Amerika izaziva Rusiju da podigne uloge u Ukrajini

Vašington razume duh vremena internet ere, nastojeći da dobije rat u umovima ruskog naroda. Otuda ohrabrivanje eskalacije na Krimu koje stavlja Moskvu pred nezgodnu dilemu

Vojno gledano, sirovi, lokalno sklepani dron koji ispušta jednu ili dve ručno rađene bombe na nezaštićene mete na Krimu predstavlja u najboljem slučaju bockanje iglicom na velikoj pozornici specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini. Ali to može imati ozbiljne posledice na druge načine.

Pre svega, ova eskalacija uživa podršku Vašingtona. Visoko rangirani zvaničnik Bajdenove administracije rekao je za Dnevnik nacionalne bezbednosti (eng. „NatSec Daily“) da Sjedinjene Države podržavaju napade na Krim ukoliko ih Kijev smatra neophodnim. „Mi naravno ne biramo mete i sve što smo pružili bilo je u svrhe samoodbrane. Svaka meta koju gađaju na suverenoj ukrajinskoj teritoriji je po definiciji samoodbrana“, saopštio je ovaj zvaničnik.

Ali Vašington zna – kao i Moskva – da kao i svaki sofizam, i ovaj predstavlja naizgled pametan argument, ali inherentno obmanjujući i varljiv. Njujork tajms je interpretirao napad drona na Krim kao izazov rukovodstvu predsednika Vladimira Putina. Tajms je napisao da su napadi na Krim „izložili Kremlj domaćem političkom pritisku, a kritike i debate o ratu sve više se pojavljuju na društvenim mrežama, pri čemu se ističe da čak ni ono što ruska vlada smatra ruskom teritorijom nije bezbedno“.

Putinov oreol

Tajms tvrdi da „kako su slike paljbe protivvazduhoplovne odbrane kroz plavo krimsko nebo rikošetirale društvenim medijima, tako je i sirova realnost rata postajala sve očiglednija Rusima – od kojih su se mnogi svrstali uz narativ Kremlja, zakucan u glave javnosti pomoću državnih medija, a prema kome ‘specijalna vojna operacija’ za spas Ukrajine od nacističke dominacije teče glatko i prema planu“.

Ovaj medij je citirao komentar istaknutog provladinog stručnjaka iz Moskve, prema kome je napad na Krim „ozbiljan“ razvoj situacije, jer „narod počinje da oseća da rat stiže do njih“. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u obraćanju naciji u subotu da „se prosto u vazduhu Krima može osetiti da je okupacija privremena i da se Ukrajina vraća“.

Ponovo vidimo da dok Rusija postepeno pobeđuje u kopnenom ratu u Ukrajini, SAD su odlučne da ne izgube informativni rat. Prema rezonu Vašingtona, u ovoj epohi interneta, rat u krajnjem treba dobiti u umovima ruskog naroda. Stoga ova pronicljiva eskalacija Vašingtona stavlja Moskvu pred dilemu. Ukoliko ne bude odgovora, Zelenski bi mogao da gađa 19 kilometara dugi krimski most koji povezuje poluostrvo Taman iz Krasnodarske pokrajine, matične ruske teritorije, sa krimskim poluostrvom Kerč.

Napad dronovima na Krimu 20. avgusta (Foto: lenta.ua)

U stvari, to je gotovo pa zasigurno. Poenta je da je u kolektivnoj svesti ruskog naroda kerčki most „Putinov most“. Kada je zvanično otvorio most za saobraćaj maja 2018. godine, Putin je radnicima rekao: „U različitim istorijskim epohama, čak i u vreme careva, narod je maštao o izgradnji ovog mosta. Potom su se vraćali toj ideji 1930-ih, četrdesetih, pedesetih… I konačno, zahvaljujući vašem trudu i talentu, čudo se dogodilo!“

Zato nema boljeg načina za rušenje Putinovog oreola od rušenja makar i dela kerčkog mosta na dno Crnog mora. Za to vreme, iz američke perspektive, ukrajinski napadi dronovima na Krim trostruko su korisni.

Trostruka korist

Prvo, to je udarac na ruski moral. Putinova monumentalna popularnost u Rusiji iritira Bajdenovu administraciju. Putinovo majstorsko upravljanje ruskom ekonomijom tako da ona izađe iz kriznog režima je neverovatno dostignuće koje prkosi logici moći u američkoj računici: inflacija postepeno opada (za razliku od evropskih zemalja i Sjedinjenih Država), pad BDP-a se smanjuje, devizne rezerve rastu, trenutni bilans je pozitivan i gle – takozvana „nuklearna opcija“ Bajdenove administracije, tj. uklanjanje Rusije iz SWIFT platnog sistema, nije uspela da obogalji rusku inostranu trgovinu.

Drugo, i Vašingtonu i Kijevu očajnički trebaju „uspešne priče“ kako bi skrenuli pažnju. Tajmsovo naduvavanje dotične epizode već dovoljno govori. U realnosti, ruska ofanziva u Donbasu stvorila je novi zamah koji postepeno iscrpljuje ukrajinske snage. Za nekih nedelju dana, ruske snage će opkoliti glavnu kopču ukrajinske linije odbrane – grad Bahmut – koji predstavlja komunikaciono čvorište za kretanje trupa i logističko snabdevanje u Donbasu. Ruske snage ušle su u njegova predgrađa sa severa, istoka i juga. Pad Bahmuta biće razoran poraz za Zelenskog.

Sa druge strane, čak i dva meseca nakon što je Zelenski obećao „kontranapad“ na Herson kod Krima, njega nema na vidiku. Čak i njegove najzagriženije pristalice iz zapadnih medija se osećaju iznevereno. Nema sumnje da postoji rastuće razočaranje u Evropi.

Nastavak eskalacije

Mađarski premijer Viktor Orban, kao nesumnjivo najpametniji evropski političar današnjice (sa ekonomijom koja beleži rast od preko šest odsto dok je ostatak kontinenta zaglibio u recesiju), rekao je u intervjuu za nemački časopis Tajhis Ajnblik prošle nedelje da je ovaj rat obeležio kraj „zapadne superiornosti“. Interesantno je da je velike naftaške kompanije nazvao „ratnim profiterima“, pri čemu je istakao kako je Ekson duplirao svoje prihode, Ševron učetvorostručio, a zarada Konoko Filipsa skočila je višestruko (naravno sve tri su američke kompanije). Orbanova poruka bila je jasna: Amerika je oslabila EU. Ova misao verovatno muči mnoge evropske političare današnjice.

Treće, Vašington je odmereno bacio rukavicu u lice Rusima. Ali nema šanse da rat stigne u sobe prosečnih Amerikanaca na način na koji Tajms tvrdi da se dešava u Rusiji. Dvadeset Amerikanaca ubijeno je u Harkovu pre dva dana visoko preciznim raketnim napadom ruskih snaga, ali neće biti mrtvačkih sanduka za groblje Arlington, niti će se ovo uopšte naći u američkim korporativnim medijima.

Sjedinjene Države planiraju da nastave uspon duž eskalacione lestvice. Eskalacija je poslednja šansa Bajdenove administracije da zaustavi rusku pobedu. Američki strateški mislilac i akademik Džon Miršajmer napisao je da je rizik od katastrofalne eskalacije „drastično veći nego što to konvencionalna mudrost smatra. A imajući u vidu da bi posledice eskalacije mogle da uključuju veliki rat u Evropi pa čak i nuklearno istrebljenje, postoje dobri razlozi za dodatnu pažnju“.

Moskva preferira da izbegne bilo kakvu eskalaciju, pošto specijalna vojna operacija daje rezultate. Sa druge strane, Sjedinjene Države su upadljivo očajne i kratkoročno gledano, planovi Rusije da održi referendume u Hersonu i Zaporožju tokom septembra moraju se sprečiti. U tome leži opasnost.

Aktuelno američko bavljenje nuklearnom elektranom u Zaporožju ukazuje na skrivenu agendu da se u nekom momentu direktno interveniše u ovom ratu. Pokušaji Kijeva da izazove nuklearnu eksploziju u Zaporožju mogu se razumeti jedino na ovaj način. Izgleda da i Moskva očekuje takvu mogućnost.

Nuklearna elektrana u Zaporožju (Foto: Alexander Ermochenko/Reuters)

Ministar odbrane Sergej Šojgu objavio je juče da je Rusija otpočela masovnu proizvodnju hipersoničnih krstarećih raketa tipa „cirkon“ i da ih već razmešta. Sjedinjene Države nemaju čime da uzvrate na „cirkon“, za koji se procenjuje da je 11 puta brži od „tomahavka“ i sa daleko superiornijim karakteristikama penetracije cilja. Šojgu je možda izrekao oštro upozorenje da se Rusija neće uplašiti ukoliko dođe do NATO intervencije u Ukrajini.

 

Prevod Novi Standard

 

Izvor Indian Punchline

 

Naslovna fotografija: AP Photo

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u