B. Mitrinović: Šta je Blinken rekao Zelenskom

Nagađa se da je posle ukrajinske kontraofanzive u oblasti Harkova i Hersona, Blinken sa Zelenskim možda razgovarao o planu deokupacije u izvesnom stepenu, a potom diplomatske inicijative

Poseta tima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) nuklearnoj elektrani u Zaporožju mogla bi da donese izvesnu promenu situacije na ratištu u Ukrajini. Uz ofanzivu ukrajinskih snaga, koja je upitnog karaktera, ali je u Kijevu i zapadnim medijima predstavljena kao odlučujući pomak posle šest meseci defanzive – čak se govori i o mogućnosti sklapanja primirja.

Posle obnovljenog granatiranja okoline nuklearke i susednog Energodara, koji je ostao u potpunom mraku, šef IAEA Rafael Grosi je najavio da bi dogovor ruske i ukrajinske strane o nenapadanju nuklearke obezbedio stabilizaciju situacije. On je za italijansku „Republiku” naveo da bi Rusima i Ukrajincima moglo da se postavi jednostavno pitanje: Da li ste saglasni da se nuklearka ne napada? Pa, hajde, onda da napravimo jednostavan sporazum da je zaštitimo i dogovorimo „nepovredivost elektrane”.

Nuklearno gorivo

Ruska strana očigledno ne razmatra mogućnost povlačenja iz elektrane, ali se u medijima pojavljuju različite mogućnosti: od dovođenja mirovnih posmatrača u ovu oblast do toga da bi dve strane ipak mogle da krenu od ove tačke u pravcu barem nekog primirja. S druge strane, potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk pozvala je stanovnike u blizini elektrane da kako znaju i umeju napuste ovu teritoriju. Ta najava može da vodi i ka ekstremnom scenariju: da je planirano izazivanje akcidenta.

Oni koji misle da bi do neke vrste primirja moglo da dođe baš povodom zapaljive situacije oko nuklearke, ističu da je iznenadna tajna poseta američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Kijevu sigurno imala strateške globalne ciljeve, a ne svakodnevne već uobičajene razgovore o naoružavanju Ukrajine. Mnogi smatraju da je zbog iscrpljivanja vojnih resursa evropskih saveznika u NATO i predstojeće energetske krize koja im dolaskom zime ekstremno preti – došlo vreme za privremeni prekid ratnih dejstava od nekoliko meseci, barem dok se udarni zimski period ne prebrodi. U međuvremenu bi se radilo na postizanju jedinstva evropskih članica koje se ubrzano narušava po različitim osnovama.

Žito ide u EU

I aktivnosti Redžepa Tajipa Erdogana govore tome u prilog, kao i nezadovoljstvo Vladimira Putina sporazumom o prometu žita. Nakon što je obelodanio da su samo dva od 87 brodova sa žitom završila u zemljama kojima je najpotrebnije, a svi ostali u evropskim – očigledno je da je došlo vreme za resetovanje tog sporazuma. Zvanična Moskva je učinila pozitivan korak ulaskom u ovaj sporazum, ali nije dobila onoliko koliko je želela, barem što se tiče izvoza njenih poljoprivrednih proizvoda i đubriva.

Nagađa se da je posle ukrajinske kontraofanzive u oblasti Harkova i Hersona, Blinken sa Zelenskim možda razgovarao o planu deokupacije u izvesnom stepenu, a potom diplomatske inicijative. Rusi su generalno spremni za pregovore, a nije im strano ni da učine teritorijalne ustupke, kako su to već uradili povlačeći se iz određenih oblasti. I samom Kijevu, kao i njihovim glavnim saveznicima, SAD i Velikoj Britaniji, sasvim je jasno da ukrajinska vojska sa svim naoružanjem i vojnom obukom sada nije u stanju da napravi bilo kakav preokret.

Zimska pauza

To, naravno, neće značiti da je „ukrajinski projekat” pred napuštanjem, ali bi im zimska pauza u kojoj bi se EU i Ukrajina koliko-toliko konsolidovale – bila dobrodošla. Iako ruska vojska, ne zazire od zimskih uslova i njoj bi skidanje određenih sankcija odgovaralo, bez obzira na to što je u energetskom sektoru profitirala od blokada.

One političke snage koje veruju da je došao momenat za oživljavanje mirovnog procesa, smatraju da bi u pozadini ukrajinske kontraofanzive i zategnute situacije oko nuklearke u Zaporožju, Putinu mogli da daju ponudu o vraćanju na pozicije pre 24. februara u zamenu za ukidanje dela sankcija i neutralan status Ukrajine u vojnom pogledu. Krim, na žalost Zelenskog, nije u ovoj opciji. Ali i on sam je potpuno svestan da ekonomska situacija u zemlji nije dobra i da svakodnevni apeli za finansijskom i vojnom pomoći ne padaju više na plodno tlo jer su, naročito, evropske države sve više zaokupljene sobom.

Posle posete ukrajinskog premijera Denisa Šmigalja Berlinu, on u Kijev nije doneo mnogo optimističnih vesti. Evropske elite ostaju voljne da dugoročno snabdevaju Ukrajinu oružjem u doglednoj budućnosti, i stoga se Evropljani i dalje obavezuju da će nastaviti isporuke, ali ne nužno sada, već za nekoliko meseci, možda čak i godinu dana. Na kraju, ni sastanak ministara odbrane država članica NATO-a u Ramštajnu nije prošao tako dobro. Ministri nekih članica su jasno rekli da bi moglo biti problema s vojnom pomoći. Jesu oni za nastavak vojne pomoći, ali u skladištima nije ostalo mnogo oružja.

Autor Biljana Mitrinović Rašević

 

Izvor Politika, 11. septembar 2022. 

 

Naslovna fotografija: Genya Savilov/AFP/Getty Images

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u