Ubistvo Darje Dugin i budalaštine srpskih medija

Naši mediji su o ubistvu Darije Dugine kao po komandi izveštavali prenoseći košuljice i članke zapadnih medija, preuzimajući očite budalaštine

U subotu, 20. avgusta, oko ponoći su počele da se roje vesti o pogibiji tridesetogodišnje Darje Aleksandrovne Dugine, tridesetogodišnje ćerke znamenitog ruskog mislioca i aktiviste Aleksandra Dugina. Faktografija kaže da su oboje te večeri prisustvovali muzičkom festivalu u okolini Moskve i da se, sticajem okolnosti, Darja vraćala automobilom svog oca, a da je on otišao drugim kolima. Aktivacijom podmetnute bombe auto je odleteo u vazduh i odneo sa sobom i život ove devojke.

Ruski mediji objavili su vest da su sigurnosne kamere na parkingu festivala te večeri bile isključene, što je očigledno olakšalo podmetanje bombe. Odmah nakon objavljivanja vesti krenule su, međutim, spekulacije o tome ko stoji iza ovog atentata. Nekoliko predstavnika i zvanične vlasti i nekih drugih ruskih struktura vrlo brzo su izašli s tezom da je reč o terorističkom činu Ukrajinaca, što su zvanične vlasti u Kijevu demantovale. FSB je uputio na strukturu blisku bataljonu „Azov”, što bi vodilo više ka sistemima zapadnih zemalja nego ka samom Kijevu. Međutim, na društvenim mrežama, a i u nekim stranima medijima, pojavile su se i druge hipoteze, zapravo čitav spektar njih. Postoje i tumačenja da su iza ubistva neki moćni antisistemski tajkuni koji su pobegli u inostranstvo, itd.

Povod za ovaj tekst je katastrofalno izveštavanje naših medija o ovom slučaju. Aleksandar Geljevič Dugin je veliki prijatelj našeg naroda i čovek koji je od devedesetih godina u mnogo navrata raznim povodima dolazio u srpske krajeve. Pre desetak godina bio je i gost našeg instituta. U Srbiji i srpskim zemljama ima veliki broj prijatelja, a kod nas je preveden solidan deo njegovog ogromnog opusa. Taj opus je veoma šarolik i s obzirom na to da se on bavio velikim brojem tema, često otvarajući pionirska istraživanja ili u ruskom svetu prvi put pišući o nekim nepoznatim autorima, te knjige su različitog kvaliteta. Ali ono što ih je uvek odlikovalo jeste sloboda mišljenja i spremnost da se hvata ukoštac s tabuisanim temama, idejama i pogledima. To je privilegija koje u zapadnom intelektualnom svetu ima sve manje i sve manje ljudi može sebi da je dopusti.

Otud je ovaj slobodni mislilac doživeo veliku popularnost i izazvao veliko interesovanje na gotovo svim kontinentima i u različitim civilizacijama. Prevođen je od Latinske Amerike, preko Afrike i islamskog sveta, sve do Kine, gde takođe predaje. Zapravo, njegov ugled i popularnost su mnogo veći van Rusije nego u samoj zemlji i tu dolazimo do suštine. Naši mediji su o ovom slučaju kao po komandi izveštavali prenoseći košuljice i članke zapadnih medija, preuzimajući očite budalaštine. Dakle, ko imalo poznaje unutrašnje odnose u Rusiji i poziciju Aleksandra Dugina u njoj, znaće da su kvalifikacije o njemu kao Putinovom ideologu, Putinovom savetniku, odnosno „Raspućinu” i mastermajndu Kremlja skandalozne izmišljotine.

Aleksandar Dugin drži govor na komemoracije svojoj ćerki Darji Duginoj (Foto: Tanjug/AP Photo/Dmitry Serebryakov)

Iako neosporno povezan s nekim delovima bezbednosnog sistema, Aleksandar Geljevič je u Rusiji ozbiljna alternativa, neko ko je svih ovih decenija prinuđen da opstaje na marginama intelektualnog i medijskog života, neko ko nikada nije bio deo akademskog, političkog ili javnog mejnstrima. Profesure na Moskovskom državnom univerzitetu dokopao se tek nešto malo pre ukrajinskog Majdana, da bi odatle ekspresno bio proteran, nakon što je javno napao Vladimira Surkova, glavnog Putinovog stratega, kome je, kao i ljudima iz Putinovog okruženja, nadenuo odrednicu o šestoj koloni. Strukture s kojima je radio čak i poslednjih godina (od Izborskog kluba, preko televizije Carigrad, uz podršku Malofejeva) daleko su od stvarne moći u Rusiji.

Dominantna elita u Rusiji je, naime, svih ovih godina bila izrazito prozapadna i na sve moguće načine borila se da se sa Zapadom nađe neki kompromis. Guverner Narodne banke i dalje je Elvira Nabiulina, a valja se podsetiti da je Gref, kao prvi čovek Sberbanke, odbio da otvori podružnice na Krimu. Takvoj eliti strahovito je smetalo Duginovo insistiranje na hipotezi da će Rusija kad-tad morati da uđe u direktan vojni sukob sa Zapadom i njegovim proksijima, jer je na to teraju delovanje Zapada i sama logika geopolitike i borbe za moć. Otud, čak i danas, kad je njegova logika empirijski potvrđena, njegova pozicija u Rusiji nije mnogo bolja nego ranije. Evroazijstvo je njegova prirodna normativna pozicija, a za ogroman deo ruske elite predstavlja iznudicu, nešto u šta su naterani i protiv svoje volje.

Sve u svemu, smrt Darje Dugine, ko god stajao iza nje, jeste tragedija jednog našeg istinskog prijatelja i red bi bio da naši mediji makar elementarno pristojno o tome izveste, umesto što po ko zna koji put prepisuju besmislice zapadnih propagandnih servisa. Setimo se samo kako su izveštavali o Siriji.

 

Izvor Politika

 

Naslovna fotografija: KIRILL KUDRYAVTSEV/GETTY

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u