Darko Tanasković: Erdoganu odgovara spokojan Balkan

Erdoganovo zalaganje za mir na Balkanu je plod uverenja da interesima Turske najviše odgovara spokojan Balkan, sa Ankarom kao moderatorom

Pokazalo se da su pokušaji nametanja političkih rješenja iz inostranstva tokom godina samo pogoršavali stanje i produbljivali razlike unutar BiH. To je činjenica i turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan je prilikom svoje posljednje balkanske turneje na nju jasno ukazao bez obzira na to što i Turska svakako ima neke svoje ideje o poželjnim ishodima krize koja već dugo razapinje BiH i čini je nefunkcionalnom državom, u pogledu čije budućnosti na duže staze je teško biti optimista.

Kaže ovo u intervjuu za Glas Srpske islamolog i bivši srpski diplomata Darko Tanasković povodom Erdoganove posjete BiH i Srbiji i poruka koje je tom prilikom visoki turski zvaničnik izrekao.

– U svakom slučaju, trajno rešenje ne može doći spolja, što ne znači da korektno posredovanje bez skrivenih agendi i selektivnih pritisaka nije dobrodošlo – poručio je Tanasković.

Posljednjih dana svjedoci smo sve većih diplomatskih akcija kada su u pitanju zemlje zapadnog Balkana. Imenuju se novi specijalni izaslanici od strane Njemačke i Francuske. To najavljuju Slovenija i Grčka. Otkud odjednom toliko interesovanje za ove prostore?
– U prenapregnutoj i neizvesnoj atmosferi velike svetske polarizacije između tzv. “kolektivnog Zapada”, koji nije samo na zapadu, i Ruske Federacije, usled pokretanja rata u Ukrajini, kao i uvek u prošlosti, na aktuelnosti dobijaju i sve problematične situacije koje u drugim delovima planete nose određene implikacije za suprotstavljene tabore, odnosno za koje se pretpostavlja da bi se aktuelna konfliktna dinamika mogla na njih odraziti na način koji za velike aktere sukoba nije neutralan. Balkan je tradicionalno jedna takva zona preklapanja interesa, a posebno je osetljiva jer se nalazi u Evropi. Zato bi svi zainteresovani, a pre svih Evropska unija, vazdašnji mešetar Velika Britanija i regionalni akteri, a naravno i SAD, koje svoj nacionalni interes vide, kako je govorio Džordž Buš stariji, na svakoj tački globusa, želeli da se aktivno uključe u rešavanje ovdašnjih sporova. Neki bi da posreduju, a neki da nameću rešenja.

Da li u tom kontekstu možemo posmatrati i balkansku turneju turskog predsjednika, za koju je rekao da je organizovana kako bi bila popravljena narušena stabilnost u regionu? Da li su to stvarni motivi?
– Nema sumnje da Erdoganovi potezi pripadaju tom opštem povećanom političkom aktivizmu u vezi sa događajima i procesima na Balkanu. U koordinatama neoosmanističke, spoljnopolitičke doktrine, Balkan je jedan od turskih prioriteta. Kao najsnažnija država u bližem okruženju, koja je i balkanska, Turska nastoji da se afirmiše kao dominantna makroregionalna sila, što, sa promenljivim uspehom, pokušava i u nekim drugim delovima sveta, na primer na Bliskom istoku i u Zakavkazju. U tom smislu, ako izuzmemo njen istorijski rivalitet sa Grčkom, koja je do pre izvesnog vremena takođe pretendovala na regionalno predvodništvo, posebno u kontekstu evrointegracionih procesa, Turska u ovoj fazi svog ukupnog nastupanja nastoji da uspostavi što čvršće i konstruktivne odnose sa svim balkanskim državama. Zato verujem da bi se Erdoganovo zalaganje za mir i stabilnost, u sadašnjim opštim okolnostima, moglo oceniti kao promišljeno iskreno, tj. kao plod uverenja da dugoročnim planovima i interesima Turske najviše odgovara spokojan Balkan, sa Ankarom kao uticajnim moderatorskim činiocem.

Redžep Tajip Erdogan i Zoran Milanović na Pantovčaku u Zagrebu, 8. septembar 2022. (Foto: Tanjug/AP)

Kako gledate na poruke Erdogana, a kojih, bar onih zvaničnih, nije bilo mnogo? On je prilikom posjete BiH rekao da tri naroda moraju sami odlučivati o svojoj sudbini.
– Iskusni i oprezni državnici nikada odjednom javno ne šalju mnogo poruka, već samo one za koje im je u datom trenutku najbitnije da budu shvaćene kao ključne i izraz političkog stava države koju predstavljaju. Očigledno je da je turskom predsedniku bilo bitno da poruči, kako balkanskim domaćinima tako i Evropi i međunarodnoj zajednici, da je sve regionalne sporove potrebno rešavati mirnim putem i dijalogom, da odluke treba da donose neposredno involvirani subjekti i da se ove ne smeju nametati sa strane, uključujući i nagoveštenu nameru problematičnog “visokog predstavnika” Kristijana Šmita – zapravo nekih snaga u EU, da na mesec dana pre održavanja izbora u BiH menja izborna pravila.

On je ovom prilikom upozorio predstavnike bošnjačkih stranaka da se čuvaju Zapada?
– Poruka Bošnjacima da se ne pouzdaju u navodnu naklonost Zapada, koja nije motivisana istinskom brigom za njihovu sudbinu, već je lokalni segment antiruske i antisrpske kampanje, trebalo bi da bude ozbiljno primljena u političkom Sarajevu. Nekima se to, međutim, nije dopalo, o čemu svedoče i veoma hitre negativne reakcije Zlatka Lagumdžije i Fahrudina Radončića koji je čak izjavio da Bošnjaci treba da budu prozapadno orijentisani, a ne nekakav “neoosmanski kolonijalni privezak”.

Koliki je uticaj turske politike u BiH, te da li očekujete da nakon ove njegove posjete bošnjačke stranke ipak malo “spuste loptu”?
– Uticaj turske politike u BiH nikako nije zanemarljiv. Turska je na mnogo načina i u raznim vidovima prisutna u zemlji, a kod bošnjačke populacije tradicionalno uživa naročite simpatije i ugled, a budi i očekivanja u pogledu zaštitničkog kapaciteta. Erdoganovo protivljenje ideji o promeni izbornih pravila neposredno pred izbore odgovara Bošnjacima. Ne očekujem da se u narednih mesec dana ublaži predizborna retorika za koju se najradikalnije opredelio lider SDA Bakir Izetbegović. Naprotiv! U zavisnosti od izbornih rezultata i reakcije koju će proizvesti u trima nacionalno-političkim korpusima usmeravaće se i politički život i prateća retorika. Mada bih voleo da grešim, teško mi je poverovati da će načelno Erdoganovo ukazivanje na jedini ispravan put dogovaranja između Bošnjaka, Srba i Hrvata bitnije doprineti, kako ste se izrazili, “spuštanju lopte” od strane tzv. “probosanskih” snaga, pogotovo ako budu zadovoljne izbornim rezultatima. Mnogo će zavisiti i od razvoja događaja u susedstvu i na širem međunarodnom planu.

Milorad Dodik, Redžep Tajip Erdogan, Željko Komšić i Šefik Džaferović tokom sastanka u Sarajevu, 6. septembar 2022. (Foto: TANJUG/ FOTO FENA/ PREDSJEDNISTVO BIH)

Kako biste ocijenili sadašnju spoljnu politiku Turske prema EU, Americi i Rusiji?
– Osnovno obeležje spoljnopolitičkog postavljanja Turske jeste da ona sebe bez ikakvog kompleksa smatra i nastoji potvrditi, ako treba i nametnuti, kao ravnopravnog partnera svim najuticajnijim protagonistima u međunarodnim odnosima. Od kada je na vlasti, turski predsednik Erdogan je u ovom pogledu samouverenog i ambicioznog nastupanja znatno “podigao lestvicu”. Prema Zapadu, iako je njegova država važna članica NATO-a i formalno kandidat za članstvo u EU, on gaji duboko nepoverenje i smatra ga endemski antiislamskim, dok je odnos Turske i Rusije transistorijski rivalski, ali realpolitički i realekonomski pragmatično partnerski. Turska nastoji da maksimalno valorizuje svoju komparativnu prednost držanja otvorenih vrata prema svim glavnim neposrednim i posrednim akterima krize izazvane ratom u Ukrajini. Iako je ponekad moglo izgledati drugačije, ona nikada nije nečiji “izvođač radova” i uvek joj je u prvom planu sopstveni državno-nacionalni interes.

 

Izvor Glas Srpske

 

Naslovna fotografija: Tanjug/AP

 

BONUS VIDEO:

Politika, Svet
Pratite nas na YouTube-u