Dojče vele: Vreme je da kralj Čarls abdicira

Kolumnista Dojče velea Zulfikar Abani tvrdi da je sada pravi trenutak „da se Ujedinjenom Kraljevstvu pruži bolja demokratija”

Kraljevska porodica Vindzor je imala mnogo nevoljnih članova, a kralj Čarls III je svakako jedan od njih. Sada je pravi trenutak da se prelomi i da se Ujedinjenom Kraljevstvu pruži bolja demokratija, kaže Zulfikar Abani.

Tako to ide. Dva dana nakon što se rukovala sa premijerkom Liz Tras, u konačnom činu kao šefica države i majka nacije – kraljica je nestala. To je bez sumnje tužan trenutak za mnoge ljude, ali bi to takođe mogla biti dobra prilika za Ujedinjeno kraljevstvo.

Ne mogu a da se ne setim vremena kada je umrla jedna druga značajna kraljevska ličnost. Ne, ne kraljičin muž Filip – nego Dajana. Kao i kraljica, Dajana je umrla ubrzo nakon promene vlasti u Britaniji. Jedina razlika je bila u tome što je Dajana bila osoba okrenuta budućnosti, kao i tadašnji premijer Toni Bler (mada nisam bio obožavatelj ni nje, ni njega).

Kraljica Elizabeta je, s druge strane, više ličila na neki ukras sa patinom. Isto važi i za ostatak kraljevske porodice i njihovu vladajuću, konzervativnu klasu.

Oni su čuvari politike i društva iz prošlosti, koji nas – svojim portretima na novčićima, poštanskim markama ili pakovanjima keksa i čaja – stalno podsećajaju da smo mi njihovi podanici, nisko rangirani u potpuno nedemokratskoj hijerarhiji. Ali vremena su se promenila, pa moraju i oni.

Princ – sada kralj – Čarls je čekao ceo svoj život, sve do penzije moglo bi se reći, da bi seo na presto. Ako Čarls bude ikada krunisan, morao bi da ima osećaj da dugo služiti neće.

Zaista, ako se bilo šta od njegovog ponašanja u proteklih 35 godina može uzeti kao dokaz, rekao bih da je poslednja stvar koju želi – da bude kralj. A i njegova supruga Kamila jedva da je izrazila mnogo apetita za posao kraljice supruge.

No, izražavanje mišljenja nije kraljevska stvar, i zar Čarls nije morao da nauči tu lekciju u poslednje vreme? U junu je kritikovan jer je navodno planove vlade da pošalje migrante u Ruandu opisao kao „užasne”.

Čini se da je Čarls manje sin svoje majke nego što to nalaže nasledna linija. I to možda nije loše. Čarls bi mogao da preda uzde svom najstarijem sinu Vilijamu. Na kraju krajeva – on je kralj – i trebalo bi da bude u stanju da radi ono što hoće.

Vilijama je teže proceniti. Uprkos svim prethodnim antipatijama prema kraljevskim pravilima i zlu u medijima, princ Vilijam i njegova supruga Ketrin, vojvotkinja od Kornvola i Kembridža, postali su oličenje moderne kraljevske porodice. Barem spolja.

Za razliku od svog brata Harija i supruge Megan koji žive u raju povlašćenih u SAD i njihovog osramoćenog ujaka princa Endrjua, Vilijam je preduzeo odlučne korake ka prestolu. Samo nekoliko dana pre kraljičine smrti, Vilijam i Kejt su rekli da će se preseliti da joj budu bliže.

Dakle, Čarls bi mogao da abdicira i sve prepusti Vilijamu i Kejt. Međutim, još bolje bi bilo da se zamandali cela radnja.

Kraljica je bila pokrovitelj moje srednje škole, osnovane 1856. na čijem pročelju na latinskom piše – non sibi sed omnibus (ne za jednog, već za sve). Teška laž koja važi i za kraljevsku instituciju. Mislim da je samo jednom posetila školu, u godini mog rođenja (1974), i nikada je više nije bilo. Ali ipak smo joj slali rođendanske čestitke – sitna dela nepromišljene dužnosti.

I danas čujemo kako ljudi na ulicama hvale nesebičnog slugu naroda – pritom misleći na neku konkretnu osobu iz kraljevske porodice – i celu porodicu koja čine „potku” nacije. Ali ja to ne osećam tako.

Onog leta kada je umrla Dajana otišao sam do Kensingtonske palate gde je živela, prosto da gledam masu. Palata je ionako bila preko puta prodavnice muške odeće mojih roditelja, tako da sam lako mogao da skočim do tamo. Naleteo sam na dva stara školska drugara koji su ekstra doputovali za tu priliku. Jedan od njih je Majkl iz južne Azije i ja sam ga pitao: „Zašto si došao ovde sa cvećem? Zašto odaješ počast ljudima koji su podjarmili tvoje?” Obojica su mi uzvratili pogled kao da sam najgori čovek na svetu. Razgovor je prestao i više nikada nismo pričali o tome.

Još uvek ne vodimo takve razgovore, jer mi smo podanici monarhije, naše je da ćutimo i da slušamo.

Ja imam sreće što sam sada u Nemačkoj gde o tome može da se govori, ali čak i ovde je pametno biti „pažljiv, dečače dragi”. Nemci vole kraljicu kao da je bila njihova. Ali oni nikada nisu živeli pod njom – kao ja i mnogi drugi koji i dalje žive tamo. Moj tata je živeo „pod njom” u kolonijalnoj Keniji… Ali čak ni on neće da priča o tome.

Sve to je tragedija za demokratsku uniju naroda kao što je Ujedinjeno Kraljevstvo. Ali – sada je prava prilika za promenu.

 

Autor Zulfikar Abani

 

Izvor Dojče vele, 11. septembar 2022. 

 

Naslovna fotografija: Alastair Grant/WPA pool/Getty Images

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u