M. Pešić: „Šengenska rusofobija” podelila Evropu

Iz Kremlja su već poručili da se nadaju da će EU trezveno razmišljati o ovoj osetljivoj temi. U slučaju da se Rusima uvede zabrana izdavanja viza, Moskva će preduzeti kontramere

„Šengenska rusofobija”, koju na mig ukrajinskog predsednika Volodomira Zelenskog raspiruju baltičke i nordijske zemlje, nije baš naišla na plodno tlo kod svih članica evrobloka, barem ne onih koje žive od turizma. Uoči neformalnog sastanka šefova diplomatije 27 članica EU krajem avgusta, uz Nemačku su stale i Portugalija, Kipar i Grčka. Ove zemlje se protive zahtevu da se zbog rata u Ukrajini koji vodi Kremlj ruski građani „kazne” zabranom ulaska u Evropsku uniju.

Zbog podela na sastanku ministara spoljnih poslova u Pragu 30. i 31. avgusta će biti teško postići jedinstvo u vezi s ovim pitanjem. Uprkos ratu u Ukrajini, ruski turisti su i dalje dobrodošli u mediteranskim državama, jer pune budžete koji su se u prethodne dve turističke sezone istanjili zbog pandemije korone.

Šef evropske diplomatije Žozep Borel takođe je rekao da ne podržava ideju potpune zabrane izdavanja viza građanima Rusije.

„To je protivrečan predlog. Neke zemlje su već preduzele određene mere, dok druge ne planiraju da ih podrže. Mislim da nije dobra ideja da se svim Rusima zabrani ulazak u EU. Trebalo bi da delujemo selektivnije”, rekao je on na međunarodnoj konferenciji u španskom gradu Santanderu.

Po njegovom mišljenju, velikim ruskim biznismenima ne bi trebalo dozvoliti ulazak u EU, ali postoji veliki broj Rusa koji žele da napuste zemlju i EU ne bi trebalo da im zatvara vrata.

Iz Kremlja su već poručili da se nadaju da će EU trezveno razmišljati o ovoj osetljivoj temi. U slučaju da se Rusima uvede zabrana izdavanja viza, Moskva će preduzeti kontramere.

Ranije je estonska premijerka Kaja Kalas izjavila da Estonija podržava ovu zabranu. U finskoj vladi su naveli da će zemlja od početka septembra prepoloviti broj zahteva za vize koje su primljene u Rusiji, i to na 500 dnevno. Parlament Letonije pozvao je zemlje EU da prestanu s izdavanjem viza građanima Rusije i Belorusije. Za sada su se tom pozivu odazvale Belgija, Malta, Danska, Letonija, Litvanija, Holandija, Slovačka, Češka i Estonija.

Šengensku zonu čini 26 zemalja, od kojih su 22 države EU, a četiri su van unije – Norveška, Island, Švajcarska i Lihtenštajn. Prema zvaničnim podacima, u 2021. godini stiglo je tri miliona zahteva za izdavanje šengenske vize, a najbrojniji podnosioci bili su Rusi – 536.000.

Litvanija, koja je još 10. marta zatvorila granicu za ruske državljane, osim u slučaju humanitarnih razloga i međunarodnih obaveza, otišla je i korak dalje u svojoj „rusofobiji”. Popularna turistička atrakcija na severu zemlje, dvorac iz 19. veka Pakruojis manor uveo je zabranu ulaska ruskim državljanima. Rukovodstvo je pozvalo i druge turističke destinacije da slede taj primer. Direktor hotelskog kompleksa Gijedrijus Klimkevičijus u izjavi za „Euronjuz” je rekao da ovim potezom namerno šalje radikalnu poruku Rusima da su nepoželjni, jer dolaze iz agresorske zemlje.

Na drugoj strani, Kipar, na kojem živi velika zajednice ruskih iseljenika, od kojih samo 50.000 u Limasolu, zauzeo je sličan stav kao i Berlin – da zabranu izdavanja viza nije moguće sprovesti. Pre početka rata u Ukrajini četvrtina svih turista na ostrvu bili su Rusi.

„Odluka da se zabrani izdavanje turističkih viza Rusima bi bila pogrešna. Čak i stanovnici Turske dobijaju kiparske vize i zato smatramo da ta mera ne bi imala neki značaj u odnosu na Ruse. Glavno oružje je evropsko jedinstvo, ali naši partneri treba da poštuju osetljivost drugih u vezi s ovim pitanjem”, rekao je sekretar u Ministarstvu inostranih poslova Kipra Kornelios Korneliju, prenosi Politiko.

Uprkos tome što je vlada Kirijakosa Micotakisa bila među prvima u EU koje su najavile da će Kijevu poslati oružje da se odbrani od „osvajača” sa istoka, Atina nije zatvorila vrata ruskim turistima. Kako navodi briselski portal, pozivajući se na informacije iz Ministarstva spoljnih poslova Grčke, ova mediteranska članica EU ne razmatra mogućnost da promeni status izdavanja viza Rusima.

Ministarstvo spoljnih poslova Portugalije saopštilo je da sankcije uvedene Rusiji moraju da imaju cilj – „kažnjavanje ruske ratne mašinerije”, a ne građana Rusije, prenosi „EKO njuz”. Iz Lisabona je poručeno da će njihovi predstavnici učestvovati na svakom sastanku u EU na kojem će se raspravljati o tome.

I dok članice EU ostaju podeljene kad je reč o zabrani izdavanja viza, s druge strane Atlantika poručuju da SAD ne nameravaju da zatvore granice za sve Ruse.

Prilikom donošenja odluka o izdavanju viza Rusima važno je „povući granicu” između ruskog rukovodstva i običnih građana te zemlje, saopštio je portparol američkog Stejt departmenta, prenosi „Sputnjik”.

 

Autor Milenko Pešić 

 

Izvor Politika, 25. avgust 2022. 

 

Naslovna fotografija: RIA Novosti/Vladimir Sergeev/russiancouncil.ru

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u