uskoro žele da uđu u evrozonu poput Rumunije i Bugarske slaba tačka jer „nizak nivo snage institucija znači rizik za ekonomsku i političku otpornost u razdobljima krize“.
Pojedini uticajni hrvatski ekonomisti, protivnici evra, sigurno ne bi insistirali na uvođenju evra sada, nego bi pričekali bolja vremena. „Evro je dobra valuta, ali za razvijene države EU i države čije privrede mogu da prate razvoj poput Nemačke, Austrije, Francuske… Međutim, Hrvatska trenutno nije u toj situaciji i trebalo bi sačekati barem 10 godina da evro preuzme funkciju nacionalnog novca, kao i da se promeni slika hrvatske ekonomije koja bi trebalo da prati razvoj privreda razvijenih država EU. U Hrvatskoj imamo paradoks da je kuna čvrsta i stabilna, a da hrvatska privreda propada već 25 godina“. I oni smatraju kako poskupljenja sa uvođenjem evra neće biti jer „Hrvatska ima evro od 1994. godine, i pre nego što je evro došao, i zove se kuna.
Tvrde i kako je od prvog dana fiksiran kurs kune, da se vezao za nemačku marku iako hrvatska privreda nikada nije pratila razvoj nemačke privrede, kao i da je kuna samo ime valute ali ne igra ulogu novca“. Takva je politika uništila hrvatsku ekonomiju, zbog koje propadaju mnoge fabrike, mladi odlaze u inostranstvo… Tvrde i kako će Hrvatska, zbog nedovoljno jake privrede koja ne prati razvoj onih najjačih u evrozoni, svake godine imati deficit i tražiti pozajmice od EU. „Sve to što imamo danas posledica je takve monetarne politike, a uvođenjem evra ona bi bila zakovana, ne bi se mogla menjati i zato nije dobra za Hrvatsku. Ona jeste dobra za građane koji rade za strane firme ili odlaze na rad u inostranstvo, a onda zarađene evre troše u Hrvatskoj. Ipak, za Hrvatsku kao državu uvođenje evra nije dobro“. Podsetili su i na slične probleme i sudbine država poput Španije, Italije, Portugala i Grčke, koje se, takođe, suočavaju sa brojnim problemima uzrokovanim uvođenjem evra.
Hrvatska bi trebalo da pričeka sa uvođenjem eura, jer bi šteta mogla biti veća od prednosti zbog šokova koji se događaju u svetu, a koji različito utiču na zemlje, ocenio je poznati svetski ekonomista, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Stiglic u martu ove godine. „To je otvoreno pitanje. Iz ekonomskog ugla gledano, potencijalni benefiti mnogo su ograničeniji od potencijalnih troškova. Postoje argumenti zašto bi trebalo pričekati sa ulaskom u evrozonu. No, o tim stvarima odlučuje politika“, rekao je Stiglic. Taj bivši glavni ekonomista Svetske banke rekao je još u avgustu 2020. godine kako Hrvatska apsolutno ne bi trebalo da uvede evro. „Evro oduzima dva važna instrumenta neophodna u prilagođavanju ekonomije na šokove. Oduzima zemlji mogućnost promene kursa, te joj oduzima monetarnu politiku, a time i mogućnost menjanja kamatnih stopa“.
Stiglic godinama govori kako iste krize različito utiču na pojedine zemlje i da zato monetarna politika, koja odgovara zemljama poput Nemačke ili Holandije, ne odgovara nužno i onima kao što je Hrvatska ili Španija. „Kada su zemlje u očajnoj ekonomskoj situaciji, a imaju jedinstvenu kamatnu stopu, one ostaju bez fleksibilnosti kojom bi podstakle rast svojih ekonomija. To zato uvek izaziva zabrinutost oko uvođenja zajedničke valute“, zaključio je Stiglic.
Politička odluka
Od 1. januara 1999. godine članice evrozone postale su Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Republika Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal i Španija. Grčka je ušla u evrozonu 1. januara 2001, Slovenija prvog dana 2007. Prvog januara 2008. evrozoni su se pridružili Kipar i Malta, a godinu dana kasnije to je uradila i Slovačka. Od baltičkih zemalja, prva je u evrozonu ušla Estonija, 1. januara 2011, Letonija 2014, a Litvanija 2015. godine.
Hrvatski javni dug opšte države premašio je 356,1 milijardu kuna (47,2 milijarde evra), što je za 18 milijardi kuna (oko 2,4 milijarde evra) ili 5,3 odsto više nego godinu dana ranije, prema posljednjim objavljenim podacima HNB.Povećanje duga na godišnjem nivou uzrokovano je porastom i unutrašnjeg i inostranog duga, a analitičari Rajfajzen banke Austrija očekuju nastavak njegvog rasta u apsolutnom iznosu na nivou cele godine, usled rastućih potreba za finansiranjem. Unutrašnji dug je povećan za 3,5 odsto u odnosu na kraj aprila 2021. godine na 225,9 milijardi kuna (30 milijardi evra), dok je spoljni dug porastao za 8,7 odsto na 130,1 milijardu kuna (17,2 milijarde evra) kao rezultat aprilske emisije evroobveznice na međunarodnom tržištu kapitala u ukupnom nominalnom iznosu od 1,25 milijardi evra.
Hrvatska vlada računa da bi, uz nastavak oporavka privredne aktivnosti, udeo javnog duga u BDP-u zemlje do kraja ove godine trebalo da iznosi 76,2 odsto BDP-a što bi bilo za 3,6 procentnih poena manje nego na kraju 2021. godine.
Kako se datum uvođenja nove evropske valute bliži, to zaokuplja sve veću pažnju javnosti koja je, kao i kod drugih sličnih stvari, podeljena. Jedni su za uvođenje evra, jer smatraju kako će to stabilizovati Hrvatsku i pomoći njen dalji razvoj. U isto vreme drugi se toj najavi snažno protive, jer strahuju od povećanja cena svakodnevnih potrepština i dodatnog pada životnog standarda građana. I u stručnim ekonomskim krugovima u Hrvatskoj prisutna je velika polarizacija mišljenja oko delotvornosti ulaska zemlje u evropsku monetarnu uniju.
Može se zaključiti da Hrvatska kao treća najsiromašnija država-članica EU (posle Bugarske i Rumunije) ne zadovoljava sve potrebne uslove i kriterijume za uvođenje evra u monetarni sistem zemlje 1. januara 2023, iako su Evropski parlament i Odbor za ekonomske i finansijske poslove EU dali „zeleno svetlo”, što govori da je to više politička preuranjena, a ne ekonomska odluka.
Hrvatska i Bugarska su u julu 2020. godine ušle u evropski kursni mehanizam (ERM II), kojeg neki nazivaju „čekaonicom za evro“, što je ključan korak u procesu uvođenja evra. Članica EU koja želi uvesti evro mora najmanje dve godine provesti u mehanizmu ERM II, pre nego što uvede zajedničku evropsku valutu. Pre toga, treba da zadovolji kriterijume nominalne konvergencije, odnosno Mastrihtske kriterijume, koji se odnose na stabilnost kursa, cena i kamatnih stopa, uz dva važna indikatora koja se tiču javnih finansija – deficit budžeta i javni dug.
Kada je u pitanju hrvatski javni dug, on je sa oko 80 odsto BDP-a znatno iznad propisanog nivoa od 60 odsto BDP-a, ali se očigledno toleriše visok nivo zaduženosti Hrvatske, koja pored slabe privrede ima nestabilne javne finansije.
Dejan Jovović je naučni savetnik – nekadašnji pomoćnik saveznog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom SRJ i SCG i kopredsednik mešovitog međuvladinog komiteta za ekonomsku saradnju sa Hrvatskom. Ekskluzivno za Novi Standard.
Naslovna fotografija: Immo Wegmann on Unsplash
Izvor Novi Standard
BONUS VIDEO:
