Veliko resetovanje, taj novi početak istorije koji je Svetski ekonomski forum (SEF) najavio 2020, konačno dobija svoj puni smisao. Iz frazeološke magle o pravednijem društvu, humanijem kapitalizmu, ekološkoj zelenoj agendi i održivom razvoju, pomaljaju se zastrašujuće konture novog sveta kojim upravlja sve vidljivija ruka nevidljive elite iz senke. Poznati, bizarni slogan SEF-a po kome se građanima sveta obećava budućnost u kojoj će “posedovati ništa” i biće srećni, polako se realizuje – bar kada je prvi deo ovog slogana u pitanju.
Rad na tome da građani „nemaju ništa“ počeo je davno, pre više decenija. Družina iz Davosa, čije interese artikuliše SEF, postarala se da zaustavi ili drastično uspori realni rast plata najvećeg broja zaposlenih. Niska inflacija, socijalni mir i iluzija rasta kupovne moći održavana je poplavom jeftinih roba koje su stizale sa istoka. Dok su građani trošili novac na jeftine industrijske trice i kučine, cene stanovanja, obrazovanja i zdravstvenih usluga su eksplodirale, a s njima i dugovi građana.
Inflacija tražnje
Srednja klasa, pouzdani stub stabilnosti društva, polako je siromašila. Projekat osiromašenja se tokom poslednje decenije sprovodio tiho, između ostalog i politikom ultraniskih, nultih ili negativnih kamatnih stopa. Delovi društva koji su odgovorno štedeli izgubili su prihode od kamata koji su služili da bar delom nadoknade inflatornu eroziju štednih depozita. Na drugoj strani, ta ista monetarna politika omogućila je da najbogatiji nastave enormno bogaćenje kroz rast vrednosti finansijske imovine (akcija i sl.).
Potom je došao kovid 19. Ni danas pouzdano ne znamo kako i odakle se virus pojavio, da li je reč o prirodnoj nepogodi ili o mračnom laboratorijskom projektu. U ime borbe protiv pandemije stvorena je neviđena psihoza straha i zatvarani su veliki delovi ekonomije. Države su štampale novac i delile ga građanima i preduzećima koja ne rade. Ali novac po sebi ne stvara vrednost niti tako kreirana kupovna moć može dovesti do rasta proizvodnje u ekonomijama koje su zatvorile svoja preduzeća. Naštampani novac se kumulirao u finansijskom sistemu budući da su građani manje trošili tokom pandemije. Kada su se ekonomije prošle godine otvorile, kada su građani počeli više da troše, počelo je ubrzavanje inflacije. Tako kreirana inflacija, koju ekonomisti zovu inflacija tražnje, ipak nije bila dovoljna da napravi potpuni haos. Trebalo je nešto jače.
Zapadne elite su odlučile da izazovu kolosalnu krizu na tržištima energije i hrane – podstičući rat u Ukrajini, insistirajući na kažnjavanju Rusije i eliminisanju energetske zavisnosti od nje. Rast cena energije nije nastao zato što energije nema dovoljno, već zato što je Zapad sankcijama efektivno odsekao ponudu koja dolazi iz Rusije i iznudio reakciju ruske strane. Istovremeno, na berzama energije odvijaju se cenovne špekulacije koje dodatno povećavaju cene i stvaraju haos dok se energetske kompanije guše u profitu.
Rast cena nastao povećanom tražnjom (usled štampanja novca) sada je pomognut i troškovnom inflacijom – rastom cena hrane, energije i, posledično, plata. Cenovni udari su strahoviti i zvanične statistike ni izbliza ne reflektuju stvarni rast troškova života najvećeg broja građana i privrede. U globalizovanom svetu svi postaju žrtve a ne samo građani zemalja koje su krizu izazvale.
Veliko finale
Na kraju dolazi veliko finale. Kako se inflacija očekivano (i bojim se planirano) otela kontroli, centralne banke kreću s ubrzanim podizanje kamatnih stopa. To bi trebalo da dovede do recesije, do gubitka radnih mesta, do masovnih stečaja i novog talasa globalnog osiromašenja stanovništva. Ogroman broj ljudi neće imati ništa, baš kako su proroci iz Davosa i obećali. Recesija je, uz pandemiju, optimalan oblik kreiranja straha i instrument socijalne kontrole i disciplinovanja stanovništva. Samo je rat efikasnije sredstvo.
Da li elite strepe od pobune građana? Čini se da ne. Građanima se objašnjava da su za krizu krivi kovid 19 i Putin, te da se – opa – žrtva mora prineti na oltar slobode, demokratije i međunarodnog poretka. Ako se poruke ne mogu preneti rečima, preneće se pendrecima, suzavcem i šmrkovima. Vlasti se ne šale. Uvek lucidni predsednik Bajden nedavno je podsetio svoje političke protivnike da država ima i avione koje (valjda) može upotrebiti protiv neposlušnih, lako naoružanih republikanskih simpatizera koje etiketira kao „polufašiste“. Ne bi bilo veliko iznenađenje ni ako bi se pojavila i kakva nova pandemija i novi ciklus ograničavanja slobode kretanja. U krajnjem slučaju, na raspolaganju je i provereno, suptilno sredstvo – novi svetski rat.
Ludilo koje gledamo je najavljeno i čini se planirano. Teško je poverovati kako je haos u kome živimo posledica greške u kalkulaciji, te da političke elite nisu znale šta će se dogoditi. Da je reč o grešci politika bi se korigovala, pljuštale bi ostavke i izvinjenja, a kompletna politička elita Evrope bi se povukla u manastire i odala meditativnom tihovanju … figurativno rečeno. Jasno je da ogroman broj ljudi zaista neće imati ništa, ali ostaje da vidimo kako stratezi iz Davosa nameravaju da ih učine srećnim.
Izvor nkatic.wordpress.com/Politika, 8. septembar 2022.
Naslovna fotografija: EPA/Laurent Gillieron
BONUS VIDEO:
