Ković: Ne očekujem ultimatum Zapada, već će probati da nas postepeno lome

”Moramo zbog toga da postavimo pitanje šta je naš cilj – da li je to da sačuvamo državu Srbiju ili ćemo da je rasparčavamo time što ćemo im, za početak, dati Kosovo i Metohiju?”

Srbija je pod opasnim pritiskom ali ne bi trebalo da ima dilemu na kojoj strani će naći podršku, istorija nam to neprestano poručuje, kaže istoričar Miloš Ković i dodaje da svakom ko mu kaže da je Rusija daleko, postavlja pitanje – a Amerika i Britanija su blizu?

Nemačka i SAD na Kosovu su, kaže Ković, suparnici ali i prirodni saveznici u odnosu na Srbiju i Rusiju. Aljbin Kurti deluje nepomirljivo, smatra naš sagovornik ali dodaje da može da bude zaustavljen, jer ni on nije imun na uticaje pogotovo što Albanci plaćaju cenu oslanjanja na velike sile. Ković ocenjuje da je nevolja u našem stavu koji treba da bude jasniji i određeniji.

„Ova kriza na KiM je počela poslednjih dana jula i očekivao sam da se avgust iskoristi za utvrđivanje veza sa Rusijom i Kinom. Diplomatija male zemlje je radi sondiranje terena – koliko bi Moskva bila spremna da ide u podršci Srbiji. Niko ne želi sukobe, ali treba podsetiti na američku uzrečicu „ako hoćeš mir, spremaj se za rat,““ rekao je on.

Ne treba, naglašava naš sagovornik, zanemariti ni činjenicu da su danas sve oči uprte u Srbe na severu KiM ali da one južno od Ibra niko više ne pominje, a njima je još za vreme Borisa Tadića nametnuto da koriste kosovske lične karte i tablice.

„Aktuelno političko rukovodstvo se, vidim, bori da se taj scenario ne ponovi i na severu pokrajine ali svaka vrsta cenkanja se za nas nužno završava u katastrofi. Jer kada protivnik oseti mogućnost kompromisa, on to čita kao slabost. Mi smo pod velikim pritiskom i ni Kurti, ni Nemačka, ni Bajden ne žele da razgovaraju ni o kakvim razgraničenjima, oni imaju samo jedan plan, a to je razgovor koji bi vodio ka uzajamnom priznanju. Naša pozicija nije laka ali mi moramo da budemo jasniji – da branimo celinu Kosova i Metohije na osnovu Rezolucije 1244, što je stav i Rusije,“ podvukao je Ković.

Na pitanje kako bi Rusija mogla da pomogne Srbiji s obzirom na opaske prozapadnih političara i medija da se ne graničimo sa tom zemljom, profesor podseća da su nam i u Beču 1804. govorili da smo zapećak, to su nam ponavljali kroz ceo 19. vek.

„To su nam govorili i 1914, a onda je car Nikolaj rekao „nećete pokoriti Srbiju.“ I 1915. su pričali kako nas je napustila Rusija ali je onda ruski car poslao poruku u London i Pariz u kojoj je pisalo „moraćete da primite Srbe da ne biste bili uništeni. Ne treba da nabrajamo kada nam je i koliko Moskva pomogla, bilo je naravno i razočaranja ali kada gledate istoriju rusko srpskih veza to je – saradnja, pomoć, podrška, razočaranje, a sa Britancima imamo – neprijateljstvo. Zbog toga ne možemo da izjednačavamo istok i zapad, ne mogu da se porede politike NATO i Rusije prema Srbiji. Ne zaboravite da je Alijansa istrebila Srbe iz Krajine, Sarajeva, sa KiM“, objašnjava Ković.

Ipak, dodaje Ković, Srbija ne može da očekuje da će bilo koja velika sila, pa i Ruska Federacija staviti tuđe interese ispred svojih, ali zato mi tačno moramo da znamo koji su to interesi i da se u njih uklapamo. Svako ko nam kaže da je Rusija daleko, naš sagovornik im postavlja pitanje – a Amerika i Britanija su blizu? Svako ko nas pita „kada su nam to Rusi pomogli,“ treba odgovoriti, kaže on, kao Rodžers Voters jednom novinaru „treba da čitaš knjige!“ jer takvo pitanje može da postavi samo neko ko ne zna istoriju.

U jednom trenutku smo div-heroji, u drugom se demobilišemo

A na osnovu analogije iz istorije, naš sagovornik kaže da moramo da razgovaramo sa svima, pa čak i sa nametnutim specijalnim izaslanicima. Lako je, ocenjuje on, davati nacionalističke izjave ali mi smo na svojoj teritoriji imamo NATO i opkoljeni smo njihovim članicama.

„Moramo, međutim, da budemo svesni da nas kuvaju kao žabu ne od 2012. niti od 2000, već mnogo duže. Nije ni Tito uspostavio svoju diktaturu odmah, već je Ustav iz 1974. došao tri decenije posle pobede u Drugom svetskom ratu. Milo Đukanović nije u jednom danu počeo asimilaciju Srba u Crnogorce, to su sve procesi koji traju i tako Zapad funkcioniše,“ naglašava on.

Mi smo, kaže Ković, narod koji radi na mahove – u stanju smo da budemo div-heroji ovog časa, a onda se demobilišemo i to naši neprijatelji znaju. Moramo zbog toga da postavimo pitanje šta je naš cilj – da li je to da sačuvamo državu Srbiju ili ćemo da je rasparčavamo time što ćemo im, za početak, dati Kosovo i Metohiju?

„Ne očekujem spektakularan događaj kao što je potpisivanje Trojnog pakta, neće nas oni terati da na spektakularan način priznamo takozvano Kosovo ali će biti učinjeno sve da od našeg suvereniteta ne ostane ništa pa onda nećemo ni morati da ga priznamo. Ako male države postanu previše pokorne onda se pretvaraju u Severnu Makedoniju,“ naglasio je Ković.

 

Izvor Sputnjik, 4. septembar 2022.

 

Naslovna fotografija:

 

BONUS VIDEO:

 

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u