Vraćen predlog o uvođenju rodno osetljivog jezika u udžbenike

Stručna javnost čvrsto se drži stava da se uvođenjem rodno osetljivog jezika ne odstupa samo od gramatike i pravopisa, već i da se njime vrši nasilje nad srpskim jezikom

Nacionalni prosvetni savet vratio je predlog za uvođenje rodno osetljivog jezika u udžbenike. Stručna javnost čvrsto se drži stava da se uvođenjem rodno osetljivog jezika ne odstupa samo od gramatike i pravopisa, već i da se njime vrši nasilje nad srpskim jezikom.

Matica srpska, Odbor za standardizaciju srpskog jezika, Srpska akademija nauka i umetnosti kao i katedre za srbistiku u svim univerzitetskim centrima u Srbiji ujedinjeni su u mišljenju da ideologija nema šta da traži u naučnim vodama.

Doktor lingvističkih nauka i redovni profesor za Savremeni srpski jezik, Miloš Kovačević, izjavio je za Sputnjik kako bi bilo apsurdno uopšte govoriti o argumentima i kontraargumentima druge stane, budući da oni nemaju nikakvu težinu.

„Pokazalo se da niko od srbista i niko od lingvista koji se bave srbistikom apsolutno nije za tu ideju, a da su u prvom redu onih što je odobravaju ljudi koji o lingvistici zapravo ništa ne znaju. Prvo političari, a drugo anglisti koji verovatno nisu imali srpski jezik osim u osnovnoj školi”.

Šta će Srbima nauka kad je tu politika

Kovačević takođe ističe kako je samo donošenje ovog zakona kontradiktorno, budući da u Zakonu o očuvanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma jedna od stavki koja je već stupila na snagu jeste ta da se zabranjuje politički marketing.

„Šta će onda Srbiji nacionalna nauka ukoliko će joj nauku određivati političari koji sa lingvistikom nemaju nikakve veze”, zaključuje Kovačević.

Sa druge strane, profesorka i teoretičarka južnoslovenskih književnosti, Ljiljana Pešikan-Ljuštanović, pobornik je rodno osetljivog jezika, ističući da je srpski jezik po svojoj prirodi već rodno senzitivan, pa odluku Nacionalnog prosvetnog saveta tumači kao šansu da se sporni predlog izmeni i dopuni.

„Ono što mislim da je dobro što je predlog zakona vraćen jeste što je to prilika da se, uz struku, ne spreči uvođenje rodno senzitivnog jezika nego racionalizma. Tako bi se izbegli ti zastrašujući dubleti gde se ponavljaju rečenice da bi bio i muški i ženski rod i da se usput vodi računa o prirodi jezika, ali da se ideološki ne progoni ženski rod kao niže vredan i manje vredan, a toga je dosta bilo na sve strane. Jako mi smeta kada kažu da je trenerka uvredljivo jer bože moj tako se zove odeća za treniranje. Izrazito mi je uvredljivo kada mi se neko obrati sa profesore, iako to radi iz poštovanja, implicirajući time da je nepoštovanje da mi kaže profesorka”.

Jezik oblikuju i obaveze prema EU

Dok je profesorka Pešikan-Ljuštanović pobornik uvođenja principa rodne osetljivosti u srpski jezik, profesor Milo Lompar smatra da ova mera pati od nekoliko velikih manjkavosti, poput te da je stručno i naučno skroz neutemeljena, neopravdana, a i praktično neprimenljiva.

„Teško je verovati da će se neke od tih rogobatnih konstrukcija uopšte i moći da primene u nastavi. Ta mera je u suštini duboko nametnuta i tu je sad ceo problem zato što sa jedne strane država ima obaveze preuzete pri nekritičkom odnosu prema Evropskoj uniji da primeni nešto čemu se protivi struka i čemu se protivi veliki broj ljudi, budući da je protivno običajima i načinima govora, te predstavlja nasilje nad duhom jezika i nasilje nad običajima kulture”, rekao je Lompar za Sputnjik.

Govoreći o mogućnosti primene rodno senzitivnog jezika ne samo u udžbenicima za osnovnu i srednju školu, već i u književnosti, filmovima, pozorišnim komadima i uopšte u srpskom jezičkom biću, Lompar je smatra nemogućom.

„Mislim da bi to moglo teško da se primeni zato što bi podrazumevalo jedan nadzor nad jezikom i jednu lektorsku zapovednu strukturu. Ta nametljivost bi možda trajala onoliko koliko bi trajala sila koja je nameće uz kazne i mere pod uslovom da je tako nešto moguće. Moglo bi se desiti, kao što su zaboravljene čitave konstrukcije i čitavi jezički oblici onog birokratskog administrativnog jezika iz ’60ih, ’70ih i ’80ih godina prošlog veka, da i ovo, čim popusti ta sila, ode u nepovrat. To je pogrešna odluka, koja bi sa stanovišta srpske kulture bila i disfunkcionalna jer prosto nema nikakvo opravdanje”.

 

Autor Milica Trkulja

 

Izvor Sputnjik, 16. avgust 2022. 

 

Naslovna fotografija: mus.org.rs

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u