Последњи лидер Совјетског Савеза Михаил Горбачов током потписавања указа о давању контроле над нуклеарним оружјем Борису Јељцину у Кремљу, Москва, 25. децембар 1991. (Фото: AP Photo)

B. Korkodelović: Kako Kinezi vide istorijsku ulogu Gorbačova

Događanja u Sovjetskom Savezu pod Gorbačovom bila su rukovodstvu KPK poziv na buđenje

Vest o smrti poslednjeg sovjetskog vođe Mihaila Gorbačova privukla je veliku pažnju javnosti na društvenim mrežama u Narodnoj Republici Kini. Poruke u vezi sa Gorbačovom su pročitane 770 miliona puta na „Veibo” i drugim internet medijima, uz preko 80.000 diskusija.

Kineski državni mediji su relativno diskretno izveštavali o Gorbačovljevoj smrti, podstaknuti izjavom Ministarstva spoljnih poslova u kojoj je odata počast osmom po redu sovjetskom lideru i pohvaljen njegov doprinos poboljšanju odnosa između Pekinga i Moskve.

U Kini je Gorbačov dobro upamćen pošto je okončao tridesetogodišnje zategnute odnose između dve velike države. Kina i Sovjetski Savez bili su u žestokoj svađi oko ideologije i geopolitike od pedesetih godina, kada je Moskva rasporedila milion vojnika duž zajedničke granice. U Pekingu su lideri smatrali SSSR većom pretnjom Kini od Sjedinjenih Američkih Država.

Gorbačov je nastojao da normalizuje odnose i smanji tenzije. Peking je toplo prihvatio Gorbačovljevu inicijativu, koja je kulminirala njegovom istorijskom posetom Kini 1989, usred tragičnog studentskog protestnog pokreta na pekinškom trgu Tjenanmen.

No, kineski posmatrači su iskazali pomešana osećanja o „liku i delu” Gorbačova, koga smatraju kontroverznim političarem. Dok zapadni političari i mediji hvale njegovu istorijsku ulogu u približavanju SSSR Zapadu i okončanju „hladnog” rata, analitičari u NR Kini ga smatraju tragičnom figurom koja je neprincipijelno ugađala SAD i njihovim saveznicima, počiniocem velikih grešaka u proceni međunarodne situacije i izazivaču haosa u ekonomskom poretku vlastite zemlje. Sve je to podsetnik drugim državama da ostanu oprezne u vezi sa bilo kakvim pokušajima „mirne evolucije” kako je vidi Zapad, poruka je tih analitičara.

Neki kineski posmatrači su rekli da je Gorbačov bio naivan i nezreo. Slepo obožavanje zapadnog sistema dovelo je da SSSR izgubi nezavisnost, a ruski narod je ispaštao usred političke nestabilnosti i ogromnih ekonomskih teškoća. „Politika koja je sprovođena bila je katastrofalna za zemlju”, jedan pekinški ekspert je rekao pod uslovom da ostane anoniman za „Global tajms”, list iz sastava glavnog glasila Komunističke partije Kine (KPK) „Ženmin žibao” („Narodne novine”).

Dalje se navodi kako je delimična demokratizacija sovjetskog društva pod Gorbačovom dovela do porasta nacionalističkih i antiruskih osećanja u većini od 15 sovjetskih republika. Sovjetski Savez se raspao zapanjujućom brzinom u drugoj polovini 1991.

„Gorbačova je Zapad prevario. U kritičnom trenutku nije uspeo da spase ni SSSR ni Komunističku partiju Sovjetskog Saveza”, izjavio je za „Global tajms” Vang Ivej, direktor Instituta za međunarodne odnose cenjenog pekinškog Univerziteta Renmin. Po Vangu, i osnovni uzrok ruske vojne operacije u Ukrajini može se pratiti do Gorbačovljeve politike, „posebno kada je napravio beskrupulozne kompromise oko ponovnog ujedinjenja Nemačke, njenog odnosa sa Evropom i SAD, što je dovelo do današnje tragedije”.

Takvu politiku Gorbačova u NR Kini smatraju glavnim upozorenjem i lekcijom u upravljanju vlastitom državom. Otuda se KPK pridržava sopstvenog socijalističkog puta sa kineskim karakteristikama, ističući političku zrelost i trezvenost, navode domaći stručnjaci.

Prema nekim svedočenjima u Pekingu, osamdesetih je postojala saglasnost između komunističkih partija Kine i Sovjetskog Saveza da je stari sistem propao i da su potrebni novi lideri za sprovođenje reforme. Navodno, bivši premijer Đao Cijang je želeo da pozajmi Gorbačovljevu ideju o proširenju izbornog procesa unutar partije.

No, potonja događanja u Sovjetskom Savezu pod Gorbačovom bila su rukovodstvu KPK poziv na buđenje. Povrh toga, govori se da je arhitekta kineskih reformi i tadašnji vrhovni vođa Deng Sjaoping bio šokiran studentskim demonstracijama na Tjenanmenu, koje su, prema nekim izveštajima, delimično bile podstaknute Gorbačovljevom posetom.

Od tada je rukovodstvo KPK uložilo mnogo truda u razumevanje uzroka pada režima u SSSR. Odgovor, da bude izbegnut neuspeh u sovjetskom stilu, bio je u jačanju partijskog aparata, poštovanju marksističko-lenjinističkih principa i otporu zapadnoj ideologiji.

„Još 1980-ih, Deng Sjaoping je verovao da je gospodin Gorbačov pogrešno razumeo perestrojku”, rekao je Viktor Gao, Dengov bivši prevodilac, a sada profesor na univerzitetu grada Suđu i potpredsednik Centra za Kinu i globalizaciju. „Gorbačov je promovisao političku reformu ispred ekonomske reforme; Kina je pod Dengom sprovodila ekonomsku reformu ispred političke reforme”.

Gao tvrdi kako po Dengovom mišljenju, to nije bio najpametniji potez. „Deng je verovao da je Gorbačov pogrešno odredio prioritete i redosled akcija. Na kraju, najvažnije je da li možete ljudima doneti hleb i puter na sto”, naveo je Gao.

Zapad se dugo nadao da će čovečanstvo videti i pojavu „kineskog Gorbačova”. No kada su ga tako nazvali prilikom posete SAD u julu 1990, tadašnji gradonačelnik Šangaja, a potom odlučni premijer reformator Đu Rongđi je oštro odgovorio: „Ja sam kineski Đu Rongđi”.

Raspad SSSR je težak podsetnik u NR Kini. Rukovodioci širom zemlje su 2013. pozvani da gledaju četvorodelni dokumentarni film „u znak sećanja na raspad Komunističke partije i Sovjetskog Saveza”. U seriji su za kolaps prve zemlje socijalizma okrivljeni Gorbačovljevi radikalni koraci ka sprovođenju demokratskih reformi u zapadnom stilu i ublažavanju striktne kontrole partije nad ideologijom. Žurba njegovog naslednika Borisa Jeljcina da privatizuje državna preduzeća takođe je navedena kao važan faktor za kolaps države.

Prema nekim izvorima, generalni sekretar KPK i predsednik NR Kine Si Đinping je 2013. izjavio da je glavni uzrok kolapsa SSSR bio gubitak centralne vlasti i odstupanje od socijalističke ideologije. Si je navodno kazao kako veruje da bi 1980-ih „pravi čovek spasao” KPSS.

Među ekspertima postoji mišljenje da predvođena Sijem od novembra 2012, KPK sprovodi strategiju jačanja vodećeg položaja partije njenim integrisanjem sa državnom administracijom. Navodno, umesto da povuče KPK iz javne uprave, Si želi da se ona ulije u potonju, efektivno postajući jezgro kineske administrativne strukture radi ostvarenja „kineskog sna”, „napretka, kolektivnog truda, socijalizma i nacionalne slave”.

Aktivnim mapiranjem dalekosežnih ekonomskih reformi i zadržavajući sveopštu nadzornu ulogu, KPK je izuzetno povećala životni standard svog naroda i očuvala jedinstvo raznolike kineske civilizacije. Štaviše, uspon NR Kine kao velike sile vodi ka multipolarnosti koja postepeno u međunarodnoj zajednici vraća ravnotežu koju je nehotice narušila i Gorbačovljeva spoljna politika.

 

Izvor Politika, 15. septembar 2022. 

 

Naslovna fotografija: AP Photo

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u